Muškarci i žene...i nešto između

U 10-tak godina dvoje dragih ljudi otišlo je u arhivu. Ne mojom voljom, da ne bi bilo zabune. Jer da je, ne bi bilo dilema zakaj su tamo. Ovak', upitnik mi i dalje leluja ispred nosa.

Prvi, ne znam njegov razlog.
Ne znam ni za drugog.
Oboje skoro na isti način, osim kaj je ovaj drugi dulje trajao.
Bili smo si dobri. Čak i frendovi. Tu negdje, ak' se pod frendovima podrazumijeva više od idimi-dođimi odnosa i popunjavanja prostora i vremena sadržajem koji je puno puno više od „dosadno mi je“.

I tak', i zbog njih, ovih dana ponovo shvatih da muškarcima nije lako kad se nama ženama aktivira software za funjenje i tihe mise, kad umjesto razgovora tražimo mrave po podu, otpuhujemo kosu s čela, a stisnuta nam je u rep i nemamo šiške, uzdišemo znakovito i vrškom natikače crtamo osmice po podu, a oni, bez nužnih činjenica za shvaćanje stanja ženskog duha i tijela, u nevjerici sliježu ramenima, odmahuju rukom ili odmagle u vidu lastavičjeg repa dok se ne stiša bura u kahlici.
Jer sad sam na njihovoj strani kužim koliko je to iritantno. I djetinjasto. Bezveze. Nimalo korisno.

Znam da u komunikaciji može doći do krivih spojeva. Kažemo kaj ne mislimo, kažemo kaj mislimo, ali na krivi način. U krivo vrijeme. Prerano. Prekasno.
Ali za očekivati je da se te krivudave crte isprave, nategnu do ravne. Da se kaže kaj se ima za reći. Pa i „goni se k vragu“, možda i uz spominjanje nekakve muško/ženske anatomije, uz navedeni razlog, a u ime, zvučat će teatralno, prijateljstva.

Znam i da sam komplicirana, zahtjevna i naporna žena. Dobro, ne baš uvijek. Ima faza kad sam mila, krotka i podatna. Istina da tada mnogi pitaju „ti ni dobro?“, ali ne znaju da sam sve to ja. I još ponešto. A to ponešto je i tvrdoglavost i srodna joj upornost.

U komunikaciji mogu biti sve to, ovisno s kim sam u dijalogu, o kojoj je temi riječ, koji je dan i doba dana, i da li su atmosferske prilike povoljne.

Ne znam da li me muškarci svrstavaju u one žene s kojima je pametnije manje razgovarati jer sve što kažu, misle, bit će ionako previše, i kad tad vraćeno servirano hladno, poslije jezikove juhe.
A nije tako. Uglavnom.
Istina da pamtim i ono kaj ne bih trebala, a to znači da mi nikako ne promakne nešto važno, ali zbog svoje nestrpljivosti ne taktiziram čekajući povoljan trenutak kad ću nekom dati do znanja kaj sam i kad zapamtila.
Sve kaj imam za reći kažem odmah. Sutradan. Ili najkasnije prvom prilikom. E sad, bilo to dobro ili ne, ne znam. Ponekad i nisam sigurna da je.
Nisam od onih koje arhiviraju probleme, povremeno brišu prašinu i kao kuglice na drvenim brojalicama svakodnevno ih guraju s jedne na drugu stranu.
Iako znam da je ponekad pametnije napuniti usta vodom i zaustaviti riječi na pola puta, nekak' mi to ne ide. Ili, išlo bi da strpljenje stavim na špagicu i pustim je u laganu šetnju.

Ali...

Je, opet taj ali.
Ne znam s frendovima koji se najednom povuku. Ono, nema meeeeeee. Bez „ulovi me!“
Skrivača sam se igrala ko klinka. Igram se i danas ako oboje znamo da se istovremeno igramo. Sve ostalo mi je hrapavo. I stalno negdje zapinjem.
Kao npr. ovih dana...

Obično u verbanim začkoljicama moja cmoljava podznakovska račica pobegne, a djevičica volonterski odradi i prekovremenu šihtu.
Postavljam se u poziciju da se problemi, nedoumice i nesporazumi rješavaju lako, ako se naravno žele riješiti. A za to je potrebno ipak dvoje. Najmanje.
Tada postavljam pitanja. Očekujem odgovor. Ako mi nekaj nije jasno, pitam ponovo.
A kad odgovor izostane, e onda k'o da me nekaj pikne u dupe i prozujim :)
Znam da je i šutnja odgovor. Puno puta znakovitija od hrpe riječi. Hladan bumerang.

Opet ali...

E sad, tu nastaje problem. Meni. Za mene.

Započnem s varijacijama na temu tražeći odgovor u šutnji, pogotovo ako znam da nisam niš onak' grdo zeznula. Šutnju jednostavno, ne mogu prihvatiti samo kao paket, bez da ga odmotam i zavirim kaj je u njemu.
Znatiželja? Možda.
Možda i potreba završiti započeto jer ne volim nedefinirane statuse. Jer i sama se tako ne ponašam.
Ne durim se. Ne funjim. Ne skrivam se. Ne preskačem stepenice, osim kad mi se jako žuri.
I ne preskačem pitanja. Osim kad šutnjom želim dati do znanja da mi je netko nevažan – ono boli me patka kaj bu mislil.
A kad postavim pitanje, pitanje je tu gdje je zato kaj me zanima odgovor. I zato kaj mi je važan onaj na kome je red da odgovori. Ili ako i nije red, onda barem nadam se da mu/joj toliko značim da će se potruditi sastaviti par suvislih rečenica u odgovor. A kad odgovor izostane, a bilo je prilike da ne bude tako, ovisno o kome je riječ i moja reakcija je rastezljiva.
Kad mi je netko puno više od nekog koga i ne primijetim kad ga nema, snuždim se ko kišna glista. Zavučem u kut. Šćućurim. Još samo fali da napišem da brišem nos u rukav majice, pa da bude potpuni vizualni doživljaj :P

Kažu da bi ljude shvatili trebamo hodati u njihovim cipelama.
Ali ima još nekaj, obrnuto – razumjeti nečije ponašanje možemo i prislanjajući ga na svoje.
Pa se i vratiti tamo gdje je izostao (moj/naš) odgovor. Tada je puno toga jasnije.
I šutnja...
Ježi ga!

Ima ko viška papirnatih maramica? Paket? Dva?

:)

Razmišljam na glas..
Kad mi fejs počne uzimati vrijeme, jednostavno se više ne logiram. Potraje to i po mjesec, dva i više..
Kad mi se isto dogodi s iskrom, istom ću tako..
Ako su frendovi virtualci, bome mi se dogoditi da otiđu u "šutnju".
A najveći mi je neugodnjak kad me dočeka višemjesečna poruka.
A ježi ga- virtuala.

Dobro jutroooooooo, kava , rakija , suha smokva i lipog li pogleda

pogni, hebeš virtualu. o frendovima je riječ, bivšim, koji su u 3D..onak opipljivi

prvi 3 godine
drugi skoro 5

jutro raky.. :)
zeleni čaj s medom

možda su frendovi našli ženske polovice koje čudno gledaju na žensko-muške komunikacije.
možda su našli neku drugu meiju, pa ..
ima ljudi koji šeću od prijatelje do prijatelja, s tim da stare jednostavno zaborave..

pogni, nemam pojma. a htjela bih znati
znati i da li sam nekaj zasrala
mogu mlade dobiti kad se odrasli muškarci ponašaju ko dripci :P

Imam celo paklo,...zemi si kolko ti treba ,))

A frendovi,...hmm,..
Imam priču koja ide ovak nekak:

ON : Ej,bok,...znaš ko te zove ?
JA : Of kors da znam,...
ON: Boooože, pa nismo se čuli ima stoljeće.
JA: Aha, tak nekak.
ON: Oćeš mi biti ponovo prijateljica ?
JA: Zakaj ponovo ????

hvala Inn :)
vraćam prvom prilikom..u stvari ne vraćam ;)

kajaznam, ja sam s ljudima onak full ili nikak. nema sredine. tak da se ne snalazim u zahlađenju bilateralnih odnosa, pogotovo kad ne znam razlog

Meija, žao mi je što je tako.
Dođi, nasloni koku na mog..ne, ne i ne, ne tako, nasloni glavu na moje rame, eto to. Da tvoja glava na mom ramenu, to je to.

pa jesi li pitala za razlog?

prije nekog vremena tako mi se slično desilo za frendicom..na baš pravo udalajvanje ali recimo prorijedili smo znatno susrete..nije i dugo rekla ali se ispostavilo da je potištena i da je inače u fzi kad se malo udaljila od ljudi radi nekih bolnih razočarenja na poslu..ali prebrodili smo tu fazu..jesi pitala direktno?

oh Bože, Bože..hvala ti na ponudi. već mi je lakše ;)

Vins, pitala. pa pitala ponovo. direktno. na kraju mu i ostavila odgovore, mogao ih je samo zaokružiti, bez puno truda :P

ne kužim da se u roku dan dva sve zarotiralo za 180, a ja ne znam razlog. i vjerojatno ga nikad neću ni doznati

Meija...
Volim te.

Vodit ćemo ljubav Meija...ljubit ću te po cijelom tijelu, kovitlati doline tvoje požude, a onda ćmo se u deliriju i nesvjesno spojiti u jedno.

pozdr. meija.
Poznanici dolaze i odlaze. Nema druge.
prijatelji dolaze i odlaze, nema druge.
Razlozi su svakakvi. Jest, da nam je zbog nekih
teško, za neke nam i drago da ih više nema.
Oni okoji su s nama našli barem par zajedničkih crtica,
tu i tamo sjetit će se, nazvati, tek
toliko da znamo da su još uvijek tu, da nas
imaju u nekoj ladici svog života, za one druge nije ni važno.
Ako se jave dobro, ako ne opet dobro.
Život ide dalje.
Ne opterečuj se sa velikim stvarima, život čine, male stvari. :)))

oh Bože, Bože...razgalio si mi dušu, učinio je mekom, mekšom od gušćjeg perja
:)

ojla vrbi :)

ma je, tak je...ali volim znati razlog. pa da mogu sve pospremiti u ladicu

meija, ladice, su uvijek tu. Otvaraš svaku prema potrebi. One koje nisu zatvorene,
možda nisu ni bitne. Isprazni sadržaj i uguraj novi. Pomisli samo, kolikima se ti nisi javila, jer ti i nisu bitni
u životu. Bili su prolazni. Možda i netko drugi ima otvorenu ladicu s tvojim imenom. :)))

vrbi, ali ne može mi netko bti nebitan nekoliko godina, pa mu okrenem samo tak dupe i ne kažem zakaj
ne šljakam tak u životu.

hbt...fakat sam komplicirana i zahtjevna :P

ili bitan

čuj meja ,prijatelji ostaju prijatelj ako su bili, evo mene je život odveo pa se s jednim nisam našao ni vidio 2 godine
svratio do njega bilo mi usput,izljubili se , popili kavu i oprt ćemo se družiti

meija, ma nisi komplicirana, samo ta osoba tebi možda znači više nego ti njoj.
Ili je jednostavno u nekoj fazi. Ima ljudi, koji se povlače na neko vrijeme. imaju neke druge interese, probleme,
očekivanja, planove. Kad im se to posloži, jave se kao da se ništa nije dogodilo. Imam par takvih primjera.
Jest, da dolazi do malo neugodne situacije, jer je prekinuta nit, ali ako nisi zlopamtilo
sve se nastavlja dalje. Budi fleksibilnija i ne opterečuj se takvim stvarima. A ako ti je baš stavo,
izvedi stvar na čistac i pitaj. Način uvijek postoji.

dojdek, svi mi imamo neke ljude uz koje vrijeme koje ne dijelimo kao da ne prolazi :)

vrbi, jučer smo u zezanciji kod stiki tipkali i o onome kaj jedan drugome govorimo
ali ..

hbt. šutnja...

e, na to mi rastu kečke

i svećano obećajem pred bloškim pukom da se neću duriti, funjiti, šutjeti kad se očekuje da razgovaram :)

ma, tako je meija. A i sugovornici bi trebali znati, da čovjek nije uvijek istog raspoloženja.
Ponekad samo tražimo društvo, ponekad razumijevanje, ponekad podršku.
Jest da je to sve virtuala, ali i virtualni prijatelji, mogu biti bitni, mogu biti podrška,
rame za plakanje i slično. Možda čak i više od pravih prijatelja. Ponekad je lakše
izbaciti iz sebe pred nekim virtualnim čovjekom, nego pred najboljim prijateljem.

ak su frendovi samo virtualni,onda šutnja ima svoj smisao.ništa ne može zamijeniti on,face to face.puno je lakšerazgovarati.
ako su oni opipljivi,šutnja može biti biti stvar poštovanja,ovisno o osobi

ali prijatelj je uvijek prijatelj...i kad šuti

vrbi, odradila sam to s frendicom. i jučer i jutros :))

u stvari ovaj zapis i za nas žene kad nas uhvati luna jer tek sad kužim kak to onak za praf izgleda :P

pel, mislim da je lakše izjadati se virtuali. Sorry, to je samo moje mišljenje,
ne mora biti tako. Kad imaš pravog prijatelja, često tražiš pravi trenutak da
mu nešto kažeš, a tipkovnica trpi sve, svaku riječ, a što je najvažnije, ako se predomisliš,
možeš to i izbrisati, izrečeno se ne može izbrisati.

mobilni, ima šutnje i šutnje, znaš i sam... jednu volim, drugu ne!

meija, super.
Odradila si kad si bila spremna i daj bože da je sad Ok.

Da, da, lijep je prijateljski fuk, ovaj prijateljsko vođenje ljubavi.

to je točno.ali koliko imamo vremena pri tome?koliko mjesta za izreći sve što želimo?može li riječ na ekranu zamijeniti,zvuk,mimiku,ono u očima sugovornika.
i osjećaje koje pri tome vidiš.

mejo,ako znaš tko je s druge strane, šutnja bi trebala biti samo jedna.

Naravno, vremena uvijek mora i treba biti za fu, ovaj vođenje ljubavi među frendovima.

Vodimo ljubav, a ne srat.

Isto tako, lijep je i wecam prc, ali nema do uživo..kako to lijepo pelpetum veli, do mimike u očima, hvatanja drhtaja tijela u trenutku kad penetriraš u šrijateljicu...

A tako ne vidiš prijateljicu godinama, i onda kad se vidite, piće, dva, malo razgovora, i doskora smo u krevetu, gužvamo plahte i nastavljamo tamo gdje smo stali zadnji put.

Uh, danas sam jako sesualan hehe.

vrbi, ne znam kak ćeš me shvatiti, ali čini mi se da čak nisu ni ljudi bitni, oni koji su iza ekrana, nego samo prostor kao čistilište duše :)

hahaha,bero ajd u kurac...onako,prijateljski.:)

Bože, vidim da bi ti nekaj pod repić :))

(ja sam jedna užasno zatucana žena kad je fuck u pitanju....sve me sram...jer ne razmišljam o njemu kao alternativnoj varijanti umjesto peglanja ili pikanja goblena :P)

Da, da, meija, bitan je prostor, ambijent gdje ćemo pročistiti iz sebe višak seksualne energije, slažem se.

Ma ne trebaš se draga sramiti, samo se prepustiš, usnama, glava na ramenu, ruka na bedru, topli dah na vratu....

mobilni, a jel frendici veliš "na"? :)))

Pročišćavanje kroz orgazam izuzetno blagotvorno djeluje na nježne djevojačke psise.

Pa mora vabiti, nutkati, mic, mic, na, vidi kaj imam....

Bože, jer sad trebam početi duboko disati? :))

slažem se meija. Ekran ispred nas može činiti čuda. Kad bismo vidjeli
čovjeka s kojim pričamo, možda se i ne bismo toliko otvarali, povjeravali.
Možda bi nas zasmetao izgled sugovornika, pogled u očima, gesta,
bilo što. Zašto? Zato što je u stvari potrebno puno vremena,
da neku osobu upoznaš i stekneš povjerenje, shvatih da izgled očiju, mimika lica i slično
možda nisu presudni za povjerenje u tu osobu.
Ovako preko ekrana, odmah stekneš neku svoju virtualnu sliku i nje se držiš ko pijan plota.
Zato je ponekad, virtuala dobar način komunikacije.

Dobro, može se fuck nazvati i peglanje i pikanje goblena, heklanje, trač partija...

ako to ima smisla onda je poruka kratka...nabijem te:)

HBS, pozdrav i tebi :)))
Vidim, danas si u elementu.
Neka, dobro je to. Znači da si
dobro spavao.

Da, meijo, počinješ duboko disati dok ti milujem grudi..iza leđa sam ti, grickam te po vratu i naslanjam svojim prednjim dijelom na tvoju pozadinu, osjećam joj toplinu, vrelo požude isijava ti toplinu, koja čini još čvrščim moje nebreknuće.

Dobro jutro vrbica.
Tebe isto volim, pa neću napisati alternativni naziv za tvoj nick koji sma smislio u trenutcima inspiracije.

vrbi, ta slika je saamo odraz niših potreba. niš više od toga. i znaš i sama da je jako, jajko rijetko podudarna i izvan virtuale

možda će biti čudno, ali kad me nekaj onak stisne, odradim sama. pa tek onda, kad je problem riješen, o njemu pričam.

Ono, vrlo ti je asocijativan nickname.

Istina, nekad zna grdo stisnuti, pa se ne misliš puno, obaviš ručni rad i mirna si..ali koliko to traje?
Opet imamo nakon drkice osjećaj neispunjenosti, nedostatka.

Meija, a zašto brkaš slova?
Počela si duboko disat?

Bože, djeluješ terapeutski na nježne ranjene ženske duše :)))

(ak nastaviš, bum se sjetila Luleka i hotline, di ga je koka palila s pečenjem palačinki i uzdisala na brašnu tipa 500 :)))

Da, da, volim biti tu kad je potrebna utjeha nježnoj djevojačkoj psisi.

tipkam s jednom rukom :PPPP

Ide Bog malo na gablec.
Opao mi je broj spermatozoida, što je znak da sam ogladnio.

A drugom rukom mažeš nutellu na palačinke?

Hm, rado bih liznuo nutellu..ali ne sa palačinke.

savršeno! opet. nemremo fulati i da oćemo.
zapis o nečemu totalno aseksualnom, a završimo na seksu i klopi...

dobra zabava i dobar tek..s nutellom ili bez ;)

čitamo se, idem delati :)

tak je to.
taman se jednom pokušam ozbiljno prihvatiti teme,kad uz ovakvog jebača postaneš nezmjetan.i nekoristan.popišan.
a niš.idem si od jada kupiti auto.

HBS, hvala ti što ne jutros ne misliš naljutiti :)))
Alternativu za naziv mog nica, možeš napisati.
Nebum se ljutila.

Evo alternativa, hvala na odobrenju:
svrbpica.
Hehe.

hahaha, nije loše.....:)))
Samo, moram ti reći, uopće me ne svrbi...

Kad zasvrbi..tu sam, javi se, ne srami se.

stavit ću te na popis.... :)))