srp mog djeda antuna

i tako je zavrsilo i to radno druženje. fajnli. kad u tri dana provedes 16 sati s istim ljudima, nekako ti na kraju trećeg dana budu dva puna kufera svega. sve je prošlo okej, više- manje, osim jebenog hodanja na žici. ja ne znam zašto se ova na prvoj žici, od milja prva Žičara, nije na kraju poklonila uvaženoj publici, neg je skočila na jebenu mrežu dole, čime je sve palo u vodu iliti u mrežu pa su i svi ostali morali skočit dole. svi ostali koji su skužili da je skočila:))) tako sam ja neko vrijeme još malo stajala na žici "lalala ono ja malo stojim", a onda skupila ono malo dostojanstva sta mi je ostalo i bacila se dole. a jebote. to joj je jer pusi one bosanske jake pa joj je pojelo mozak. a za sebe nemam opravdanje:) takva sam od rodjenja:)
 
i upoznah jednog sta je iz travnika...e ljudi moji...kakav je to naglasak...kad sam ga prvi put čula da govori slušala sam ga sa ustima u "O" i obrvama u naopako "U".sve ostale razgovore s njim provela sam s mona lisa smajlom. valjda misli da sam zveknuta
 
i sad pouzdano znam da ne znam svirat bubnjeve one drvene al znam 8 tonova pink panthera na klaviru. početak. ostatak nismo uspjele pronać. a bilo nas je dvije:) i to b ismatrala porazom da smo ovih prvih osam jos i same nasle. ali ne. drugi pokazali. tako da smo definitivni luzeri:) a jebeš sve.a sta mogu kad nemam sluha. zato imam ukočen vrat i rotiram se izbokova i bas mi je oke

team building vikend djelatnika Medranoa? jebeš sluh, sve je u bokovima...;))

ovaj iz travnika me impresionorao...;)i tvoj smajl i brve u i usta o;)