srp mog djeda antuna

ja: šta imate s čokoladom?

cura zaposlena u pekari: dizano tijesto

ja: može jedno

cura: treba grijat?

ja: ne (gladna sam, žuri mi se i NIKAD nemam živaca za stajanje dodatno IGDJE)

cura: jesi sigurna da ne treba? (uzima komad taj)

ja: sasvim.

cura: (sprema u vrećicu) ali ovo ti je dizano, hladno je tvrdo, a toplo je meko. oćeš da ti zgrijem ipak?

ja: ajde dobro. (kolajah surađuje)


(uzmem, izađem, zagrizem)


bilo je mekano, al je bilo, jebote, vruće ko stotinu vragova.


onda sam narednih sedam minuta hodala gradom s tijestom koje je virilo iz škarnicla. mekim.

pojela sam ga nakon sedam minuta. tvrdo.

ovo je bila predstava jednočinka vašeg omiljenog teatra apsurda, pomislila sma dok sam bacala zgužvani škarnicl u koš za smeće.

Nekrofilicarko

eto kulture i odgoja..baca smeće u koš:))

.(čKa)