Laprdarij

U kvartu imamo našu pitomu vranu. Nedavno sam je vidjela kako navlači nekakvu žičicu koja je virila ispod fara jednog auta, čupa vrana i navlači, i mislim si: kad dođe gazda i vidi raščerupanu žicu, sigurno neće posumnjati u - vranu.

Danas vrana stoji na jednom autu i čupa antenu. Meni malo bio žao antene pa je lagano rukom potjeram. I ona siđe, ali na cestu. Eh, sad mi je pak bilo žao vrane pa je nogom polago odguravam prema ločniku da ne strada. A ona meni - čup žniranac i odveže mi tenisicu. Ej, stara, čekaj, nismo se tak dogovorile! Ali sam prihvatila igru, vezivala sam žnirance, a ona ih navlačila i razvezivala...

Prekinule smo igru kad je sa žniranaca prešla na čarape, e to je već boljelo :( ciao ragazza...

e, da vražje su te ragazze nere:-)
Gdje i kako je vrana završila znaš?

hahahha...za krepat. i priča i zapis :))