srp mog djeda antuna

u pokušaju rekonstruiranja mi poklona kojih sam ja nekoć davno bila davatelj, a ona primatelj, između cereka prepoznala sam neke segmente rečenica poput:

'..a ribicu si mi dala, jarun, igrala si se...trafika, bože ko neko dijete, taj neki mješčić . .pun ribica. i to si stiskala i stiskala i to je puklo i ispale su ribice na pod, ...sitne ribice... tužna i tražila po asfaltu ..poklonila si meni jednu..a i naušnicu jednu si mi dala, od voska napravljenu, na kukicu pribijen je bio, od rozog voska, sjećaš se..'

ne, kažem.

a 'kakve pizdarije', pomislim

..gladeći usput slamom oblikovanog kućnog ljubimca

hoću li se njega sjećati za pet godina?

nego, što mislite o ušećerenim koricama naranče?

ja se, s obzirom na stalnu dostupnost istog i na moju proždrljivost predajem tome u potpunosti, ali se ne mogu oteti dojmu da jedem kompost.

korice naranče i šećer.

to mi je ekvivalent posoljenom drekecu.

al jebeš ga.

valjda bi i to pojela da je na stolu tupperwareu

cmok:)

ma bi..

...daj nam reci kakav je posoljeni drekec... :))

... ušeĆerena KolaĐa (ustvari, pokušaj zamišljanja situacije da se netko seksa sa KolaĐom... i onda ona krene sa svojim verbalnim diverzijama... grmrmhlj... bolje da to ostane samo na pokušaju... zamišljanja... i ovako me zaboli glava čitajući ovo... al` bogaremi i stomak a i neka suzica mi krene niz obraz... smjehuljica).(čKa-Bra)