Muškarci i žene...i nešto između

Da, jedan od onih dana o kojem sam razmišljala da će, ipak jednom, doći. Nisam znala kad. Ni da li će biti utorak ili srijeda. Bio je običan petak. Zagrebački, zaustavljen na 14 celzijevaca.
I tri dana poslije. Danas. Ponedjeljak. Sunčan.

Pametnija? Ni malo!
Razočarana? Manje nego jučer, više nego sutra.
Tužna? Ne znam. Znat ću kad ugasim svijetlo.
Ljuta? Jednako!
I prehlađena. Barem nešto korisno. Kad ponovo osjetim da mi se nos puni i oči izdajnički postaju mokre, reći ću: jebemti prehladu i zaustaviti pitanja.
Kao, ispuhat ću nos. Dva-tri puta trepnuti da ne razmažem maskaru. Kažiprstom, tamo gdje se suze skupljaju, potapkati kožu jagodicom prsta i utapkati višak tekućine.
I kao da se ništa nije dogodilo.
Da su dani topli i suhi ambrozija bi bila opravdanje, umjesto nje je seronja zbog kojeg se osjećam usrano. Dragi seronja. Još uvijek.
Ovako, za druge ostaje samo kiša. Gole noge u sandalama. Glupo ignoriranje vremenske prognoze i jutra koje se osjete na naježenoj koži.

Kažu da neke ljude treba što prije trajno sastrugati sa sebe, isprati dovoljnom količinom vode i pustiti da se u vrtložnim kretnjama izgube kroz rosfrei rupice kadi.
Kaže mi frend da ona njegova s njega svaki put uspješno skida sloj po sloj. Da je, opet, svaki put sve tanji. I nestat će jednog dana. Za nju. Ali bit će za neke druge. Tako kaže.

Mene je pola nestalo u petak. A s ovom drugom polovicom nemam pojma kaj da radim.

Gledam se jutros u tamnom staklu Konzuma, između sivih reklamnih slova. I ne okrećem glavu. Gledam se kao stranac, kao netko tko nekoga prvi put vidi i pogledom skuplja informacije važne za korak naprijed ili u stranu.
Siva suknja do koljena. Bijela bluza. Crna kožna jakna. Kosa stisnuta u rep. Crvene sandale kao jedina boja.
Tražim mane. Vidljive u prvih nekoliko sekundi. Ne vidim ih. Možda da ih uočim bilo bi mi lakše. Uhvatila bih se za njih i bile bi dovoljne kao odgovor. Za ljutnju. Moju. I prema njemu i prema sebi.
Koliko pametna žena treba biti glupa da u tuđoj igri riječima traži opravdanja za nešto što je bilo, a nije trebalo tako biti?
Puno? Taman toliko da vjeruje u ono kaj nitko drugi ne bi?
Ma, ne vjerujem ni ja. Tek nekim malim dijelom, dovoljnim i potrebnim, da se razočarana ne razlijem u svim smjerovima.

Poslala sam mu mail. Ipak.
Nije odgovorio. Još nije. Ne znam ni da li će. Sumnjam.
Mogla sam preduhitriti ponizno čekanje i neodgovor blokiranjem njegove adrese. Obrisati broj jer ionako ne pamtim brojeve. Čak nemam ga ni zapisanog. Bilo bi jednostavno. Onako kako bi trebalo biti. Kao. Pospremljeno. Sve na svom mjestu. Zatvorenih vrata i prozora.

Još neki dan htjela sam mu reći i....

Doznati da li ljubi polako ili u žurbi, opravdavanoj nestrpljenjem, ostavlja svoj trag. Mjeri li dodire toplinom dlana ili vremenom koje je potrebno za prijeći s jedne točke na drugu. Traži li u pogledu odgovore ili samo zeleno svijetlo za dalje.

Da jesam, jutros bi mi koža bila crvena. Neugodno osjetljiva na dodir. Moj. Bilo čiji.
Glupost bi se popela na stepenicu više. Ponos jednu niže.
A možda, ja na istom mjestu, s onom drugom polovicom znala bih što bih.
Ispuhala nos.
Stavila još jedan sloj maskare.
Toplije se obukla.
Zaboravila na opravdanja.
Pozdravila ljeto.
I njega, s jebi se....

Link
RANDY CRAWFORD.... Rainy night in Georgia





(za vrbi :)

Ja ću slat Buru kod tebe , da te prozrači malo i odagne ono što ti ne valja jutros--- iiiiiii dopela ti ono što valja, imam ja puno toga pa ću joj nakrct, nek tu dopela ono što ne valja , ću bacit na kompost, glistice će se obradovat i bacit na posao , pa da vidiš cvijeće koje će buknut na kompostu:-)))))

a vidi je, mogu valjda cendradti ponedjeljkom? :))
ali ipak, hvala na glistama. i buri... :))

ne zahvaljuj Mei , imam ja puno toga i samo se množi , glistice rade i vikendom:-)))))

ola jutroooooo zivi zdravi i veseli bili

a jel imaju plaćen vikend ili volontiraju? :)

ojla morski vuče :)

imaju stan i hranu besplatna , a i muzika im stalno svira , plešu ko lude glistice, samo ih koke nesmiju čut, onda je rat...:-(

svejedno,kakav je dan,želim da ti bude ljepši.
( čudno kako se pronađem u tuđim riječima,
zar je moguće da ima sličnih događaja,razmišljanja,
sudbina?)...ma kakogod..odoh se vozati,možda kilometri
odnesu loše jutro u lijepi dan... :)

bis, očito im DJ paše :))

bezobrazniče.....sve su priče nečije, naše, svačije ;)

baš...nečije,svačije,kao "društvena imovina"....sve je moje,a ništa moje nije ;)

:-))))
odoh ja, biljke zovu, treba im jutarnja njega:-)

bez..može ovak: moje je moje, tvoje je moje? :))

odoh i ja,Daruvar i lijepi park me zove...palim pilu i krećem :)

može mija,moje je ionako na rasprodaji,akciji...:)
jeftino dam,samo da prodam...do isteka zaliha ;)

bis, pozdravi glistice :))

mah-mah :)

pazi kak voziš, bezobrazniče jedan :)

glavu gore mei, bit će još muškaraca kojima ćeš biti i lijepa i izazovna....poderi sve, pobriši i zaboravi....

paprena, hvala....ali ovo je jedna od priča ;)

hm...ljutoslana...to neka nova slatkica?

naravno, znam da je jedna od, hm..., vjeruj, i mi ponekad rastužujemo druge ljude....

paprena, htjela sam napisati za vrbi obećanu priču...onak hepiendastu, ali nije išlo
u svim pričama sam i ja, neki ljudi koje znam, neke ne znam, ali ziher negdje postoje

Da...i meni rijetkokad uspije napisati veselu pjesmu....Kad pišem drugim ljudima...to je ipak pretežno dobro i vedro...Sami iz sebe izvlačimo malo teže stvari...

bah,još jedna priča gdje su žene kao tužne.i ne postoji dobar muškarac.i nju nitko ne razumije
onda će doć na iskricu i ebat sve po spisku:PPP

paprena, probali smo prije više od godinu dana krenuti se hepi pričama. i na kraju smo svi skužili da je lakše pisati cmoljavo.
možda i zato kaj su emocije nekak teške, pa žure isplivati van
znaš i sama da sreća je dovoljna sama sebi

mobilini, i onda sretne nekog od blogera i vrati joj osmijeh na lice :))

tak je ...kad si sretan....dišeš..i ne treba ti pisanja....

eh,da....to,sretne...taj dio ide nekak ,malo teže;)))

ma nije baš tak paprena. znam ljude koji pišu, jako uspješno, a privatno su sretni ljudi ;)

mobilni, aj mi ne ruši koncepciju za drugu priču..o njoj i njemu na blogu :))

naravno...postoje ljudi koji pišu iz vlastitog iskustva i osjećaja...i oni koji promatraju svijet pa pišu....ja nisam profesionalac ..ponekad su pjesme čista fikcija, a češće imaju neku vezu samnom...kako god okreneš uvijek nešto ima veze s tobom makar ti to i ne mislio tako...tako je i ova priča rezultat nečega u tebi....nekog fiksiranog osjećaja, uspomene...zar ne...

paprena, svi koji pišu pišu iz svojih iskustava, direktnih ili posrednih. drugačije ne ide.
ali moram priznati da mi je gušt ufurati se u nekoga tko je oprečan meni. nemaš pojma kaj sve na taj način možemo izvući iz sebe.
na kraju drži vodu priča da mi sami u sebi imamo sve, ali negdje je skriveno ;)

napisala sam po zadatku priču iz kuta ljubavnice. komentar mentora je bio "jebote, koji je vama kurac žene da se spetljate s oženjenima"...i da sam, je skinula 98%
a nikad nisam bila ljubavnica ;)

probaj pisati da se odmakneš od sebe. zanimljivo je

točno...ček da jednom stavim...princezu "ružičasto"....napisala sam ju promatrajući jednu ženu na blogu..ha...a ispada da bih to mogla biti i ja...uvrnuto...

može se to..kak ti veliš...skinuti..ak si blizak s nekim i ufuraš se u to...kak ne...

ajd...da vidimo i tu tvoju princezu ;)

ma, mašta može svašta.
zamisli kak je onima koji pišu krimiće, a ni mrava ne bi zgazili :))

ha ha ha.....točno...ebote...stavit ću pjesmu...moram dovršit ručak...

mejo,jel se mogu ja ufurat u tebe? to bi bio karambol.:PP

je, trebalo bi nekaj danas i delati, mada mi se ne da :)

mobilni, za sve ostale dogovore molim poruke na pvt :))

hahahaha.znam da bum naje...

svašta...nemam pojma otkud ti takvo mišljenje :))

ja to onako...in spe:))

preventivno!

:)

HVALA MEIJA !!! :)))))))))
Upravo onako, kako sam i mislila da će
priča izgledati.
Nemam rijeći. Svaka ti čast.
Ajd, neću cmizdriti.....
Ipak sam ja velika cura........