RAZMIŠLJANJA JEDNE VODENJAČICE

Danas sam mislila napisati nešto u mom stilu ali pročitavši poruke sam se predomislila. Ima ovdje jedna osoba s kojom se dopisujem od prvog dana mog prijavljivanja. Moj frend. Nismo se nikada čuli a pitanje je da li ćemo ikada.. Tko zna. Jednom prilikom sam izjavila da do god je on ovdje i ja sam. Ne brišem se, bez obzira kako moj život bude tekao. On je tužan. I ja sam tužna zbog njega. Ne mogu mu pomoći.. Ah. Moji virtualni i manje virtualni frendovi, želim da ste sretni ma gdje god bili, što god radili.. Usrećili ste me puno puta i ponekad se pitam da li sam vam to uspjela vratiti.. Hmm.. Ovo nije baš u mom stilu. A da napišem kakovu pjesmicu? Ki je za?

aj,usreći nas:)))al požuri jer moram brzo ća!:))

Ti bi preko reda?ma ne može..Čekaj sutra.

Može ovako:Iskričari mali,uvijek ste mi bili dragi!!..jel dobro?

nemoj više jer bi mogla osvojit Goranov vijenac:)))

Jel dobro?Misliš da bi mogla konkurirati?Da nastavim ili..?

nemoj,za danas dosta:)))

Idem ipak dalje.Što ćeš..inspiracija je u pitanju...
..Bila tužna ili sretna
tu ste da mi budete podrška konkretna!!!
....:)))..Uf,uf...Ovo je pakleno dobro,čini mi se!

Pa to je naravno pitanje vremena..a da napišem kakovu zbirčicu poezije?

aj strpi se da mi klnci završe škole,znači nadam se jedno17 godina:)))

volim neke više,
volim neke manje,
svaki novi dan,
za mene je rođendan!!!

Suma,viš malo kako me krenulo.Blažičko se nešto buni..Nemam pojma zašto?!Hm...

Eh, mislim da on cijeni tu tvoju podršku, uostalom, vrijeme će zaliječiti njegove rane...i to vrlo brzo ;))))

pusa...