igra na ispadanje

neplanirano, jutros, ulovih pola sata za kavu.
sama.
novine, kratka kava, cigarete.
mobitel samo kao pokazivač vremena.
nikome se ne javljati, nikome ne smsati.
darovano vrijeme.

gotovo prazan kafić.

koliko god bila posvećena svojim guštima, znala sam da moram izaći na hladan sjeverac i počela sam
se pakirati te primjećivati ljude i zvukove kad do mene sa susjednog stola dopre riječ iskrica.

njih dvije sasvim ok, a on...okrenut leđima i kontekst da je koka 20 godina mlađa.

ah, posao je zvao.
morala sam otići ne čuvši nikakvu pikanteriju!

nikad ništa od tebe. :)) neće posal pobić,a ono si mogla čut samo tada i možda nikad više..:))))

i podilit s nama. :))

posipam se pepelom.

sutra opet tamo. možda ima koja novitada. :)))

ili da dam otkaz pa da cijele dane hodočastim po kafićima koncentrirana na priče oko sebe?

samo na one vezane za iskricu, hahaha..

i živim od prodaje podataka :)))

e, a šta ? premium...........kn. pikanterije s iskrice..........kn. :))))

ili čuvanje tajni s iskrice........kn.

vidiš, varijanti je bezbroj.i nemoj dat otkaz, nego radi u fušu :))))

divan si.
hvala ti.
da te nema, trebalo bi te izmisliti!

evo zacrvenija sam se i uši mi gore. hvala, hvala :))))

bitno da ti ne raste nos.

ma bio bi recimo zanimljiv scenarij da je osim tebe, bilo jos nekakvo musko (ok, mozda i zensko) u nekakvom opatovinskom intermenzu posveceno svojim gustima kako iznenadjeno reagira na rijec "iskrica", jos iznenadjenije uhvativsi tvoj radoznali pogled i radoznale, naculjene usi,. hmm, pikanterija bi bila sasvim izvjesna:)