sve mi je to stravično čudno
ide se iz ruke u ruku kak bi rekla moja baka agica. al bumo uljudbeno abstrakirali il bumo nekaj rekli?
evo kaj imam za reč. promatram jedan minijaturni jamaha zvučnikčič toliko mlecki da sam mu jedva pročitala i majušna slovca. jamaha sam si odvratila pažnju (jamaha=navodno, odmah, istom). slušam neku režem žile i ide se na galge mjuzu. promjienila bum. opet galge opet žile i alveole. opet. i to je taj status otpočetka. pao je na tle. bogovsko tle.
imadete li bogati unutrašnji život? kako da ne.
24.11.2012. u 14:05 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
Trenutno nema niti jednog komentara