Muškarci i žene...i nešto između

Znam, znam, ponedjeljak je.
Vjerojatno je i vama, kao meni, mozak još u vikendu i polako, nakon tople tekućine kojom se razbuđujemo hvata radnu temperaturu.
Ali ipak...

U dilemi sam!
Opakoj.
Žuljajućoj.
I trenutno nerješivoj.

Suočena s tuđom glupošću razmišljam već minutu i pol da li na tu istu glupost reagirati ili ne:
a) da
b) ne
(ako imate veliko srce i meku dušu, a znam da blogeri imaju, u čistoj savjesti i pri bistroj svijesti, pomognite mi svojim odgovorom :)

Jer...

Ako reagiramo na glupost, da li to istovremeno znači da smo i sami u krugu te ili slične gluposti?
Ako ne reagiramo, izvan kruga smo, na sigurnom?
A kaj ako po našoj definiciji nešto je glupost, a drugima nije, pa izostane naša reakcija, da li se i naša glupost zbog zbog toga multiplicira?
Ili još gore, zapetljamo se u tuđu glupost nepotrebnom reakcijom, a nitko sa strane ne vidi njenu nužnost i opravdanost, pa i sami postanemo isti.
I kaj s onom glupošću koja vuče na trenutnu, adrenalinsku reakciju, a prespavana je minimalizirana, ali ipak postoji, pa naknadno, ipak, umirimo prstiće odgovorom?
Ako u trenu reagiramo, da li je adreanalin olakotna okolnost u naknadnoj racionalizaciji postupka ili otežavajuća?

Postoji li neka optimalna mjerna jedinica za glupost – onak' da jednostavno, bez pogreške u redoslijedu, poredamo jednu do druge, od manje do veće, ili obrnuto, pa prema njima prilagodimo i (ne)reakciju?


Ha?

Eto, priznajem, nemilosrdno, do krajnje točke bolne izdržljivosti, ova pitanja razaraju me od ranog jutra. I u potrazi sam za odgovorima.
Za sad imam samo dva. Oba jednoglasna – ne reagirati!
Ali jedan od odgovora je na mojoj drugoj adresi, onoj di stanujem kad sam racionalna. Svatko od nas ima vrageca u sebi koji vuče na stranu tam' di ne treba. Moj je jutros budan, raspoložen za gluposti, cupka na mjestu i čeka prvi mig. Moj! Vaš!

Zato, molim za pomoć, da znam kaj dalje. I da li, uopće, dalje..

U znak zahvalnosti mogu vam tu ponuditi kavu ili čaj (s mlijekom ili bez), kolače (istina od jučer), čoškanje po leđima (za ostalo se morate pobrinuti sami).
Posudim vam i Vrageca, ak' vam treba. Samo, vratite mi ga. Nemrem i neću bez njega.
Upravo sam ga zveknula po prstima jer gura se da nekaj, u moje ime napiše, pjevuši.... Link...i ovo, nasmijan, pokazuje:



Znakovito, ha? :)

hahahaha ja sam od petka bez posla,
tak da mogu samo plakat, gdje pronać drugi

jutro meija...:))
Pusti sve k vragu, nemoj se opterečivati tuđim lajanjem,
uživaj u svom životu, osmjeh na lice i pogled na
bjelinu...odjebi provokatore...

tako je, reci joj vrbice! :))

seko, onda je ovaj prstić u zraku ko naručen za tvog glavonju u firmi :P

meija ko rođen, no glavoja je gazda može mu se .....
to ti je rad za privatnike, nikad ne znaš kad si na cesti

a vidi...
kad god čovik dvoji, onda je odgovor : nemoj!
jutro ti :)))

a gle ih...sad je rezultat 2:2

:)

znam seka..imam frendicu koja se zadnje tri godine zaebava s poslom i budalama koji misle ak su privatnici da su uhvatili boga za bradu :/

meija sjeti se razvlačenja mene po blogu,
jesam li reagirala, nisam, nemoj, imaj svoje JA

mazo, znam da to tak nekak ide...ali kaj ak si podijeljen, pa misliš da treba, a onda, drugi dio tebe te lupi i veli - nemoj?

hebi ga, češljam net, javljam se na sve natječaje za knjigovođe,
tražim bilo šta, imam stambeni kredit i ne smijem se zajebavat,
nisam u poziciji .....

moj savjet .... nakon toliko puta reagiranja, ništ se nije promijenilo, jel tak.
onda je vrijeme za ignoranciju ..... furaj svoj film i baš te briga
pusa za dobro jutro :-)))))))))

seko, ne volim kad se izvrću riječi zbog, kajaznam čeka...valjda vlastitog dupeta

seko, imaš znanje koje možeš i privatno iskoristiti. razmišljaj o tome na taj način, kao svoju veliku prednost
držim fige :)

ako me je ičem rad za privatnika naučil,
to je drž vodu u zubima:)))

meija da imam znanje,
no nemam klijente, sve se lagano zatvara,
teško da bih od tog u ovoj situaciji mogla živjet

nije Bell...točno...
baš ste neki. a da reagiram, pa obećam, ovak javno, da više ne bum? ;)

cmu-cmu i tebi :)

a šta ja znam...ja kad god dvojim, odustanem...
i više me to ne muči .)))))

a ti si ti...budi šta jesi :)))
to ti znaš najbolje...
šta će ti naša pomoć, kad ćeš po svom...
il, bi tako bar trebalo...po svom .)))))

seko, ali možeš premostiti dok ne nađeš nekaj konkretno
s pogni se znaš...pitaj je za savjet, kaj dalje...čini mi se da je jako okretna i da ak je frka, može plivati i uzvodno

mazo, čitaš me ko knjigu ;)

znam da može, i samo je čekam da se pojavi, ako ne bum je zvala,
jer sad zaista trebam pomoć, sve je u mojoj situaciji dobro došlo, da nemam
4000 kn kredita, lako bih, dvoje djece na čuvanje i preživjelo bi se....

hahah... gle, ak ti treba onaj zadnji, završni tač ..... onda daj :-)))
ja čitam i čitam i čitam ......

ista priča ko s frendicom, seko...kreda za stan u švicarcima ..i dvoje klinaca, srednja, faks :(

treba!
treba li mi?

:)))
en ten tini, sa-va-raka-tini....... :P

sve imam samo klince nemam,
to mi sreća u nesreći:)))

baš niste od pomoći...jer ne razmišljte kao ja i ne svrbe vas prstići :))

idem, razočarana...mah-mah ;)

čitamo se.....

Ukoliko je u pitanju ono što ja mislim da je
u pitanju,ti si ovim blogom već reagovala.

ali ja uvijek, ili gotovo uvijek, imam još nekaj za reći, tape :)

mei..ak si raspoložena si raspoložena..ak nisi baš...eh onda drugi put..kad budeš:)))

dono, ma jesam, ali me muče postavljena pitanja :)))

tctctc postaješ ozbiljna osoba:PPP

ma ne sumnjam da bu te prošlo bez odaziva..samo si sad malo onak..u dilemi..:DD