Laprdarij

Jučer je bio petak, a meni je petak najznačajniji dan u tjednu. Ne zato kaj je to kraj radnog tjedna, nego zato kaj petkom imam uvide. Petkom ujutro se probudim i dogodi se neki klik, i postanem pametnija. Svakim sam petkom pametnija i pametnija. Točnije, mudrija.

A jučer mi se dogodio jedan temeljni uvid. Naime, prije sam mislila da recimo nekome bez noge nije potrebno dati na znanje da primjećujem da nema nogu. Nekako mi se to podrazumijevalo da on valjda zna da ja vidim kako on nema nogu. No, s nogom je još i lako jer je to ipak toliko uočljivo da se ne može ne vidjeti.

Eto, moj uvid je bio taj: nekome bez noge moraš dati na znanje da vidiš kako on nema nogu. I pokazati svoj stav, kakav god bio. Naravno, na fin i pristojan način, da ne bude neugodno. Tj. svakome s kime se zbližiš, moraš dati na znanje da vidiš njegove nedostatke, još ih i imenuješ, i specificiraš. Da ne bude dvojbe. Znači, svjestan si njegovih nedostataka i to moraš dati jasno na znanje.

Nekako me je iznenadio taj uvid. Ali mi je sad baš legao. Pa da, ja sam nekak mislila da ako nekome raste rog na licu da mu ne moram reći da to vidim. Ili ako je nizak, pa ne moram mu dati na znanje da primjećujem kako je nizak. Ali očito sam griješila.

Zato jer je taj dotični svjestan svojeg nedostatka, ali ako ga ja ne spominjem on možda pomisli kako ne želim vidjeti taj njegov nedostatak i kako samu sebe zavaravam, pa mu je zbog toga neugodno i u njemu to budi osjećaj nesigurnosti.

Jer što kad jednog dana progledam i ugledam taj njegov nedostatak?

Eto, od jučer sam još mudrija..

Meni su rekli da sam bezobrazna, kad sam uocila da je glup...bolje bi bilo da nisam nista rekla, mislio bi da nisam zapazila

Eh, sad, nije riječ o tome da nekome skrešemo u lice baš što mislimo o njemu, kad izgubimo strpljenje. Sad mi je pao na pamet Forrest Gump, koji je bio svjestan da je glup, iako ne volim tu riječ. Zapravo znam samo jednu osobu za koju bih mogla reći da je glup. E, takvom treba dati na znanje da kužiš kako sporije shvaća.

Naravno, radi se o nedostacima kojih su ljudi svjesni i koji ih čine inače nesigurnima.

Recimo, jedan moj bivši se jako udebljao. ALi ja ga nekako pamtila dok je bio mlad i vitak i ta debljina mi fakat nije smetala. Najiskrenije. Pa nisam to niti komentirala. Ali njega je jako smetala i mučila. A trebala sam mu reći: gle, debel si, vidim to. Ali te svejedno volim takvog. Bilo bi mu lakše.

a zašto?

(inače, mislim da meni prosvjetljenje dolazi subotom:)

misliš, zbog onog momemta nelagode zbog pravljenja da se ne primjećuju očite stvari?:)

Da, nije dovoljno samo pokazivati. Treba reći. Valjda sam trebala reći bivšem mužu: gle, pijanac si, niškoristi, ali te volim takvog kakav jesi. Nema veze, ionako mi ne bi vjerovao...

Da, Styx, mislim da je u tome point, da oni misle kako se pravimo da ne vidimo, a vidimo. I da ćemo jednog dana ipak otići, kad se prestanemo pretvarati.

ali, što se promijeni u trenutku kad se izgovori?

ok, prvo imaš momenat da se prestaneš pretvarat, pa svi valjda odahnu. ali, ima li stvarno nekih benefita od toga?
pogotovo u slučaju kad se radi o nekim stvarima koje bi mogle bit promjenjive.
nije baš isto ne imat nogu i imat loše navike:)

POtpisujem Uvid, ako se pravimo, iz nazovi pristojnosti, da nešto ne vidimo, znači da to smatramo tako groznim da se niti ne smije vidjeti. A ljudi ne vole biti nevidljivi, a ne vole niti skrivati sami sebe.

Styx, a svi mi želimo biti prihvaćeni takvi kakvi jesmo. I to bi bilo idealno, da nas i prijatelji i partneri prihvate upravo ovakvima kakvi jesmo i da nas vole takvima. Ja prva. I da ne krene nakon nekog vremena pokušaj mijenjanja, uh..

No, a ako smo svjensi da taj drugi vidi naše nedostatke, onda se možemo bolje opustiti jer nas on prihvaća takvima kakvi jesmo. Ne zavarava sam sebe. Čini mi se da to unosi olakšanje u odnos.

Kestena, da, pogotovo iz pristojnosti.. Ali može biti i iz nemara.. jer nas možda uistinu ne smeta taj nedostatak, ali dotični nije siguran u to - zbog svoje unutrašnje nesigurnosti

Nemar nije dobra riječ. Bolje bi bilo reći - nije nam vrijedno spominjanja. Ali njemu je.

Mislim da kad je iz nemara, odnos ostaje iskren što druga strana ponekad i osjeti pa je i to dovoljno.

dobro, ok, ima smisla:)

Skužila sam nemar na pravi način :-)

al delikatna je to stvar:)
ako opetovano ponavljaš, imaš kontraefekt,
ako kažeš u osjetljivom razdoblju, zvučat će ko kritika,
ako je recipijent nestabilan, ništ od momenta intimnosti i otkrivenja:)

Slažem se, Kestena, da se taj nemar osjeti.. No nekako mi se čini - nije problem u nama koji gledamo nedostatak jer mi se u konačnici možemo okrenuti i otići, jel tak?!, nego u onima koji ga imaju i koji su nesigurni i s čijom nesigurnošću treba biti nježan.. A svi imamo slaba mjesta, neki vidljivija, neki skrivenija

Meni su zamjerili kad sam prijateljicu opisala kao krupnu, a žena zaista ima problema s kilama. Tko ju ne pozna to je prvo što upada u oči. Svi su pokušavali objasniti o kome se radi, a jedna riječ je bila dovoljna. Ona je meni prijateljica bez obzira što je krupna i mislim da je to jednako kao reči da netko nosi naočale ili sl. Je li to ok ili tračanje iza leđa?

Odnos bi trebao biti iskren, ne mora se baš sve reći, ali ono što se kaže treba biti iskreno. E, koliko reči to je već ples zbog čega su neki od nas ugodni, aneki ne.

Neki vole krupne, zašto ne?

ček jučer je bijo petak?

ak je debel i smeta mu niš mu ne pomaže večma krenit nekamo

ja iz svoga iskustva mogu reći da kada jednom kažeš da si svjestan mana ili nedostatka partnera, onda dolazi do novoga račvanja odnosa.
ili užurbano i odbrambeno ? traži spektar tvojih mana , ili poćne sa pitanjama : ah..kada sam takav i takav ne znam što ti želiš od mene ili što te drži sa mnom.
teško iz toga preći u neku pozitivu :-(

i još neš ja volin krupne kad je ljubav prema samome sebi u pitanju

kahm a krije li se u kritičnosi ka samome sebi u stvari kritika okoliša?

Glavna je ipak stvar kako se netko sam nosi sa svojim nedostatkom. I tu je pravi izvor problema. Ali ljudi smo, krvavi ispod kože, a nije niti svaki dan jednak..

Filipe, pa svi bismo se željeli dopasti nekome, i onda nam nije svejedno (više-manje) kaj drugi misle..

ja siga mislin da mi je baš današnji dan najvažniji, a znaš ja ti se znan i trudit da se baš nikom ne dopadnem ijako je to nemoguće postič al baš u tom je ponekad izazov

i još ti moran reč kako je moj nedostatak, a sa tim se teško nosat, baš u tome što san prekosavršen

Filipe, znam ja takve koji se trude nikome ne dopast.. Ali ako se sami sebi dopadaju, i to je već nešto..

e u tom je kvaka što kolko god si nekakav bar se samom sebi moraš u neku ruku svidit i eto ti petlje di zgore komprutori jer se prepetljaju

inače nemoš znat takve ka ja jer su u jednini

blesaste li rečenice al misao je tu negdi

iden postat još nekolko puta savršen

Ee, izgleda da je najteže sam sebi se svidit

I onaj tko se sam sebi sviđa, svi ga vole.. ali su takvi rijetki...

Ma da mi je naić na nekog tko je makar samo zadovoljan sa sobom, a kamo li još oduševljen!

Da prostite ja vas ne kužim.
Pričate o višku i manjku kila, visini, fali noga fali ruka..fali pamet i koječemu kao nedostacima,, nedostacima za koga i po kojem mjerilu.. meni od metar i pol teško naći nedostatak muške- visine.., volim krupne muškarce.. pa ...

i kad se nađe neka prosvijetljena koja nešto najnormalnije kod ljudi proglašava nedostatkom..ili kad to prezentiraju mediji.. onda su ljudi u kurcu..

tražite svog para..po obrazovanju, visini, težini i po tome kako ste si zacrtale... a nemojte tražiti obične smrtnike..pa ono što vama ne paše proglašavati- nedostacima..

(ja se sviđam sama sebi..jer nisam dozvolila da mi oni koji sami ne zanju što žele i od sebe i od drugih nametnu neke drljave kriterije... niska sam rastom..ne posebno lijepa po pravilima ljepote.. al sam si tak dobra..da se nizašto na svijetu nebih promijenila niti s nikim mijenjala.. )