srp mog djeda antuna

ovo je jedan od tih. kad nemam ideju, a silno zelim nesto napisat.makar, egzistencija mu jos nije zagarantirana. tek kad mi utrosak energije na tipkanje bude veci od troska postignutog eventualnim primanjem misa i stiskanjem ovog- odustani, onda moze (log) odahnut. eto..upravo sam presla i tu kriticnu granicu. zivjet ce.
ne pada na pamet ista o cem bi mogla pisat, a s druge strane, pouzdano znam da ako samo malo ODLOZIM ruke pored tastature i pocnem razmisljat o cem bi mogla pisat, a da bude iole vrijedno tipkanja, odustat cu i necu napisat nista:) dakle, ono kad me ulovi hiperprodukcija logova, znate  kakvo je stanje s ove strane monitora:))
ermmm..ne znam...ermm...ermmm....a jebote koji mi je???..ne znam...ljudi gotovo uopce ne percipiraju rad kao sredstvo ka postizanju srece, a on je odlican nacin da u njega upregnete svoje primarne nagone i stavite ih u funkciju stvaranja necega korisnog,a ne necega sto bi moglo izazvati sablazan i kaznjavanje.. takodjer, rad je jedan od najsigurnijih nacina vezanja covjeka za realnost i prisutnost istog u zajednici s ljudima......ermm..ne znam...vidla sma u bircu jednog sta je imao dolcevitu i pomislila:"gle, ima dolcevitu...gle ima onaj zniranac iz glave kaj visi...gle ima bradu" tim redom. onda su mi se te sekvence poslozile u cjelinu pa sam zakljucila da mi se covjek svidja...(cudno mi mozak zadnje vrijeme radi. uvijek je tak kad pocnem ucit:)) )...erm....ooooondddaaaa....ne znaaam...idem na klizanje u petak. to mene uopce ne veseli zbog onog poslije. a to "poslije" znaci da cemo ic nekam van i svi ce vratit klizaljke covjeku koji posuduje klizaljke osim mene koja cu ih morat navlacit sa sobom. u ruksaku. ko tam neka...neka. danas sma hodala u gojzericama i neko vrijeme imala dijaloge s njima, u stilu nesto, kao, koje svetogrdje po asfaltu hodat s njima, pa nisam dugo nigdje bila na brdu, pa mogla bi...onda....ne znammm...inje knjiznica dnaas radila, a trebala sam ju. da radi. onda, s druge strane, ne znam sta bi i da je bila otovrena, jer nisam indeks imala. pa sma zato pila kavu na hodniku s njih dvije. jedna je dobra, a jedna samo glumi da je. i one obadvije imaju neke prijatelje koji su u vezi sa puno starijim zenama. i te zene imaju djecu.i onda je to bila opca sabalzan da kako to moze.  i tak. ....mislim da bi mi trebalo uc u naviku da u pol dva ujutro SPAVAM :)

svakako, da... hm, mislim da fakat trebaš proljeće, gojzerice ti imaju poltergeiste :)