Muškarci i žene...i nešto između

Moja Sanja je sjajna-i nakon 18 godina braka, dvoje klinaca još uvijek, dok njenog Ivana nema doma, noću je budna k'o sova.
Ako je na putu 3 dana, 3 noći ne spava. Dan više, i noć više. Čak ni podočnjake više ne skriva.

Znala sam je zezati da je baš bedasta kaj ne iskoristi krevet samo za sebe, razbahati se u svoj njegovoj širini i dužini, s pokrivačem baš onoliko koliko joj treba da ne bude ne pretoplo, ni prehladno.
Kombinaciju s nekim drugim nisam ni spominjala jer znam da bi me ošinula svojim smeđim pogledom i spretno utopila u bujici, više-manje ciljano biranih riječima.

Noćas ću se, konačno naspavati.
Osluškujem kako diše. Tiho i mirno. Pokušavam uhvatiti njegov ritam tako da bude i moj, ali ne ide mi.
Mogla bih ga dodirnuti. Prstima proći kroz kosu. Vršcima slijediti liniju obrve. Obrazom prošetati do njegovih usana. I na njima se zadržati.

Neću.

Ako mu pomaknem kosu sa čela, možda neće ni osjetiti. A mogla bih skliznuti sa svog jastuka i utonuti u njegovu tolinu tijela. Mogla bih, ali neću ni to.

Ne spava mi se.

Jutros sam htjela priznati mu da sam opet zaspala u njegovoj majici. Navučem je preko skvrčenih koljena, ne provučem ruke kroz rukava, nego s unutarnje strane sama sebe zagrlim. Kao i jastuk, i njegov miris s njim.
Na njegovoj strani kreveta.
Prošlu noć.
I noć prije.

Ne volim kad ga nema više od dvije noći za redom. Prve, sjećam se prethodne. Druge razmišljam o slijedećoj kad će biti, opet tu.

Sanju više ne zezam jer, neću joj priznati, gora sam od nje.
Skvrčim se uz rub kreveta, k'o izgubljeno siroće u mraku, bezusješno pokušavajući ignorirati zalijepljenu prazninu na leđima. Mogla bih je učiniti manjom, spavajući poprijeko, na trbuhu, ali zavarala bih, i nju i sebe nakratko. Noć bih skratila za sat, toliko koliko uspijem uhvatiti san u prolazu.

-Spavaš?
-A-ha!
-Ma daj, ne spavaš.
-Sad više ne.
-Kaj će biti u petak?
-Koji petak?
-Ovaj.
-Petak.
-A kaj ako je to zadnji? Poslije njega nema više.
-Niš.
-Kak' niš?
-Tak'. Koliko je sati?
-Pola jedan prošlo.
-Odi spavati. Sutra se dižemo u 6.
-Ne spava mi se. U stvari bih mogla, ali neću. Razmišljam o petku.
-Doći će i proći.
-I?
-Sve će biti isto k'o i danas.
-I?
-Kaj i?
-Mi?
-Bit ćemo.
-Gdje
-Tu.
-I?
-I dalje ću te voljeti.
-I?
-Daj, umoran sam. Ne priča mi se. Dođi.



..petak, ha? :)
tu su i ostale priče ....Round Robin, pa ak' vam je dosadno, imate kaj za čitati ;)


Link

sutra sta je sutra ,

konačno..nakon 58-og pokušaja, uspjela sam zahaklati link :P

kaj bu sutra?
nemam pojma. osim da počinje mi godišnji ;)

Sutra će biti nešto neponovljivo.... sutra i samo sutra će biti petak 21.prosinac 2012. . Nemojte ga propustiti.....

na fb mi frend zahaklao da ćemo dobiti poklonjeno 8 minuta kad će nas lupiti ideje, nove spozneja i svaštanešto...i da ih trebamo zapisati jer budu, kako su došle i nestale ;)

ajd, da i to vidimo, osim ljubičaste kugle koja će u par sekundi obići majčicu zemlju, tak vele upućeni :P

he he, a kaj ak ne bude ljubičaste kugle i tih osam minuta...Kome ćeš se žaliti? Upućenima?

Ja kad nisan doma, moji svi spavaju ka bebe, cak i neprimjeta da me nema

Dobro prije bi bar mater bila budna, sad niko.

meni su obećali sutra javiti kada će mi popraviti auto
mjesec dana me već vozaju zvati će mo vas na vrijeme