RAZMIŠLJANJA JEDNE VODENJAČICE

Moram vam priznati nešto.. Ovdje na Iskrici sam susrela prekrasne ljude. Uljepšali su mi život. Na kratko. Na duže vrijeme. Ovisno. Ne želim da su tužni... Pa kako mogu biti tužnjikavi kada su upoznali mene?! Hm, baš čudno?!...:))))

Možda ,ipak s njima nešto nije bilo u redu od samog početka ?? :-)

hihihihi ;))))))))

ha,ha..naravski da je dobro.uf,uf..misliš,agent da neš ni valjalo s njima?..hm..

ča je mala, opet si na ferijah pa zajebavaš?:))

hahahahahaah..pa moram malo..:)))..ma ča da delam inače?

ne smin svašta reć, pa ću bit malo cito:)))

a da?samo reci!!ne bojin se ja ničeg!..osim zmija,svakojakih buba i slično!!!

gren neč delat..a ne ko neki..:))

ajd samo polako..da te neš ne ufati!!znaš da si doš'o u neke godine...hm..kakova reuma ili slično!!!