BUNJUELOVA BASNA (by Perdita_Durango)
(ko se boji vuka još, nek slobodno odahne...divljač je izostavljena u priči, akoli se oglasi kroz komentare, autor ne snosi nikakvu odgovornost za posledice po čitatelje istih.. )
"- Trebala bi unovčiti taj osmeh od milion dolara.
- Više će vredeti ako ga poklonim onom psu.
- Kom psu?
- Onom andaluzijskom, sa južnim vetrom u očima.
- Ma kakvi, obična seoska džukela.
- Ne, samo prolazi kroz krizu identiteta.
- Ko što rekoh, prava džukela.
- Zašto to misliš?
- Pa, zar ne vidiš kako ponizno maše repom dok mu bacaju mrvice sa kariranog stolnjaka? (doduše lepo dekorisanog, ali ipak su to samo obične mrve)
- To je zato što još uvek ne zna za bolje.
- Ne, to je zato što ne želi bolje.
- Želi, samo se boji.
- Ma nemoj. A čega se to boji?
- Da vidi, čuje i oseti.
- Ma jel? A šta to?
- Intrigantni ples andaluzijskih žena,rezak zvuk kastanjeta i zavodljiv miris slobode.
- Aha. A kako ga misliš osloboditi straha koji ga opseda čitav pseći vek?
- Pokloniću mu osmeh.
- Kao da će ga uopšte i primetiti.
- Itekako hoće.
- E, sad već počinje da me nervira ta tvoja naivnost. Uostalom, kako si tako sigurna da će taj facijalni grč dotaći dušu jednog avlijanera?
- Iz jednog jedinog razloga.
- ????
- Ne može se kupiti ni za milion dolara. "
06.04.2011. u 7:42 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
veži džukelu
Autor: Illija | 06.04.2011. u 7:52 | opcije
istina , osmijeh cini cuda , a nista ne kosta :)
Autor: black__women | 06.04.2011. u 8:27 | opcije
Ljepo te je opet pročitati :-)
Autor: dantearies | 10.04.2011. u 9:03 | opcije