srp mog djeda antuna

Volim otić negdje gdje ne živim inače. Tada se događa jedna čudna stvar,a to je da imam filing da sam u nekom studiju za snimanje filmova. Ili u nekom improviziranom gradu. Sa zgradama kulisama, koja imaju samo pročelje i iscrtane balkone i veš koji se suši. Odgada se to sam u tim situacijama totalno distancirana i totalno u ulozi promatrača. Bez svojih svakodnevnih obaveza, briga, planova. Totalno se isključim iz uloge djelatnog subjekta i postajem personificirana pasivnost. To je ok jer predstavlja sovjevrsnu promjenu od svakodnevnog dozivljaja svijeta. Loše je šta u tim situacijama ne mogu shvatiti ljude ozbiljnoJ mislim, kako ih shvatiti ozbiljno kad ih dozivljavam ko naturščike????!!!JJJ ono, ja malo idem u ducan, ja si malo popravljam, kao, auto, ja sad malo, kao , se vracam iz škole, ja se malo igram prodavačice u dućanu….i sad evo imam strasan zadatak čuvanja pesa rodjakovog u gradu koji nije zagreb dok on landra po okolo svuda i opet taj filing. Trajao je cijelo jutro. Dok nisam ugledala zenu sa konzumovom vrecicocm. To je po kratkom postupku ubilo moju sliku svijeta kao kulise.
 
Šta još. ..pas je dalmatinerku. I zdrava je. Ja imam pesa kaj je čorav. I sad se ne mogu naviknut da ovaj vidi pa mu kod svake bandere velim-pazi- na kaj se moj ukipi na mjestu. Ovj valjda misli da sma zveknuta.s druge strane, ona (dlamatiner) funkcionira ko detektor za hranu. Ne mozete zamislit koliko toga ima za pojest na livadi, a da nije zemlja i trava. To mi dosta, onak, na zivce ide. Od pol sata kaj sam bila vani s njom, 50posto vremena sam imala ruke upasjoj gubici. A ona je dosta tvrdoglava pa nece pljunut to. Neg sam stoički čeka da mi dopizdi. Tak je pored škole našla neki mokri sendvič od paštete(a mokar od vlageJ ) i počela ga žnjopat. Ja sam joj gurnula ruku do kutnjaka i vristala –daj mi, daj meni, daj, daj, daj sendvič, daj sendvič- …nitko me nije čudno gledao jer pod milim bogom nije bilo nikog. Al da je gledali bi. ČudnoJ .
 
I tako…promjena mjesta boravka utječe i na ponašanje. U manjoj ili većoj mjeri al utječe. Ja sam odlučila da će utjecat u većoj. Tak je neko nazvao i na moje prvo –molim- nije bilo odgovora. U normalnim okolnostima ne bi tome pridala neki poseban značaj, al je sada bilo zabavno preplašeno pogledat prema ulaznim vratima. Pogledala bi preplašeno i na govornicu ispred zgrade da zgrada ima govornicu ispred sebe. Na kraju se ispostavilo da je to teta. Koja uopce nije opasna. Onda me nazvala stara i rekla tihim glasom-bok- . prešaltala sam se u film srodan onim dramama u nedjeljno poslijepodne, pa sam usla u ulogu 22godišnjakinje koju je biološka majka ostavila u caritasu i ptisla i sad s eevo, kaje i javlja i zeli uc u moj život. Ona mi je koncepciju razrušila pitanjem- jesi jela šta jučer navečer- . a to nije bas pitanje koja majka pokajnica upucuje svom ostavljenom djetetu. Tako da mi je i to propalo.
 
I tako. Idem učit malo. Valjda.
 

note- ove j-ove čitaj kao smajlove....:)) ahhh

vjetren, ..znas kaj..ja ne bi riskirala...to je pes s papirima i svim onim nekim pokalima..kaj ja znam. necu ja tamo snosit neku odgovornost za njega. na kraju cu mora otplacivat dug setajuci se po tepisima zelenim cetveronoske u rangu dalmatinera zenki seniorki. a ja imam mrlje po koži kak i oni, al kontra boje, moje su bijele na crnoj podlozi...tak d ane znam kolko bi bodova usjela skupit..al cacib za dazdevnjake..hm...e tu bi vec imala šamse:) a kaj ja znam zakaj im ne daju jest..mene sam brine da neki otrov ne pojede..stajaznam..tu ima tih nekih ludih baba isfrikiranih st bi bile to u stanju napravit. mislim, ima takvih svugdje:)

ne bih rekla bas -luda- ...-u blagom odmaku od stvarnosti- mi se čini mnogo boljom izjavom, makar, svi dobro znamo šta si eufemizmi :)))

a ja sam slala poruke nekima mojima sta su na dinari ovaj vikend i nitko od njih nije poruke dobil na mob...a kaj je sad s njima, zasto ne dobivaju poruke, zasto, zasto, zasto. i pri tome me uopce ne brine sta je kod jednog o njih moja vreca sta ju je iso testirat i razdjevicit usput gore:)