Laprdarij

To je moj sin jučer shvatio.

Pa priđemo onima koji su nam manje važni. Ili oni nama. A šteta...

Na kraju budemo s nekim s kim je jednostavno biti, a srce je negdje drugdje.. Koliko takvih brakova ima..

jutro,
nemam takva iskustva, ja sam uvijek s onima do kojih mi je stalo....

Jutro :)
..ajme, coco, pa to su prve dječije ljubavi, kaj ti je :)
..pa svi smo tak gledali po nekog, iz daleka tada...daleko je to od "stalo do nekog", pogotovu od prave ljubavi.
..al' ak sad već takav stav si zauzme u životu..fakat se neće nikad usuditi prići niti
pokazati svoje osjećaje. Za to, pak, doista nema razloga.Pa neće valjda čitav
život bojat se..

Hm..ako ne priđemo, ne znam kakav je taj netko uistinu, tako da nam se zapravo sviđa slika o nekome,tako sam ja svojoj kćeri objasnila zašto je dobro skupiti hrabrosti i potruditi se oko nekoga...

Nikad,ama,bas nikad ni kasno...Filinzi(pretpostavke)prema nekom su uvik u retro stilu.Do trenutka spoznaje.Ali kakve?

Hja, Mimsi, u njegovom svijetu je to ono pravo. Ne mogu mu ja reći - ma to ti je bez veze, kad nije. A on je takav da kad se zaljubi, to traje godinama. U ovu malu je već dvije tri godine zaljubljen.

A da mila majka poslusa i dejstvuje po TBF sistemu:..moja mater te trazi...pa joj pojasni neke stvari :-D

Svi mi znamo teoriju, i da je "....dobro skupiti hrabrosti i potruditi se oko nekoga", ali kad se dođe u tu situaciju, a onaj drugi se ne ponaša jasno, nije lako.. Ja sam sineku rekla da je prirodno da se oboje srame (nije li?), ali isto tako da od srama nema neke velike koristi. Treba im vrijeme..

bah..

jedan sam od tih