Laprdarij

Razgovaram neki dan za ručkom s prijateljicom i načnemo temu - što bismo htjele kakva da nam djeca budu kad odrastu. Ja ispalim - da se vesele životu i da im ego dozvoljava da čuju druge. To sam onak baš ispalila bez razmišljanja. Pa sam još i dodala, da imaju interese - da ih vuče znatiželja.. Eto, i baš sam zadovoljna s tim 'ispaljivanjem'. Želim im to.

E, sad, ne bi mi bile to što jesmo kad ne bi načele temu o muškima. Nekako smo opet došle do toga što nam je trenutno bitno. A to što je bitno se mijenja, tomu smo svjedočile više puta, i često je tu akcija-reakcija. Nakon nekog mirnog zaželimo si nekog divljeg, pa mirnog, pa red divljeg, red pitomog i tak dok se ne umorimo...

S pozicije s koje danas gledam - teško mi je naći ne samo muško, nego općenito osobe za druženje koje imaju meni sličnu količinu ambicije. Možda je ambicija riječ koja ne zvuči pozitivno, ali mislim u pozitivnom smjeru. Znači, pozitivne ambicije. Nekako se moji vršnjaci otromboljili, i muški i ženske, nekako im se više ništa ne da (kao da im se nekad dalo!), nemaju interesa, ništa ih novog ne vuče, samo da im je popit, dobro pojest (jesam ikad rekla da su mi roštiljade dosadne? - i ne samo one nego sva jedalačka i pijalačka druženja), ne micati se, sjediti u klimatiziranom, užas! Nije im stalo. Da, to je dobar izraz, nije im stalo. Stalo im je možda jedino do love koja treba pasti odnekud naglo, bez truda..

Nije mi baš bitno što nekog zanima, nego mi je bitno DA GA nešto uopće zanima. Ma da je i dimnjačar koji s guštom čisti dimnjake, bilo što, legalno i ljudski prihvatljivo, samo da ga 'vuče'..

Ono u profilu - da je zabavno ne bi se zvalo poslom ili nešto slično - kad mi netko tak nekaj napiše nemam više kaj tu tražiti. Čemu se taj veseli? Mogu očekivati nekog tko će kukati kak mu je teško, a prstom neće maknuti da mu bude bolje. Takav ni ne razumije da netko može uživati u poslu. Pa od malena radim na tome da uživam! Ne bih ni mogla raditi nešto što ne volim.

Gadno je ostati bez posla, tko zna možda i mene čeka takvo što, ali ako ću se moći kretati, vidjeti i čuti, bit će posla :) I nema tog posla koji se ne isplati raditi. Pa nije lova jedina nagrada.. Ali da je netko s 5 banki u penziji i to mu je u redu, a zdrav je, i ništa ne radi u fušu, to mi baš i nije ok. Već se je otpisal. Pokopal. I kaj ću ja s nekim tko progovara iz lijesa...

Kažu da je temperament prirođen i da se ne može mijenjati. Tko je mlakonja, bit će to zauvijek. Živac će ostati živac.

I tak..

-©-©- grudnjak. -©_©- push-up (To je Slova smislio:)

Bemti zaključavanje komentiranja... pa gdi da klepećem nego na svojem blogu kad nikam nemrem

kokoš anelko, a što mene ne upoznaš, ja ti svakaj hićem! nikdar mi ni dosadno, ne trčim za parama iako mi ih nekad fali, sve kaj iščeš sam ti ja, kaj još čekaš?

ja ti svakaj hoćem, to sam ti štel napisati ali sam se zmuval....

koliko ljudi radi posao koji ga ne zanima, za koji nije adekvatno plaćen, koji mu je nužno zlo za spajanje prvog i zadnjeg u mjesecu i nije u mogućnosti bilo što promijeniti, zbog godina, stupnja obrazovanja, obiteljskih prilika, navika i neizvjesnoti da li će promjena biti u plusu ili minusu?
ako se zna da je takvih svakim danom sve više, onda nema ni čuđenja ak netko napiše "da je zabavno, ne bi se zvalo poslom"

a ljudi nalaze veselja u mnogim stvarima koji ne moraju biti nužno vezani s polom. čak su mi ti i draži jer imaju još nešto što ih zanima, osim hrmblanja od 8-16 :)

Meija, ja sam napisala što preferiram. I ne razumijem što mi želiš poručiti, da trebam preferirati nešto drugo? Kaj se mene tiče, ti preferiraj što ti god drago...