Laprdarij

Bila sam predebela. Pa sam bila precrvenokosa. Prebijela. Pa sam bila presiromašna. Pa nisam stanovala u odgovarajućem kvartu. Nisam ni išla u odgovarajuću školu. Nisam rođena u inozemstvu. Ne plešem balet. Pa sam imala loš auto. Pa je bilo loše što uopće imam auto. Loše radno mjesto. Pa sam se oblačila presportski. Previše učila. I naravno, previše tulumarila. Bavila se krivim sportovima. Imala premalu plaću. Pa imala preveliku plaću. Pa loše kuhala. Našao se tu i prevelik auto. Smetalo je i što imam stan, dva. Pa sam previše pjevala. A previše sam i šutjela. Previše sam se udubila i u posao. Bila previše odsutna. Pa predobro radno mjesto. Trošila sam premalo, ali i previše. Nisam bila dovoljno brižna. I umišljena, i preskromna. Premlada, prestara (istovremeno). E, da, bila sam i predivlja. A onda sam bila i prepomirljiva. Sad imam djecu. A nemam vremena... tko se više sjeća što sam sve bila, što je bilo viška, i što mi je falilo..

Mnogi me imaju potrebu popravljati. A meni dobro :)

ahhh...to ti je u ljudskoj prirodi.....sve i svakoga bi si porihtali kak nama paše

i znaš kaj je još fora ?

kad si porihtamo kak nam paše...više nije interesatno
:-D

Da, u pravu si :))

:-)))))))))))))))))))))))))))) Ne daj se ti popravljati!

Neki dan je netko pametno napisal: moraš biti ili jadan, ili zločest. Drugo nije zanimljivo

Leptirice, bi ja, al ne znam kaj treba. Sve je oprečno.

Budi to što jesi inače nisi to ti zar ne**

Znači, u 6pm je smak svijeta, po Kalifornijskom vremenu. Koliko je to, 8-9 sati razlike? Znači negdi u noći.. Tu je kod mene popodne bil mali smak svijeta, puknul je grom s 0 stotinki sekunde zakašnjenja, valjda u moju zgradu, ili susjednu. I malog mi je tuča izubijala. A meni je još uvijek dobro.

Bobos, srećom niti ne znam biti netko drugi.. tj. kaj god bila, opet sam to ja.. a povijest pokazuje da sam ok. Ja sam ok, vi ste ok.

Bez veze mi je ić pospremat. Najbolje da pojedemo što ima, da ne propadne

Sad mi je nešto palo na pamet (nije originalno), srodna duša je ona koja nas prihvaća onakvima kakvi jesmo ... ili mi nju (njega)...

Da ok sam i ne mislim da je to loše**

Ti koji nas prihvaćaju kakve jesmo su uglavnom oženjeni :( Ili imaju neki drugi razlog, koji obično baš i nije ljubav.. Ni mame ne prihvaćaju često svoju djecu onakvima kakvi jesu, što onda više očekivati?

Koko sad se prisjetih s nostalgijom maminih riječi " e moja *****(to mi je ime) baš si ti velikiiii štrik" :-)

Štrik? Kak štrik? Oko vrata?

(ima 22 godine i dopisival bi se zmenom, ccc)

dajte da se razmemo....svi mi imamo nekih svojih mana koje drugima idu na živce
pa čak i onima koji nas vole

stvar je da nas svejedno prihvate kao cjelinu, kao kompletno biće

mislim....neki se ljudi ponašaju ko da njihov ne smrdi
:-OO

Tak je, Zeleni, jer dok im idemo na živce, znamo da im je stalo. Točnije, da nas primjećuju. Kad prestanu prigovarat, e onda je frka :)

Ali ipak, manje prigovaranja ne bi škodilo. Mene to ne stimulira, ohladi me. Možda je nekome poticajno..

Onak štrikasto ;-)

Coco, nije to baš tak.
to je tipična ženska zabluda da ak komunikacija padne da je odmah sve propalo

Štrikasto? Tak mršava?

Zeleni, mogu teoretizirat, ali u praksi sam se pokazala lošom pa tak ne znam kaj reći. Ali volim razogvarati i volim kad ima nekaj u zraku, makar i ispunjena tišina.. ili kad se tak dobro poznamo da ne moramo više glagoljiti puno

ma znam, ali popizdim na ovu :

"Pitala sam ga da li želi maslac na tost, nije mi odgovorio. Možda me više ne voli ???"

kuiš

A on samo razmišlja o svom kolesterolu ;-)

I ja popizdim kad mi ne odgovori, a ja mu se ponudila namazat puter na kruh :)) Maži si sam!

Ma da, LEptirice, obično je to tako. Mene su isto tak znali optuživati za nekaj, a ja uopće ne kužim o čemu je riječ, pa bude takvo što :) Zamislim se i ne čujem...