Gdje je moje mjesto?

Anju sam dobro upoznao prije jedno godinu dana.

Ona je u naš kvart došla prije par godina i živjela je kod
svoje bake. Nije se baš puno družila s nama koji tu živimo
oduvjek, izgledala je onak malo bahata i znali smo se samo iz
viđenja a kad bi se sreli negdje ja sam ju uvjek pozdravio a
ona mene nekad je a nekad i nije, ne znam, možda me i nije
prepoznala jer smo se sretali jako rjetko.

I tako, jedamput sam sjedio na klupi u parku i pušio, i mislio
sam si na koje parove da se kladim na kladionici. I baš kad sam
se onako ful zamislio dotrči mi pod noge jedna bjela pudlica i
počne me gledat. Ja se pasa ne bojim ali me je ova pudlica baš
nekak fiksirala i bilo mi je nekako malo neugodno pa sam uzeo
jednu grančicu i bacio ju daleko da ju tak odmamim od sebe. I
zalaje pudilica i odtrči tam iza grma kam sam bacio grančicu
al nije prošlo ni 3 sekunde a več ju vidim kak trči natrag
prema meni s grančicom u zubima. I več sam mislil bacit drugu
grančicu kad vidim da za njom dolazi prema meni Anja i smije se
i veli vidim da ste se vas dvoje sprijateljili. Ja sam se malo
začudio kaj sad ona radi tu i pozdravim ju a onda sam skužio
da je pudlica njezina, zapravo da je to ona pudlica kaj ju
njezina baka obično vodi na šetnju. I tak, došla je Anja do
mene pa smo si malo popričali, pitala me jel i ja volim
životinje pa sam da ju ne razočaram reko da volim, kaj i nije
bila baš čista laž jer sam ko mali imao papagaja doma samo mi
je on počeo ič na živce jer se nije htio naučit govorit a
samo zbog toga sam i tražio od tate da mi ga kupi za
rođendan.

I veli mi Anja da obično ona vodi Mašu, tak joj se zove
pudlica, na šetnju predvečer pa da čemo se možda opet srest
ak ču ja ko sad sjedit tu na klupi. Onda je otišla i ja sam
još htio dovršit one parove za kladionicu ali sam skužio da
se uopče ne mogu skoncentrirat na njih nego da samo mislim na
nju, mislim na Anju. I nije mi bilo bistro zakaj mislim na nju,
zgodna je ali ne nekaj posebno, samo ima neki poseban smjeh od
kojeg ti postane nekak toplo oko srca.

Drugi dan sam opet došao u park na istu klupu, u stvari cjeli
sam dan na poslu mislio samo na to kak ču opet vidjet onu simpa
pudlicu, a možda i Anju ak če ju ona opet vodit. Ali taj dan
Anja nije došla i bilo mi je nekako žao al si to nisam htio
priznat pa sam s dečkima u Maloj tajni popio 4 pive i opet sam
bio ok. A onda sam opet došao i treči dan i taj dan je došla
i Anja s pudlicom. Nisam htio pokazat da sam vesel kaj ju vidim
pa sam se pravio da baš ful razmišljam o klađenju al u stvari
sam u sebi jedva čekao da počnemo opet pričat. A onda je Anja
sjela kraj mene na klupu i rekla baš je danas vruče a ja sam u
sebi reko sam sebi zajebi sad glumu, možda ona vidi nekaj u
tebi kad hoče pričat s tobom. I taj dan smo pričali baš
dugo, o svemu i svačemu, samo kaj se onda pudlica umorila i
ožednila od trčanja za grančicama i kamenjem kaj smo joj
bacali pa ju je Anja morala odvest kuči da se napije vode.

I cjeli iduči tjedan ja sam svaki dan dolazio predvečer u park
i svaki put je došla i Anja s pudlicom. Bila mi je svaki put
nekak sve ljepša i ljepša a primjetio sam da i ja nju zanimam,
jer mi je počela pričat o puno stvari koje se ne pričaju baš
svakom, o svojem bivšem dečku, o tome kak bi htjela izvanredno
ič na faks, da joj je baka iščašila nogu i još dosta toga
drugog iz čega sam skužio kakva je osoba. I nekako mi je bila
sve draža, samo kaj si nisam mogao objasnit zašto dok jedamput
nisam na poslu pomislio na to kak ima ljepo nalakirane nokte na
nogama, i kak joj je mali prst strašno slatki, i onda sam
shvatio da sam se zaljubio u nju.

U subotu smo se opet našli na klupi. Pričali smo nešto o
muškim dezodoranima a onda se ona nasmijala, nekako tiše nego
inače i gledala me onim svojim smeđim očima jedno 10 sekundi
a onda rekla znaš mislim da bi se ja mogla u tebe zaljubit. Ja
sam se totalno zbunio, nisam znao kaj bi reko pa sam prvo počeo
nekaj mucat a onda kad sam se malo snašo pokušao sam sve
prebacit na zajebanciju. Zapravo uopče ne znam kaj sam točno
rekao znam samo da se ona na te moje glupe fore samo smijala i
onda mi je samo rekla znaš ali ja se uopče nisam šalila. I
negdje oko pol 9 rekla je da mora sad ič jer sutra rano ujutro
ide na more s frendicom na mjesec dana u frendičinu vikendicu
pa smo se pozdravili a ja sam otišo u Malu tajnu. Tamo su
sjedili Frenki i Braco i kad su me vidli počeli su se obadva
smijuljit. Ja sam još bio onak malo u bedu kaj neču vidjet
Anju mjesec dana pa nisam baš obračao pažnju na to ali kad je
Braco reko nisam znao da si baš takav papak onda sam se trgnuo
i reko mu odjebi a zakaj. A on mi veli da je od Hrvoja čuo da
sam počeo nešto brijat s Anjom, da svaki dan sjedimo skupa u
parku i da Hrvoje veli da je znao da nisam baš jako pametan al
da nije znao da baš nisam nimalo. Ja sam mu odgovorio da me
uopče ne zanima kaj Hrvoje misli i da ja s Anjom ništ ne
brijem nego se samo slučajno sretnemo kad ona vodi pesa šetat.
A Frenki mi na to veli dobro, mi smo ti frendovi nama možeš
lagat al da znaš tu tvoju Anju je još u srednjoj ševio ko je
htio i još se i sad po ekonomskoj školi pričaju priče o njoj
kak je na maturalcu pušila nekakvom gimnazijalcu iz Bjelovara
pa ih je zatekla profa iz te gimne.

Nakon toga dobio sam 6 smsa od Anje s mora ali ni na jedan joj
nisam odgovorio. Onda me nazvala na mob al kad sam vidio njezin
broj nisam se htio javit. A kad me drugi put nazvala več sam
skoro stisnuo gumb za razgovor jer sam ju htio pitat jel istina
ono kaj mi je Frenki ispričao ali u zadnji čas ipak nisam jer
sam pomislio da ču ak to pitam samo ispast još gluplji neg
što jesam. I cjelo vrjeme dok je bila na moru stalno sam mislio
na nju, a i na ono kaj mi je reko Frenki pa nakraju više nisam
mogao izdržat i poslao sam joj poruku da mi je drago kaj joj je
ljepo na moru. Dobio sam riport da je poruka primljena ali
odgovor nisam.

Ne znam kad se ona točno vratila s mora, nisam ju više ni
jedamput vidio samo mi je Frenki negdje u 10 mjesecu reko da se
odselila od bake natrag starcima. A prije par mjeseci sam na
televiziji gledao film "Tražeči Amy" i kad ga je
Stela drugi dan na poslu prepričavala prvi put nisam reko da mi
se jebe za ljubav neg sam samo šutio.

Bartić, a di je on?

zajebao si stvar.. ZAPAMTI: u životu je uvijek najvažnja poslovica "carpe diem" pogotovo ak nisi sa nikim u vezi il čak oženjen...
Ako je tak onda je UVIJEK "carpe diem" na KVADRAT! ccc deca deca.. sve Vas moram učit ...

A di je? Valjda na forumu...

A kojem?

sviđa mi se..jako:-)