Laprdarij

Kad gledam unatrag čini mi se kao da sam uvijek bila slučajni sudionik u nekim tuđim pričama. Da niti jedna priča nije bila moja. Neke priče se događaju, i onda upadam ja, ni kriva ni dužna. A priča se dalje razvija neovisno od mene, ja samo promatram. I boli, vrlo često boli, jer se tu upletu emocije, i nisam ja ravnodušni promatrač, ali ne mogu ništa. Kao da sjedim pred tv-om i gledam neki film u kojem su glumci meni dragi ljudi.

Oni na ekranu vole, budu voljeni, žive, trgaju se, bore, odustaju, bježe, a ja samo promatram. Ako se pokušam umiješati i kucnem po ekranu, pokušam im malo pažnje ukrasti, otepu se na mene: ne tiče te se!

E, kad čujem taj: ne tiče te se, ili: kaj te briga, znam da sam opet zalutala u neku tuđu priču. Opet sam dobila najsporedniju ulogu - ulogu gledatelja. Bez ikakvih prava. Ako se pomaknem, javim, progovorim, svi se uzrujaju.

Jedina moja, i samo moja priča je - priča s djecom. Nas troje. Jedino u toj priči sam vidljiva, tu sudjelujem, i čuju me.

Trenutno nema niti jednog komentara

...(trotočje)...hajde da ti ja stavim par..

..i budem slučajni sudionik tvoje priče.

Čini mi se da smo svi više manje slučajno ili ne sudionici nečijih priča

ali...(trotočje bespotrebno)

i oni naših. Imaš i ti svoju priču i nemoj nikada govoriti da je nemaš. Kvak, ende..kraj

Nema slučajnosti.. svako zašto ima svoje jbmliga..zato. :))

Nema Koke, otišla je sigurno u nečiju priču ili je netko uletio u njenu:-))

misliš slučajno ? :))

Nadam se namjerno iako je ponekada bolji slučajan ulet neko onaj s predumišljajem

kad mi spontano uleti..najsretnija sam.. hhihihihihihhiihih

Koka se borila s usisivačem, skroz u svojoj priči. Zaboravila nam i na papige. I one su komadić moje priče. Obožavaju usisivač.

Bemti, koja depra od priče.
...i neš ti meni pričat takve priče,...to je samo grda bajka ! ! !
Čitaj; niko nije bez priče,..i malo kaj je slučano, ako je i tolko.
( ko da ne znaš,nu ?!)

Depra, ha? Ma to nije moja konstrukcija - to s tuđim pričama, to mi je rekla jedna cura kojoj sam ispričala neke svoje situacije. Jer kad odeš iz tuđe priče, nikome nije žao. Po tome znaš. Nitko ne pita što je s tobom, zaboravi da si ikad postojala. Da, malo zvuči depresivno :(

dovoljna je i samo jedna priča, ona s djecom, u kojoj imaš glavnu ulogu...
sve ostale su ionako sporedne, gostujemo u ponekoj epizodi...
ali važno je svaku odigrati najbolje kako možemo i znamo :)