srp mog djeda antuna

strasno je to kad ti u glavi rastu lopoči i proljetno popodne, a ne mozes to prebacit na van. za sad...:)) al prebacit cu:)
 
...i spoznah da je paulicija nepotrebna. nakon plesa sa samim sobom idealizirane vlastite licnosti postaju nepotrebne. sasvim suvisne. sjedni, pale i miruj...

Hm, opet sam pročitao "polucija".

:)))).... zelis razgovarat o tome?

you think you've got problems... meni krekeću žabe :)

dođi k meni na buru..zaboravit ćeš bar proljeće..za lopoče nisam siguran:)

Ne, polucije su nepotrebne :))

pike:) a pazi ovaj diskoneksc sa stvarnoscu...jucer se vozim u zadnjem dijelu tramvaja i slusa disc i razmsiljam kak bi mogla prebacit novcanik iz djepa koji nema cif u djep koji ga ima..i tad upadaju dva cigana..roma:)...od 17ak godina.i stanu mi se svak sa jedne strane, okrenuti prema meni..prva rekacija na to je bila trzaj prema torbi koji sam teskom mukom svladala i pocela mantrat:to su stereotipi, to su stereotipi...al sam im bogami imala ruke u periforenom vidu:)))...i tak sam se ja vozila s njima, slusala disc i razmisljala si malo o tom kak ljudi tretiraju te cigane i o tom kak oni sad zive i kolko imaju brace i sestara i kaj rade i kolko isprose na dan i jesu zaljubljeni u koga i kakve probleme imaju i kam sad idu...i kad sam dosla do svoje stanice, krenula sam prema vratima tramvaja I POZDRAVILA IH ...ono, ja malo ne lučim stvarnost od imaginacije...strasno...

Možda je tebi polucija ipak potrebna :))

ono, ja ti malo zavidim...;))

:)) ahh....svaki put kad pomislim da sam zauvijek fiksirala granice vlastite ludosti, dogodi se ovak nekaj:)