Laprdarij

Da sumiram. Ili sumariziram, kak bi neki rekli. Zbrojim. Bez da sam se oduzela. Nisam se ni množila. Kakvi su mi dojmovi o Amsterdamu?

Nisam od onih koji obilaze crkve, lijepe su mi izvana, ali kad dođem doma, više ne znam koja je crkva u kojem gradu, osim onih par poznatih. Fućkaš crkve, niti doma ih ne gledam. Kraljevske palače - e, to mi je već zanimljivije. A te su pak tak velke da me noge zabole dok prođem pokraj njih, i ne stanu u fotić. Muzeji: hm. A kaj da velim, zaboravim važne događaje u svojem životu, a kako ne bi nekakve izloške u muzeju. I obično mi iz muzeja ostanu u pamćenju nekakve budalaštine. Osim što se mogu pohvaliti da sam bila u nekom od njih, slabe je vajde jer nemam pojma kaj je bilo u kojem muzeju. Opet, uz izuzetak onih par najpoznatijih..

Ono što volim je muvati se po ulicama među narodom, i uhvatiti nešto što drugdje nisam doživjela. Recimo.... Amsterdam ću pamtiti po tome što sam osamsto puta iskrenula nogu. Ovi tu pojma nemaju kaj je asfalt. Barem ne tu u centru. Sve su nekakve ciglice, pločice, kamene kvrge, kvrgetine.. nigdje nisam vidjela toliki manjak asfalta.. bit će da je njima ionako sve ravno.. A došla sam s cipelama s petom šesticom, dakle minimum. Tu nisam vidjela ženu na štiklama, sve u tenisicama ili natikačama ili nečem šlapastom..

Nisam vidjela niti nekog debelog, fakat. Možda malo punijeg, ali debelih - nema. Ne znam zakaj, baš si mislim. Ili su napušeni pa im ne treba klopa, ili su na biciklima cijele dane pa su u formi.. i za čudo svi nekak izgledaju zdravo. To je sigurno zato jer si masiraju akupunkturne i akupresurne i kakve već aku- točke na tabanima hodajući tim kamenim kvrgama..

Ne znam kak uopće voze bicikle po tim kockama.. ma kocke su mila majka za ovo kaj je tu na cestama.. E, a to s biciklima je s jedne strane simpatično, ali s druge - nemre se hodat od njih. Prvo moram pazit da ne slomim nogu, onda moram izbjegavati one najgušće oblake dima jer moram biti pri sebi, jel, i uz to stalno moram paziti da me bicikl ne lupi.. sve je biciklistička staza, uglavnom, dolaze iz svih smjerova, križaju se, i ne sudaraju! Kak?? Nepušač i pješak u Amsterdamu nemaju kaj tražit. Osim glavu spašavat.

I pamtit ću još i fenomenalnu turu brodom po kanalima.. naivna ja. Zamislila si ja lijepo vožnju kanalima, oko mene zelenilo, plivaju patke i labudovi, drveće, romantično, i tak.. A ono: krenemo mi i odmah dođemo ispod mosta koji je 100m dug, tj. ispod glavnog trga, mrak, nisko, brrr.. Izađemo van, oko mene zidovi kanala, iskrivila glavu gledajući gore iz te rupe, prava žablja perspektiva, i ok, vidjelo se nešto, naziralo se kratkotrajno između mostova.. ne znam ispod kojeg je groznije.. A voda je neopisive boje, onak žabokrečina prve kategorije, smeđe-zelena gusta. Tak je izgledala gnojnica koju sam pripemala za svoj eko-vrt. Po kojoj pliva sve, da ne nabrajam - mislim smeće. Falio je samo neki plutajući leš. Ima i poneka zalutala sirota patka.. Mi u Zg mogli bi napraviti turu po kanalizaciji ispod grada, bilo bi slično. Naša Sava je prekrasna čista rijeka spram ovog. Pa i je, nedavno sam joj bila blizu... Trebao bi im onaj jedini naš dobar potez - da se otkupljuju plastične boce... Zagušeni su plastikom.. I inače grad nije baš čist, pogotovo navečer. Vidim ujutro peru ulice, ali popodne je već hrpa smeća..

Savjet: ako ne pušite i ne vozite bicikl, nemojte dolaziti sim. Ako ipak da, tenisice, i tura autobusom.

Ima tu još puno zanimljivih stvari, ali za to treba doći u dvoje :(

Štikle će ti u Amsterdamu društvo pronaći ako istim tim mjestima prošetaš puno kasnije, navečer :-)
Prekrasan grad, zapravo prekrasni ljudi. Sasvim drukčije, vjerojatno je to nekakav ideal okoline u kakvoj bih ja volio živjeti. Uključujući bicikle i tenisice :-)

Prvo što me u NL šokiralo (bilo je to, doduše, u Rotterdamu) je bilo kad sam krenuo u luku tražiti špediciju. I ni jednom nisam kombijem zalutao! Sve je tako divno i uređeno. A onda gledam zaposlene po tim silnim firmama... sve jedno mlađe od drugoga. Kao da su stariji svi u penziji pa uživaju u šetnjama po kanalima ili su nekamo otputovali.

Probudila si mi nostalgiju za Nizozemskom, bogme... (uzdah)

Da, kužim te.. I ja bih tu mogla živjeti. Sve je nekako ležerno, a sve funkcionira... (jedino ne primaju baš master-card, grrr).. svi izgledaju zadovoljni. Zapravo, ovo je osim Kopenhagena (skroz subjektivno), jedini grad u kojem se osjećam slična drugima, nekak pašem sim..

Valjda kad bi se miksao jedan i drugi članak. Posebne ceste valjda ostale zbog nekadašnjih velikih poplava mora, i cipele su bile posebne.

A valjda nemaju baš ni mraza, jer bi kod nas u prvoj zimi sve to smrvilo

Meni je važan mentalitet. Npr kad sam bio jednom na izletu u Francuskoj jedva čekao vratiti se u Italiju. Pristupačnost i toplina za izvoz. Iako i u Francuskoj je lijepo na neki način.

Čitao sam nešto o Nizozemcima ali ne sjećam se, nije bilo sve pozitivno. Inače poznao sam davno Nizozemca i Danca, razlikovali su se. Prvi se razbacivao novcima a bio i nekako hladniji. Danac mila majka. Sad to je mali uzorak da bi znao.

Upoznala sam Nizozemce u Hrvatskoj, a tu se družim sa šarenim svijetom, ali ne odavde

Uvijek je moguće integrirati se i to je najbolje kad te prihvate kao svojeg onda daju i dokumente itd.