Laprdarij

Dotaknula me jedna scena, a i naježila, u filmu "About a Boy" s Hugh Grantom. Navodno komedija. A to je scena kad on iz dosade ode u klub samohranih roditelja, laže da ima malo dijete, a s namjerom da tamo zbari neku samohranu mamu jer su one lak plijen.

Da, samohrane majke su lak plijen. Pogotovo ako su im djeca mala, a rastava teška. A uglavnom je teška jer ne ide to lako uz malenu djecu. I ako su friško rastavljene. Gladne su malo pažnje, malo ljubavi, lijepih riječi, nije ih teško smotati. Još ako taj pokaže i neku nježnost prema djetetu - gotovo je...

Pametni muškarci kojima je stalo samo do seksa, ili ne misle na ozbiljne veze, zaobilazit će takve. To je ta kategorija 'handle with care'. Ne mislim na one muškarce pametne samo za sebe, poput Hugh Granta, nego one kojima je stalo da nekog ne povrijede. Koji misle na svoja karmička opterećenja, ako hoćete tim riječima. Koji mogu i žele biti fer. Jer samohrana majka ne može se obraniti, jednostavno nije dovoljno jaka da bi mogla odoljeti i preuzeti odgovornost u potpunosti za svoje emocije. Svaka emocionlana bura jako ju potrese, svaka nada je previše košta, svako razočaranje podnosi teže jer je tu i dijete (ili više njih) koje treba poštedjeti. Ne može si priuštiti cmoljenje danima i zacjeljivanje rana, mora biti tu i odmah, prisebna i stabilna.

Ovo je jedna od najosjetljivijih kategorija, iako ne vidim razloga da se sa svakim tako ne postupa..

izasao sam iz takve veze nakon 10 godina i potpisujem sve sto ovdje pise...

Jesi li ti samohrani roditelj, ili je to ona?

Kaže mi jedan ovdje: volio bih s tobom poprčiati. Što mu to dođe?

kako ono vele stari
čuvaj se suza udovica , trudnica

E, da, Dojdek. Mudri naši stari

pravi lovci po svadbama love

A kaj love po svadbama? Bukete? Ili torte? Čujem da neki i po grobljima love.

koka menagersku večeru for free

Romane, jesi ti izgladnjeo? Tko ti kuha? Ti stalno o klopi :)

uhh.. nemam vremena sad jer moram za djecom trčat. al svašta bi se dalo reć:))

jednom rijećju... svetice!

Vladek, uglavnom da.

Šteta, styx, ali razmem te :)

...osim kad nosite rezervne gače za na posao, ili kad pred partnerom razgovarate sa jebaćom...

ajme djevojke i žene
čuvajte se
stiže vlado šex

kad ručak kod tebe pada

Coco, znaš ti već pomalo moje stavove i uverenja jel da, pa eto opet ja;-)).....

Kad su mi prošle 40-te, sam došla do spoznaje da u životu nema mjesta za filozifiju i apriorij pisane scenarije ili planove, život se jednostavno treba živjeti, danas , a što će bit sutra ću saznati SUTRA....Svaki čovjek je laki plen ako je naivan, ako ima puno ili previše poverenja, nema samopouzdanja, traži izvana pomoć za svoju emocionalno stabilnost ecet... ..ALI definitivno ne vjerujem da je ta tvrdnja samo za samohrane majke.
Svaki punoljetan čovjek je odgovoran za sebe, sve ostalo je moralnost koja neme težine u realnom življenju , zato i trpe ljudi jer nisu spremni preuzeti odgovornos o sebi na sebe. Evo to je moje mišljenje.

Vlade, one koje žive s partnerom nisu skroz samohrane majke. A sve žene nose rezervne gaće na posao. I čarape. PA to je normalno.

biserna aj udomi kojeg ortodoksnog iskričara bar preko zime

Biserna, govorim o ranjivosti, koja je kod nekih kategorija ljudi izraženija. Ako nisi bila u takvoj situaciji, onda ne možeš točno osjetiti o čemu pišem.

:-))))))Romane , jel se ti to nudiš?;-)

Romane, ovih dana ne kuham, jedem vani.

Jojjjjjj Coco draga......recimo da nisi čitala moj blog, ali vjeruj ..pišem i ja iz iskustva .

tak je...slažem se s bisernom ...svak je odgovoran za svoje postupke...i mora se znati nositi s time...i s posljedicama dakako....

Bis, Roman i ja se gledamo kroz prozore :)

i nositi se sa svojom ranjivosti...ili neranjivosti...jebiga....

samo pitam ;-)

Cure, kaj vi ne razmete kad je netko ranjen? PA ako je netko ranjen i u prometnoj nesreći, recimo, treba mu pomoć Hoćete li i njemu reći da nek sam ode do hitne? A emocionalne povrede su teške, i neprepoznatljive. Ne možete recimo od udovca očekivati da nije ranjiv??

jebate i ja jedem vani ak stignem do zdjelice prije susjedove mačke

Nema danas više suosjećanja ni obzira, koliko vidim. Sve neki junaci koji se busaju u prsa, onda jedan dan puknu, nemaju pojma zakaj. I nemaju pojma zakaj ljudi od njih bježe.

Coco, molim te , idi na moj blog čitaj zapis Kako sam gradnjom parka anđela...
ILI ...kratko...kako misliš da se osjetio moj sin kad je na panj naslonjenog našao mrtvog oca?

ajd pozdravljam mačka je krenula moram van

I nej se odmah ljutiti , pa samo je to razmjena iskustva:-)

znam sve o tome al sama bijem svoje bitke...ne može me nitko podignuti ako se ne podignem sama....to ti je živa istina

Paparisol, ja tebi ne branim da biješ svoje bitke sama. Niti bome biješ moje bitke, jel tak? Niti ti ne govorim da je to dobro ili loše. To je tvoj izbor.

Moj izbor je da pokušam ljude senzibilizirati na neke probleme koje ja imam i meni slične. Ukazujem na probleme, dijelim svoja razmišljanja koja vrijede za mene. I do kojih nisam došla zadnjih 5 minuta. Zar bi smetalo malo više susosjećanja i empatije? Zar toga ne fali? Zar se ne udaljavamo sve više jedni od drugih?

Tako je Papera, ili d se "tješiš"sa apaurinima , lexarinima,alkoholom, ili drugim stimulansima... suzama , boriš depresijom kriviš sve oko sebe.....sory Coco, ali svi mi imamo nešto tužno iza sebe , istina je da ..NISMO svi dovoljno jaki ...

Coco, tvoja dječica hvala bogu su živa,i vjeruj da je to dovoljno veliki razlog da budeš hrabra,kad sam ja izgubila svoju djevojčicu borila sam se zbog sina..za muža znaš sada...misliš da nema dovoljno razloga za biti ranljiva? E pa nedam se!

Znači, vama je ok da vas netko iskoristi kad ste najranjivije? Kaj vi nemate trenutke kad ste jednostavno - slabe? Kaj bi i vi to drugima napravile bez imalo obzira kad su ranjivi? To je tema ovog zapisa.

Nije riječ o hrabrosti, nego o snazi. Ne razumijemo se, vi jedno, ja drugo. Meni nije bed napisati da sam slaba, jer jesam, često. Možda vi niste, i sretnice ste.

Ne Cocoooo, uopće ne ....krivo shvačaš----ja apriorij ne dozvoljavam nikome da me rani, i ako se to desi taj osječaj u sebi pobjedim.

Prvo Coco , pišeš o sceni iz filma, nisam znala da je tema o tebi----
Drugo......onaj ko me rani ne zavređuje moju pažnju , mogu ja preko toga , jer jednostavno motraš , djeca te gledaju i trebaju , zračiš pozitivu ili negativu, ne vole djeca da im jemama tužna...to je krug Coco...

Biserna, onda nisi bila u situaciji koju ovdje opisujem. Bila si u drukčijim teškim situacijama, ali nisi u ovakvoj. I ne omalovažavam ja tvoje teške situacije, niti ne sumnjam da si borac i da je sve to istina što kažeš. I svijet je prepun hrabrih i jakih žena, ia fala Bogu da je tako. ALi nismo sve jednake. PA dozvolite da postoje i slabe žene. Koje bi možda trebale neku pomoć. Ili si pomažu tako da napišu blog na tu temu. A ne popiju praksiten, ili rakiju.

Eh Coco......

I ne objašnjavaju drugima kakve trebaju biti, i što je ispravno, a što nije.

No, opet zaključujem. Kad pogodim temu koja ljude svrbi, onda su reakcije svakojake. A čim ima reakcije, znači da je tema nešto pogodila. Nekome je stisnula neki gumb. I to mi je drago. A svatko neka sa sobom i u sebi rješava što mora. I na načine koji su mu najprihvatljiviji.

coca ja mislim da se ljudi još u djetinstvu nauče empatinost ili ne. mislim da tu sposobnost psiholozi zovu ulaskom u tuđu kožu. retki to nauće kao odrasli , obično ako i sami doživu vlastitu tragediju . tako da ne treba nadati se razumevanju od svih. uvjek ima ljudi koji prolaze kroz život ne videći nikoga osim samoga sebe.

i sada si me zabrinula , ja nikada nisam nosila rezervni gače ni na posao ni na spoj :-(
i što sada ? možda sam duboko ispod kože pesimist ?

Da, to s empatijom je istina. Kome je srce zaključano kao djetetu, teško se poslije otključa. Ali treba o tome pisati. Ako ljudi prihvćaju homoseksualnost sve više što je unatrag nešto godina bilo neshvatljivo, onda valjda mogu i običnu ljudsku slabost. Ili to nije moderno. Tužno mi je kako se ljudi otuđuju, i više stvarno ne očekuju da im netko pomogne ako padnu na cesti. Ako im je život u pitanju. A pogtovo za ovakve suptilne stvari.

Niš, metni konačno te gaće u torbu, i sve riješeno :)

(pak mi bude rekla da nisam žensko)
al sam samohrana majka od bebačevih malih nogu.
Ne primjetih da sam bila lak plijen jer mi nije bila namjera udomiti se nekome, ili udomiti nekoga. U svakom slučaju bila sam teži plijen nego prije djeteta.

Sretoh puno zamohranih majki i nisam primjetila da su baš tako ranjive, prije bih rekla vrlo kurčevite jer ovise same o sebi i djeca ovise o njima i paze kako prelaze cestu da im se nešto ne dogodi, kamoli da ne paze na kakve će muškarce naletjeti.

Možebit ima veze i kakav im je brak bio prije.
Ne kažem da nema samohranih majki koje se odmah žele udati, ali znam daleko više onih koje smatraju da im je jednog bedaka bilo dosta..drugi im ne treba..barem ne odmah..a staro životno iskustvo im je usadilo oprez..

ti ranivost shvačaš kao slabost ? ja na ranivost gledam kao na vrlinu. samo ranive osobe mogu naućiti zalječiti ranu i nastaviti dalije sa novim iskustvom.. skupo ali efikasno.

Opet ti istu ploču.

Pogni, iskreno, ne vjerujem da bi ti i primjetila dal je netko ranjiv. Ili jesi li ti nekog ranila.

(drugi par čarapa je da su razvedene žene, pogotovo samohrane majke najugroženija kategorija, ugorženija i od gay populacije. Muškarci misle da odmah šire noge, udate misle da će im oteti muškarca, buduće svekrve smatraju da su samo krave s teletom, sredina ih etiketira: da su što valjale ne bi ih onaj njezin ostavio..i tako to redom..etiketa do etikete..)

Da, Mumu, meni cijeli ovaj moj zapis nema negativnu konotaciju. Ali je ljudi vide. A povod je scena iz filma. Hm, nitko nije film popljuval.

Coco, bem ti ranjivost.. večini žena su njihovi mlatimudani napravili najveću životnu uslugu kad su ih ostavili..i to nije samo moje mišljenje..nego mišljenje velikog broja samohranih majki..čim je prošlo malo vremena da su se posložile..i daleko bolje, ljepše i sadržajnije žive nego dok su bile u braku..

Pogni, ono u zagradi si ti napisala?

film ima pozitivan kraj. jednan magarac shvatio da može biti pleminiti konj :-)

Slažem se s tvojim komentarom, ali to nije tema zapisa, koliko su one sretne što su se riješile kretena.

coco, jedno su predrasude, a drugo je stvarnost..

Pa da, Mumu, treba pogledati film :))

jebiga, ako su sretne što su se riješile kretena, onda baš i nisu tak ranjive..

Poslože si život s djecom..i imaju prostora za sebe i svoje zajebancije.. i za izležavanje da ih nitko ne zajebaje..ako im se izležava :)))..
Daleko bolje izgledaju od žena u braku, daleko su sretnije, daleko više putuju.. napravile su si svoje karijere.. barem nešto pročitaju, pogledaju..odu negdje bez da im netko gunđa..
eh...

deklarativno je jako dobro...za prijateljice smo sretnice..ali ni jedna ak baš ne mora, jako jako.. neće to napraviti iako možda doma ima i goru situaciju
ali osjećajno smo invalidi i rekonvalescenti..i samo ponekad uspijemo..reći..mirne duše .. ma ko ga he** nek si mamu zeza..

ovo sad kaj ću napisati je možda bzvze..i protuproduktivno..i van opće slike koju gradimo oko sebe i iz sebe
ali istina je..i opće niko ne mora biti doma s tobom osim djeteta..ali osjećaš da nisi ok...jer nisi...i jer nemaš kam izaći, i moraš organizirati bebysitericu..i napokon sve držati u tajnosti nekakvoj i da...muškarci to kuže i ak je lukav a ima lukavih..bogme ima...točno zna kak i šta...a ti se onda opet raspadneš...

ladonna, zvučiš ko moja rođakinja..
rastala se jer su djeca vrištala kolko ju je barem jednom tjedno mlatio..a on s komadom otišao za Kanadu..
I nakon 15-tak godina ona pati za njim "jer joj je bez njega teško..a bio je i dobar otac"..tolko dobar da je par mjeseci djeci slao 50 kanadskih dolara..onda prestao i to slati.. već im se godinu- dvije ne javlja..

pogni ti opet po..psikičkim, patologijskim i mup slučajevima...govorim o brakovima gde je svako otišao na svoju stranu u smislu nerazumijevanja, raspad komunikacije..otuđenja.. a ne očitom kretenizmu, nasilju i bla

isti ti je vrag...da je valjalo potrajalo bi.. ko i u mojem slučaju..(i u svakom, pretpostavljam).

Ne muči me da sam negdje fulala, pa sam kriva..pa da sam..bilo bi..da nisam..bilo bi..ili nešto slično...niti bivšeg idealiziram ..

Pogledaj samo na iskrici. More samohranih majki traže muškarce i Boga mole da ih ne nađu. Ili da ih nađu po svojim pravilima.. da si ga imaju za društvo kad im paše..kad im ne paše nek bude kod sebe doma.
Lak plijen??
Nebih rekla..

Donna, ti to razmeš. I to kaj veliš, mi bi htjeli da je drukčije, ali nije.

lak plijen.da, jer su to sve sistemi samoobrane
naravno da nećeš bilo koga..jer više ne vjeruješ u svoj sistem biranja...birale smo i potpisale pa ispalo krivo..ne?
naravno da neka bude doma, jer ga nemreš uvesti doma u stan i predstaviti detetu samo tako...jer šta ako ne ostane
naravno da ga koristiš kad ti paše... jer nemreš biti na raspoloaganju svakog momenta jer imaš dete,posal, obaveze, jer imaš roditelje koga li već, jer si sam..a svi te još i dalje trebaju ko da si u grupi
naravno da treba biti doma, jer će tako dokazati da mu je stalo...da nebu zbrisal nakon tri mjeseca..a jer nama ipak treba vremena da se sve sante leda i lokoti otope i pootvaraju...
naravno da za to treba vremena...
naravno da za to treba strpljenja
naravno da traži oprez i "handle with care"

@ coco...i je drugačije je..i je deklarativno je..i da osjećamo se ok...2od 7 dana..i da osjećamo se zadovoljne 3 od 7 dana i da sposobne smo 6 od 7 dana..ali taj jedan dan, sat nešto ..je tako bljak..da se pitaš...kaj ne valja..opet i opet i stalno
i sjećanja su selektivna...zaboravimo ono problematično pa mislimo možda je ipak bilo šanse..
i skužiš da sve znaš i nema šanse da si više dozvoliš...dok ne uleti lukavac
i da nekad misliš neobavezna veze je baš ono kaj mi treba..a onda to traje samo neobaveznih par mjeseci..a onda je i to bzvze...jer druga strana ne zna ili neće ili nama pojma kaj bi sama sa sobom..
i da, mi ženske smo drugačije
i da, muškarci su drugačiji
a nikome se uistinu ne da...jer je komplicirano i složeno..i jer niko od nas nema 16...i ne uzgaja free osjećaj u kosi..i bla

Lepo si to napisala, Donna. Sad si mi osvjestila još jedan problem o kojem nisam razmišljala, a taj je kako sve to treba biti u tajnosti, pred djecom, pred drugima, i kada je trenutak da ih upoznaš? I je li vrijedno toga uopće? Pa glumljenje da se ništa događa jer ako klinci vide da se događa, a šutimo, opet ne valja? A kako to iscrpljuje!!! Ne možeš se opustiti niti u jednom trenutku.

Donna, ispada da bi nam idealno bilo biti ljubavnica nekom oženjenom, koji ima prazan stan. Hm :) A to ne mogu.u sebi prelomiti.

ne nije...em nemreš bit džukela i delat nekom nered..em nemreš biti sa osobom koja vara jer kad<tad će varati i tebe..i nemreš biti sa osobom koja si doma ne rješava svoju situaciju već ide lakšim lagodnijim i lažljivijim načinom jer je slabić
i možda možeš al to znači da si ok sa bivšim koji će dete uzimati u dogovoreno vrijeme dva dana u tjednu poslijepodne i svaki drugi vikend

Čuj, ispada da ne postoji rješenje. A moje iskustvo je nažalost da i ne postoji. Barem zasad. Da, prekomplicirano je. Sretne su one koje su barem uspjele s bivšim postići to redovito uzimanje djece. Kod mojeg su u 5 godina bili ukupno dva vikenda, s tim da je jedan od tih dva htio policiju zvati da gdje sam.. i onda nek se ja opustim.

okrenimo b stranu ploče...jel bi mi to trpjele od muške strane?..sve te komplikacije?...ne bi...dakle?

Tako gledano, vjerojatno ne bi. Ali, ajmo c stranu :) Ako bih vidjela nešto u tom odnosu zbog čega se vrijedi potruditi, bome bi se i potrudila. Ako bi mi tip kliknuo onako baš pravo, ne vidim prepreke. Jer su takvi odnosi u konačnici čvršći, odnosi koji prođu kalvariju na početku, od onih gdje je 'lako ćemo'

naravno:)))...ali nekak mislim..bez nužnog klika...jer se to više danas uz sva ta iskustva nemre dogoditi..i to je onak..skoro pa nemoguće...ali mora biti prepoznavanja,to da svakako...i ili bu išlo korak po korak uz zastajkivanje,trud i nastavljanje.ili nebu išlo nikam

Da, znači teoretski je moguće, uz puno vremena i strpljenja i 'handle with care', kako si i rekla :)