Muškarci i žene...i nešto između

Joj, kak ste se jučer raspričali o nama. Cijeli dan. I kao sve znate. Mo'š mislit'! Tak, k'o ja da velim da ste svi vi ljudofi stalno žifčani, komplicirani i stisl'li bi i prdnuli istovremeno.
A niste. Ma, mislim jeste. Ali ne svi. I ne uvijek.

Mi smo, kažete, proračunate gadure. Ukratko. I još štošta drugo, na kaj moje malo, dlakavo uho svaki put zatitra i mam se našušuri. Ono, fuj, fuj, baš smo odurne; em imamo proračunate oči, em smo lukave, prefrigane, egoistične i još dlakave. Pa kaj onda ak' i jesmo sve to. K'o ne voli, ima nas i trajno zdepiliranih. Svakakvih. Kao i vas.

Ali 'ajde da ne generaliziram, pristojno je da se predstavim: bok, ja sam Nuka. Imam 4 mjeseca. Fali još par dana. I ne bum k'o žene skidala godine, prodavala se pod mlađe, a žmirila pred špiglom. I ne bum k'o blentavi muškarci uvlačila trbuh, kad treba i ne treba, a nakon par minuta posivila u faci i kolutala očima zbog zaustavljenog daha.
Ma, volim i ja jesti. Buckasta sam. Fora mi je kad se izvalim na leđa, kad me čoškaju po trbušeku, a ja capama po zraku lovim njihov ritam.
Jučer sam čula nekaj zabrinjavajuće. Nije mi se svidjelo. Nema više oblizeka, nego samo šuškava, suha hrana. U stvari, i ta mi paše, ali i ona druga, saftno-njamasta; prvu jedem po noći, poskrivečki, a kad skužim da se vidi dno zdjelice, trknem je capom da zametnem požderuh tragove i da mi se smiluju s drugom. A druga, uf, kak je fina. Još se pola sata, nakon kaj jezikom operem tanjurček, oblizujem. Samo ne znam zakaj u ničijoj blizini ne smijem zijevnuti. Ak' to i napravim, zafrknu nosom i okrenu glavu na drugu stranu. Baš čudno.

A čudno kaj o nama misle oni koji nas ne vole.

I veli jedna teta jučer, tu na blogu da se zna di je životinjama mjesto. Valjda je mislila i na mene, iako sam ja samo mica-maca.
Pitala bih ja nju da li bi se uvrijedila, pokunjeno spustila repek, kad bih joj rekla da se zna di je i ženama, i da sam to čula tam' od nekih muškaraca. Ziher bi ispružila kandže i zafrktala. I namjerno, kao slučajno prepekla krmiće, presolila krumpir, sfušala salatu, pa nek' si on misli kaj ona misli na njegovu glupost.

A kaj se tiče mjesta, točno znam di je moje. Obično u nečijem krilu, naravno ak' mi se spavucka. Ak' ne, e onda me ima posvuda, i tam di ne treba. Tak' misle ovi moji veliki. Ali kratko se ljute jer sam mala. Super, ne kuže da i nisam baš tak majušna, samo, kaj da velim, malo-puno ih zezam i pravim se bedasta.
A najfora mi je kad im đipnem u krevet, uvalim se u mekano i utonem. Samo mi se nikak ne sviđa kaj brzo začore. Ili me muljaju, da spavaju. Kak' ni to ne volim, znam im se došunjati i puknuti ih s capom po nosu, i dati im do znanja da bih se još malo igrala s njima. Kad skužim da ne mrdaju, potulim se i odem čoriti.

Druga teta, isto teta s bloga, veli da njoj mačke uopće ne trebaju. Ali mi je simpa jer je ostavila mogućnost da se predomisli. Samo ne znam kad. Nadam se što prije.
A i nju bih pitala je l' joj po zimi treba 2 kaputa, 3 jakne, 4 pari rukavica, nekoliko cipela i čizama. Ili joj je baš fora biti svaki dan u drugoj obleki?
I još je rekla kao opravdanje zakaj joj beštije ne trebaju, da ima ljude oko sebe. Pa kaj onda. K'o da ljudi mogu zamijeniti nas. I mi njih. Vas. Bezveze.
Ja doma imam 3 ljudova. Oni imaju sebe međusobno. Ali imaju i mene. I ja njih. I tak', imamo se zajedno. Meni to fora.

Imam još jednu ljudicu, frendici od moje najljudice, a ona imam doma mog buraza.
Bili smo zajedno na cijepljenju. Usral se od straha, tresel k'o lud, ukipil i ni mrdal. Frigaj takvo muško. Pa i mačje.
A ja niš. Jedino sam, na kraju poludila, onak' pošteno, kad su mi ga pokušale uvaliti u košaru. Moju košaru! Nisu normalne. Ne volim podstanare. I jasno sam i njemu i njima dala do znanja da nisam useljiva i da muško mora imati svoj krov nad glavom. Preventivno sam njurgala i frktala još par sati, da slučajno nekome nekaj bedasto ne padne na pamet.
Meni može. Drugima ne.

Sad sam se sjetila i simpa stričeka koji je rekel da mace djeluju terapeutski jer snizuju tlak.
Je, ako ga u međuvremenu ne podignu na zavidnu razinu.
Ja prvo ljudekima podižem glas. To je ono kaj čujem. I vidim. Za ostalo ne znam. A razlog i nije razlog-riječ je o zabavi. Meni zabavnoj. A njima ne. Fkradnem im nekaj kaj naravno nisam smjela, zadnji put je bila špula konca i nekakva mala drvena kuglica, pa ak' na vrijeme ne zgibam, čope me. Pa se malo tučemo, malo grizemo i grebemo. Onda ja, cijuknem, kao nemoćno, potiho, ispod glasa mijauknem, i mam me ostave na miru. Još me i pošmajhlaju.

Neki dan sam mislila da bum bila za rep kraća. A nisam niš tak grdi napravila, samo sam se htjela igrati skrivača. Onak' fol, a u stvari, htjela sam da me i nađu. Istinabog da je bilo blizu ponoći, ali kaj sad.
Prvo sam capnula u kadu. Joj, kak fino miriši pjena poslije tuširanja. Malo sam capama promrljala, ali sam brzo morala zgibati jer mi se pripiškilo. Pa sam i to obavila tam di trebam. U pijesku, naravno. Onda sam čula da nekaj šuška na katu, pa sam u prolazu trknula zdjelicu s vodom, na brzaka otresla cape i šmugnula po štengama. Sakrila sam se iza komode i čekala. Mogli su me odmah pronaći po tragovima koje sam ostavila. Naravno namjerno. Ali nemam pojma zakaj nisu skužili da se igram.
Ali skužila sam da sam nekaj zeznula kad sam čula njenu dreku. I kad je došla na pol metra od mene, šćućurila sam se, kao od straha, pa sam opet kao od straha raširila okice i splašeno je pogledala ne imajući pojma kaj se događa. Probala sam namjerno i drhturiti, da budem uvjerljivija, ali ni mi nekak' išlo od prve.
I niš, čopila me je, otfurla na pranje capa. Ne volim to. Ili mi je voda prevruća, ili prehladna, ili premokra. Kajaznam, ne paše mi. Ali nisam njurgala, da ne vučem vraga za rep.

Za pol' sata smo si opet bile dobre. Ma, uvijek smo si dobre. Baš je volim. A i ona mene.
Tko me ne bi, ovakvu..... Ha?

moja Vishmuljica Chrckic se baš nažderala(-:

moja ignorira zdjelicu sa suhom hranom...čeka valjda da zgasimo svijetlo :))

baš je slatka:)

je...kak bi rekla erorica...šlatkica :)

ajme kako je slatka :)

Kraljice... :) (ljubav na prvi pogled...i sasvim slučajan, neplaniran)

Vratila si mi osmjeh na lice :-)

pa da kao medek je neki slatki, tko je ne bi zavolio kada je vidi :)

jel to tvoja čupavica ili je posuđena

baš mi drago Leptirice.... :)

Kraljice...kad sam došla po nju, odmah sam znala da je moja... :)

Brojček, moja...jok posuđena ...oš da fotkam njene tragove po rukama? :)

Čekam samo da malo poodrasteš pa da te mogu nabiti u guzicu. Nogom.

ajde,fotkaj te se skupa i stavi na blog

dudač, sva sreća kaj nećeš imati priliku, a nadam se da i ostale od tebe na vrijeme zgibaju ili se barem spretno izmaknu pa kresneš nogom di ne trebaš

meija,nećeš vjerovati ali imam mačora za tvoju prekrasnu mačkicu

je Brojček, baš sam si tak nekaj mislila...i uz to da stavim svoju adresu, OIB i mjesto di ću kao zaboraviti kartice tekućeg inih računa s pripadajućim pinovima... :P

hm....mobilni zaprl vrata, a htjela sam ga samo pozdraviti. a da mu s partvišem lupnem po stropu? :)

samo tragove i tekući sa pinom

dogovoreno....prva ulica lijevo, pa do križanja, na semaforu opet lijevo, pa druga desno...:)

krećem,mislim da će se maca obradovati kad ugleda mog mačora

bumo vidli...mrnjau....mah-mah :)

meija, čak sam jednom i životu razbio nos. Da osjeti on moj đon, moj đon, moj đon.

miš malemi..kako je ljepi..ciju ciju

sutra ću raditi anketu ze najljepšu macu

Ipak, to slatko stvorenje pripada obitelji zvjeri, brzih, lukavih, nemilosrdnih. I nikad ne opraštaju. Samo učim od njih!

Živim godinama sa mačkama, nisam nikada osvjedočila o nekakvoj "nemilosrdnosti" neodanosti, i za sve što ih mnogi optužuju.

Znaš ti di ti je mjesto, zvijer jedna. Ovoj tvojoj na glavi.

Ne, ja ne kužim zašto se sve brkate spodobe oko mene ni ne vide ni ne čuju cijeli dan, a onda se po noći igraju lovice. Po mom krevetu.

Ulažem žalbu.

I ja bih se kladila u što god hoćete da moje oličenje zla nema pojma da je oličenje, a još manje zla, da nema blage veze da bi sad morao nešto pokazivati privrženost i štatijaznam. Kao ni ostale beštije kod kojih živim. (Da, ja živim kod njih, niš me nemojte pitat...)

On se fino ljulja na grani kad mu dođe, grebe po namještaju kad mu dođe, izležava se gdje hoće i uzima stvari zdravo za gotovo. Jedino me strah što se ničega ne boji. Neka ljudska gamad bi to mogla zloupotrijebiti.

Kraljice, pišemo o mačkama kao da pišemo o ljudima. Svatko ima svoja iskustva, svoju procjenu i svoju simpatiju, pa čak i svoju ljubav. Zašto bi mačke bile izuzetak i zašto bi bile samo " dobre mace " ?

I ne kužim kako se ovako slatko malo mače može glasati s mrnjau. Moji reponje se glasaju tanašnim, nježnim, bespomoćnim glasićima od kojih se srce lomi, tako da me manipuliraju ko veliki.

Ulažem još jednu žalbu.

Ja uopće ne volim mačke, kad bolje razmislim. Ni one mene. Živimo skupa jer nemamo izbora. Ni one ni ja.
(Npr., kad su mi htjeli uzet ove dvije. Da imaju super uvjete, da će im bit dobro, puno hrane, mjesta, drveća... ali mačke ne mogu u kuću. Jer se zna di je mačkama mjesto.
Bogati, a di je mačkama mjesto? Ova moja ekipa traži svoje mjesto svaki dan, cijelu noć, i još ga nisu našli! Kako onda netko može reći da se to zna?
I tako ih nisam dala.
I nije mi žao.
Pa to je živo, božje stvorenje, ni kaktus ne bacim makar me pika i ružan je, kamoli živo biće s očima, brkovima i repom.)

a šta si ga nadrobila ništa nisam skužio
il je do mene il si se ti nacvrcala

Medo pa zato jer su mace, bespomoćne malene ovise o nama ljudima.Slatka stvorenja, koja ne napadaju ako nisu ugrožena.

Do pred dvije godine imala sam Lili..
Lili je bila krava.
Imala je najljepše oči kravlje koje sam vidjela, trepavice veeeeelike za koje bi žene žile rezale, a jezik je bio čisti piling.. Kad me od sreće liznula, ta ljubav se osjetila..
Mačke su ništa kao ljubimac..one su ... ali karava..
Kad ti se ta obraduje..onda je to ljubav..
(jedino što mi nije mogla sjediti u krilu:)))

Nego.. kad u ljudskom svijetu zgodni ljudi (muško/žensko) svojom ljepotom (kratkom pameću) manipuliraju drugim ljudima..i kad tu ljepotu i slatkoću koriste u svim segmentima života- uzimajuć..a zauzvrat dobiješ čast da ti daju da si u njihovoj blizini i da ih pomaziš- onda takve ljude smatraju pokvarenima..da ne spomenem oštrije nazive..
Kad to isto radi životinja- onda je to baš slatko..
I da nekome dijete napravi po stanu štetu kakvu naprave životinje (izgrizu, izgrebu...) onda bi dijete dobilo batina i bilo kažnjeno..kad to napravi životinja- onda je to baš hihihi slatko..
Trebam li spomenuti da se za zlostavljanje psa dobije 6 mjeseci zatvora (najmanje) i dvije velike stranice u novinama..
a za zlostavljanje žene- opomena i nitko to niti ne spomene..

Volim životinje, ali ih volim na zdrav način, puštam da one budu samo životinje, ali su mi ljudi na prvom mjestu..
Pomodarstvo..