Muškarci i žene...i nešto između

Link J.Naylor – Losing my religion



Čitam o tipkanju, o očekivanjima, krivo shvaćenim porukama i pravo shvaćenim, ali u krivo vrijeme ili u pravo, ali s pogrešnih adresa.
I u stvari, nekak' mi se čini (vraga mi se čini, ziher sam), da sva ta zavrzlama, neodvezivi čvorovi i sfufljane riječi nemaju veze ni sa kim drugim nego s nama samima. Uglavnom.
Mada znam, prije ćemo reći da nas ne bole vratima slučajno ili namjerno pričepljeni prsti, a bole k'o sam vrag, nego priznati da smo mi, ipak polazišna točka mnogih nesporazuma.
I tu.
(da ne bi bilo zabune, ne pišem o krelcima spuštenih gaća jer s njima je ionako sve čitljivo nakon prve ili druge poruke i na njih ne treba trošiti ni riječi ni vrijeme ako im se ne želimo pridružiti gologuzi)

Zakaj tak mislim jednostavno je: od prošlog tjedan tipkam s jednim simpa blogerom; o njegovom i o mom blogu, puno više o onom između, pisanom i nenapisanom, uz zezanciju i ponešto ozbiljnijih, pa i ozbiljnih odgovora u porukama.
Ni jednom, baš ni jednom ne čitam ga kao nekog tko želi nešto više (sad nebitno da li je imao namjeru ili ne jer znam, naravno da nije), pa shodno tome sve napisano pročitam upravo kako i je, od prvog do zadnjeg slova i nikako drugačije. I bez traženje dodatnog značenje u zarezima, proredima, ne provjeravajući da li ima išta dvosmislenog u tome, mogu li ga ovako ili onako tumačiti i kaj je od ta dva tumačenje točno, a već slijedeću minutu tražim treće.
A sve to zato (možda i važnije) jer ni sama nisam u potrazi za takvom vrstom zabave, i u njegovim porukama nema ničega kaj bi bio bonus, dodatak ili korak bliže. Jer ga ne tražim. Ne od njega. Ni od kog.
(iako, da ponovim-simpa je, zabavan i šarmantan)

Koliko u komunikaciji (i ovdje) , unatoč zdravom razumu, logičnom zaključivanju, pa i prijašnjim urezanim iskustvima kao relevantnim ipak puno toga pretpostavljamo i unaprijed zaključujemo (neovisno o sajtu koji kao takav ima definiran sadržaj, pa i ponašanje; možda i zbog toga), a da nismo istovremeno sigurni da je to baš to? I da nije nešto drugo, bitno drugačije.
Možda bolje.
Možda lošije.

Prelijeni smo provjeriti? Pa o (priu)pitati?

A jednostavno je pitati. Pogotovo ako znamo kaj ćemo s odgovorom, bio on u plusu ili minusu....

Znamo li?

budući da ne dejtaš na iskrici meija, baš se pitak kak to sve znaš...mislim, kak to je tute?

saro, ispričali su mi koji dejtaju, a i pročitala sam na t portalu :))

meija, znaš kak je najlakše u životu ne pogriješiti...tak da ga ne živiš! no, kao i obično u ovo doba samo pijem kavu pa sam tu tak da se nemoj obazirati, sad će tvoji blogeri...ja već za 15 minuta imam dejt..istina na savi...biće da se takav ne uklapa u iskričarska druženja? jer tko je vidio ljude sresti...face to face!

da, uglavnom između redova čitamo ono što sami mislimo, a ne ono što je autor htio, ako je uopće htio...

saro, samo ti pij kavu i dalje, kao svaki dan, odi na dejt, prošeći Savom...nemoj se dati smesti :)

(nisam znala da imam svoje blogere..hvala ti na ovoj informaciji ;)

je srce....i kao kaj sam napisala, ne samo tu, mada je ovdje sve to puno lakše..

odnosi se to na mnogo toga...
npr. kad sam dobre volje lako drugima opraštam greške, kad sam nervozna, prigovorit ću za isto takvu grešku...

iako, ponekad je zabavno baš ono što nije izrečeno, čak i nesporazumi proizašli iz toga...
zašto da pitam i saznam istinu koja mi se ne sviđa :))

nemam kaj dodati, upravo tako

ak sam čangrizava, smeta mi i ono kaj inače i ne primijetim :P

Mei, jel mogu ja napisati ovdeka neš što mislim ali nije namjenjo tebi ali nije ni lijepo tak misliti ali sam ljuta ali ne na tebe(ti znaš da NE) ali da me ne pitaš na koga i zašto, jednostavno čitaš među riječima?? Mogu Mei??

bis, blog je javni medij...pa piši

na svakom od nas je da se (auto)cenzurira ili ne ;)

Bem ti ljudi koju su do ušiju i preko zaljubljeni u sebe i ne vide dalje ko do svog nosa...nemam pojma kak žive ali nije im lako samima sa sobom!

Uh, hvala ti, smršavila sam reci-piši 3 kg!

Nije mi navika ali mi stvarno neide i neide glavo da im nije i nije dosta živjeti samo ta sebe i sebe i sebe i opet sebe ...a da to ne primjete!

samo ZA sebe....soryyyy

pišem :))

znaš kak se veli "hvalite me usta moja" ;P

a ebi ga, život tako NE funkcionira, svi se imamo za neš pohvaliti i dugoooooo bi živjeli ak bi počeli ..ipak...usta imam i za nešto drugo........eto da se ne hvalim šutim:-))))

(tak, poklikala sam zvjezdičaste....win i megi...i ja :)

mah-mah....čitamo se :)

je, vele da je šutnja zlato..i da je puno puta, ne samo u modi - manje više ;)

:)

opet sam zakasnila na lijepo druženje.

Po n-ti put: svatko sudi po sebi.
I oni koji u svakome vide samo ružnoću;
i oni koji u svakome vide samo hodajuće genitalije;
i oni koji u svakome vide lovca ili lovinu.
Sve je to bazična projekcija kroz prizmu svojih vlastitih strahova, frustracija i mentalnih bugova.

Da nije tužno (a jest), bilo bi smiješno čitati grintanja o tome kako se bilo otišlo na kavu s retardiranim peršunom. Jeb'ga, što si biraš, to i dobiješ. Ako hoćeš na kavu s neretardiranom brokulom, onda se radije zapitaj zašto brokula neće s tobom, umjesto da si samopouzdanje pokušavaš popraviti sa retardiranim celerom, kao za promjenu.
:)

Btw, nisam uspio skontat jel' taj tvoj simpa bloger tebe na koncu želi ili ne želi maznut, sve si sprtljala. :)))

ne vrijeđaj celer! kažu da je juha od njega napravljena jako dobra za potenciju :)

a pitanje?
hm, nemam pojma. kaj da ga pitam? jer u ovom slučaju znam kaj ću s odgovorom

:)