Muškarci i žene...i nešto između

Sunčan četvrtak, iako je počeo s kišom.

Udavih, i jučer i jutros, frenda koji se još uvijek ljuti na mene. Poslao mi je samo mail kao odgovor na moj: „Nazvat ću te kad budem bio za razgovor.“

Znam da bi svaka pametna žena trebala znati kaj dalje – primiti se heklanja ili štrikanja, rješavanja križaljki, pospremanja ormara, čišćenja šljiva za marmeladu s cimetom, i sličnih aktivnosti kao popunjavanje slobodnog vremena i umanjivanje mogućnosti za slijedeću glupost.
Ali ja nisam u toj kategoriji. Ne ovih dana :P

Ova njegova rečenica podsjetila me i na onu famoznu „moramo razgovarati“.
Obje su nekako znakovite, mada „moramo razgovarati“ zvuči određenije, onak' „daj mi poplun da se zavučem, da ne čujem kaj mi imaš za reći“.

Razmišljam o sebi. Ma koliko nekima djelovala jako distancirano, nikad mi nije problem razvuć' emocije kao tijesto za štrudlu.
Veći mi je problem slagati ih u sebi, pa kad je gužva, odabrati koje ću maknuti da drugima napravim mjesta.
Ili još gore ignorirati da postoje, a grebu me i pokušavaju zgibati van.

Zato ne kužim ljude kojima je lako žmiriti i šutjeti. Prije bih od muke petom iskopala rupicu u zemlji za pikulanje nego zapakirala ono kaj osjećam i gurnula ispod kreveta.

I ne kužim kakva korist od igre skrivača. Osim skrivanja samih pred sobom….

Znam da iskrenost ima svoju cijenu. Pa i onda kad nekome želimo reći koliko nam znači. I da li nam više ništa ne znači.
Puno puta cijenu doznamo kasnije. Uvjete plaćanja. Nema popusta na avans,a ni na jednokratnu uplatu. I da nema povrata, unatoč reklamaciji.

I kaj sad?
Niš!
Čekati reakciju.
Doznati da li se isplatila.

Ja čekam. I kopam rupicu petom…. :)

a di su pikule?

eh...mi,nojevi,bolje glavu u pijesak....možda nas ne vide tako
skrivene... :)

imala sam ko klinka super koraljke :)

bezobrazniče, zamisli sad guzu u zraku :)))

u zraku ili dolje..isto mi se piše,ali u pijesku je toplo glavi,
a i ne vidi se kako se cerekam.. ;)

bezobrazniče, vidim da si još zašušljan u krevetu :))

ma neee...nego ga samo čeznutljivo gledam,
mogao bih prileći malo

i ja bi, da mogu..mislim, ne ga čeznutljivo (samo) gledala, nego iskoristila ;)

bih*

Tagore kaze :

Nikada ne kažeš reč koju bi trebalo.
Da te ne bih ocenio, izmičeš mi na hiljadu strana.
Da te ne bih pomešao s mnogima, stojiš odvojeno.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje…
nikada ne ideš putem kojim bi trebalo.

Tvoj prohtev veći je od prohteva drugih, zato ćutiš.
Pritvornom ravnodušnošću ne haješ za moje darove.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje…
nikada ne uzimaš što bi trebalo.

Vladane, a kaj ti kažeš? :)

''Kad nece uzeti ono sto treba uzeti,
Kad nece ici puttem kojim bi trebalo''

- Osecaj snage u prikrajku trbpljenja... respekt za svu tu snagu. Ja to ne mogu, a voleo bih, eto..

pa ne mogu ni ja. viš da tu trkeljam da prođe vrijeme ;)
mada, strpljenje se uči. ili nas drugi ljudi uče...

Cutolozi, kao karakterna osobina i pojavni oblik su kao pismo pisano nevidljivom tintom, mada tvoj frend nije to, samo zeli mozda iznuditi paznju vecu od tebe... mozda je kod tebe pleonazam na snazi, a ?

meija, jedino što stvarno i realno možeš napraviti, to je, da i ti sljedeći puta kažeš da nisi za razgovor.

Ne postoje dani koji jesu i nisu za razgovor, nego postoji preseravanje sugovornika.

Netko se smatra toliko važnim da se može duriti, a oni drugi od njih moraju izvlačiti riječi. Jer im je stalo. Dok im ne postane ne stalo.

Imala sam u obitelji durilicu. Kad ne bi njoj bilo sve po volji ona se durila. Ne razgovarala ili pregovarala ili dogovarala. Durila se, dok ostatak obitelji ne bi popustio.
Dok je nisam upozorila da ću se kod njezinog durenja ja početi duriti na nju.
Nije povjerovala, naravno..

durila sam se mjesec dana duže od nje, dok nije plaćem molila da prestanem.

a nazovi pričalice se znaju duže duriti od durilica.. durilicama je to poza..

ma ne, ne bih o njemu..možemo o meni i mom autu :))

imam 48 godina i još uvijek cupkam na mjestu od nestrpljenja. ne ovih dana. i inače. mogu prema van biti skulirana, ali ......samo prema van :P

pogni, nismo svi isti. i super da nismo. zamisli dvije durilice u zajednička 4 zida :P

i ima durenja i "durenja"....
manipulacija i faza kad se ne želi razgovarati

Durenje nije način komunikacije, niti ću je ikada priznavati.

Niti me se u ovim godinama tiče zašto se netko na mene duri, ukoliko mi to nije jasno i glasno rekao. A ja kod toga ne mogu ništa promijeniti.
Može se duriti- u beskonačnost.

Meija, a sta mislis da je to mozda cutanje, ustvari, onaj potsticajni efekat, da se posle toga oseti kao izuduvani balon ? Da je nekome neophodno potreban izraz da bi se nastavilo dalje ? Kad sve padne u vodu posle toga.. a ?

Bolja polovica mi se samo PROBALA duriti (jer to u njihovoj obitelji pali), pa sam ga sasjekla u korjenu.
Ne želim psihozu durenja pored sebe.
Ne želim ljude pored sebe koji mi pigaju živce i tu sam isključiva.

durenje je način komunikacije. nekima. kao i šutnja kad se očekuje razgovor.
svidjelo se to nama ili ne

Durenje bi bilo što??? Ne slaganja s nečim, pa kad nije po tvojem vudri se duriti??
Netko te uvrijedio pa durenje??- to bi valjda bila ljutnja
Durenje kao kažnjavanje??

Preduga šutnja za dati odgovor znači NE i ništa drugo. Kalkulacije. DA pod kalkulacijama mi ne trebaju.

Nemam puno toga što mi je važno za jednostavnost života. Ne priznajem durenje, ne priznajem galamu uz vrijeđanje i ne priznajem šutiranje krivnje nakon što si nekog pitao za savjet, a on ti je rekao da napraviš kako želiš.
:))
nisam komplicirana :))

Vladane, u komunikaciji je lako kad znamo kako onba druga strana diše. reći će neki predvidivost, ali ona je tu u pozitivnom kontekstu
e, kad ne znam, onda se malo zgubim
kužiš?
pa i radim krive korake, najvjerojatnije

a daj pogni, nije sve tak pravocrtno u životu :P

je meija, sve je pravocrtno.

Da dotični prijatelj želi s tobom razgovarati, obradovao bi se što si ga kontaktirala, a ne bi to odgodio.
Smišlja što će ti suvislo reči. A sve što kaže možeš baciti u vodu, jer će biti pomno proračunato sa svrhom da on nije ništa kriv, nego isključivo ti.

(možemo se kladiti)

viš kak je to čudno, pogni
možemo njurgati protiv nekoga, ali ne damo da to drugi rade ;)

i ne moramo uvijek mjeriti tuđe reakcije po svojim, kaj ne?
ja sam drugačija. nemam strpljenja, ma koliko bilo pametno, da skočim, pa onda velim hop. neko je totalno oprečan meni.
možda i on
i ne znači da je jedno bolje od drugog. samo je drugačije

a poznavajući svoj jezik, može biti da sam fakat kriva

beskrajno sam tolerantna riba,
međutim, obrasci ponašanja ljudi nisu komplicirani. Kod svih ljudi slično znači durenje, šutnja, izbjegavanje odgovora i slično.
Nema tu puno životne filozofije.
Svima se može dogoditi i događa se da se od nekih ljudi otuđimo i bez nekog razloga, raziđu se životni putevi.
Ili razložna ili bezrazložna ljutnja
ili jednostavno ponestane vremena zbog životnih okolnosti.

Kad nas netko kontaktira nakon duže vremena, reakcije su isto jednake..
Ako ti kažem da ću te nazvati kad ću biti za razgovor- onda si pridodajem važnost.
Želim staviti težinu na svoje riječi- bilo kojim tokom da će taj razgovor teći.

NISI kriva.

Ako je netko nešto kriv reci mu odmah (ili u nekom razumnom vremenu) ili nikada.

Jebote, najbolji su oni koji razgovor analiziraju doma pa se pitaju što je netko htio reči onom rečenicom onda tamo, a ti već zaboraviš koja je rečenica bila..
Mani se toga..

U jednom momentu mi se činilo da imam dosta dragih poznanika i poznanica. Bili su to ljudi koji su živjeli sami, daleko više nego obiteljskih. Znala sam u noći paliti auto ako je kome što trebalo, uskakati,..uostalom, ako si nekome potencijalni prijatelj, takve stvari se ne mjere.
Meni nije trebalo nikad ništa. Realno nije.
Do jednog dana kad mi je trebalo utući 2 sata vremena, jer sam bila doslovno na čekanju u gradu.
Nazovem.. doslovno..trebam društvo za dva sata ..
jedan je taman mislio spavati poslije podne, nekoliko njih nije bilo raspoloženo..ustvari, nitko nije dao niti jedno suvislo obrazloženje zašto ne može ili ne želi meni pomoći utući dva sata mog čekanja.
Osim što nisu na mene htjeli potrošiti svoje slobodno vrijeme.
Ja sam bila jasna da mi je to žao.
Svi se oni naljutili na mene što mi je bilo žao zbog njihovog postupka. Ja bi njih trebala razumjeti. A nisam.

pogni, mam mi lakše kad si napisala da nisam kriva :))

12 godina sam u vezi. i nas dvoje smo naučili da kad je jedan od nas na krivo nasađen jer mu je takav dan, onaj drugi se pomakne. bez puno priče i objašnjenja
ali...
nas dvoje se poznajemo u dušu. i u toj šutnji nema niš drugo osim trenutnog rješavanja problema na taj način

kužiš?

da možemo predvidjeti tuđe reakcije i te iste reakcije čitati trebamo ljude poznavati. POZNAVATI. sve ostalo su pretpostavke, s ishodišnom točkom u nama samima
a zaeba naravno ima. baš zbog toga

i još nekaj pogni - ti si meni draga upravo zbog tvrdoukorijenjenih stavova :), ali daj, neki od nas imaju i korijene na površini, razgranate u mahovini ;)

Pogni, jednostavno, ne možeš uvijek biti u pravu. Po zakonu vjerojatnosti. I znam da često znaš da su jedno naše riječi, a drugo su osjećaji i djela . I lažem sebi. Da nije važno.
Meija, pozdrav.
Meni je šutnja vrlo aktivan, glasan i jasan govor.

ej Medonjo, dođi da te zagrlim :)*

" Trebamo razgovarati " je vlak već krenuo...bez obzira gdje je karata. Kod ljudi koji žele putovati.

ne nužno u istom smjeru, kaj ne?

viš kak ima nekih rečenica s kojima nemamo dilema. možda je samo upitan rok izvršenja

Meija, ovo vrijeme me je raskiselilo. Ne smijem ti preblizo prići. Razlit ću se i na tebe.

zakasnio bi jer sam ja već u tom agregatnom stanju :)

idem dovršiti rupicu lijevom nogom. desna mi je već umorna..
čitamo se. a do tada uhvatite malo sunca ;)

mah-mah :)

milion puta sam sama sebe uvjeravala (i na taj način reagirala) da su ljudi različiti i svaki priča za sebe i svakom nešto drugačije znači i ..
i milion puta sam se uvjerila da određena ponašanja kod svih ljudi znače isto ili slično, bez puno varijacija na temu.

Ja uopće nisam isključiva. Vrlo sam prilagodljiva. I stvarno sam od onih koji će pitati gdje je pogriješio ako vidim da u odnosu nešto ne štima. I bez problema reči da sam kriva i ispričati se.

ali postoji i granica kolko puta moram pitati jel sve u redu i zašto nije u redu.
ako pitam, ako ne dobijem odgovor, ne želim pitati sto puta.

Kažu moji doma da je samnom vrlo jednostavno komunicirati. Bez fige iza leđa i bez nekih primisli. I namaži me na kruh. Samo me nemoj jebavat bez razloga na suho, durenjem, nerazgovorom ili što je još gore neobjašnjenjem zašto si ljut. Pa si nek ja mislim što si ti misliš.
Ne mislim ništ što ti misliš ako nećeš reči i proč od mene..