©© - Zimske radosti

Pamtit ću jučerašnji dan, znam da nisam jedina. Trebalo mi je 3 sata od posla do doma. 9 km.

Prvi pokušaj je vlak. Nakon čekanja cca 45 min, predomislim se i odem na bus za Mažuranac. I to je super veza. Dohvatila Centar za 1 sat. Mislim si, prošetam od Mažuranca (Mažuranac se punim imenom zove Trg Antuna, Ivana i Vladimira Mažuranića, no ni u jednom mi dokumentu nije puni naziv, ali mi piše svašta ili Trg Mažuranića ili Mažuranićev trg, sve priznaju) do kolodvora, pa na prvi vlak za istok. Aha.

Na kolodvoru krkljanac. Ne moram reći da sam od Mažuranca do kolodvora jedva došla sudarajući se s ljudima. Vlakovi stoje, ljudi sjede u njima, nitko ne zna kad će koji krenuti. Kašnjenja 120 minuta. Idem radije probati tramvajem jer se nešto micalo.

Dok sam se vratila do tramvaja prestao je voziti. Pa pješke po Branimirovoj. Opet gužva, sudaramo se, dvaput mi rame izbili. Kod Cinestara proradi tramvaj i ja sva sretna upadnem u neki prema Kvatriću.

Vozila sam se cijelih 100m, možda i manje, i opet zastoj kod Sheratona. Nakon cca 15-20 minuta mi bismo van iz tramvaja, ali ne mogu se otvoriti vrata jer je snijeg nabijen na tramvaj. Ovi novi tramvaji moraju vrata malo izbaciti van pri otvaranju, a za to nije bilo mjesta. Ponestaje zraka, jednoj ženi pozlilo. Prozore ne možemo otvoriti, vozač tramvaja ne želi komunicirati s nama.

Jedan kavalir razvaljuje onaj mali prozor, ženi malo lakše, i mi ostali počinjemo disati. A tramvaj krcat. Pak si razmišljam: koja bi to smrt bila - gušenje u tramvaju usred Zagreba? Neki dečki razvaljuju vrata, ali nema šanse. Drugi žele razbiti veliki prozor, ali još se nadamo da će se nešto dogoditi. Vozač tramvaja se smilovao i krenuo u rikverc nekih desetak metara tako da su dečki mogli nekakvom ručkicom otvoriti zadnja vrata. Koji gud!

Izlazim u bljuzgu presretna što hodam i dišem :) Kak je sve relativno! Brzim korakom do Kvatrića, nekoliko sudaranja, i srećem nekoliko ljudi sa štapovima i štakama. Kamo li idu po ovakvom vremenu? Svašta..

I na Kvatriću lovim bus. Doma točno za 3 sata. Danas sam uzela godišnji. Danas sam na zimskim praznicima. Jedini posao mi je pokušati očistiti auto. I još uvijek volim snijeg :)

15.01.2013. u 13:42   |   Prijavi nepoćudni blog   |   Dodaj komentar

zar ti negdje radiš?! ccc...

Autor: DIES-DAS   |   15.01.2013. u 13:46   |   opcije


ojla Coco ... možda smo se na mažurancu i vidle, sam ja u suprotnom smjeru od tebe :-)))))))))

Autor: Bell13   |   15.01.2013. u 13:46   |   opcije


ne copraj

Autor: Cococh-Anel   |   15.01.2013. u 13:47   |   opcije


Bell, možda smo se i gurale

Autor: Cococh-Anel   |   15.01.2013. u 13:48   |   opcije


ako ste se i srele, vidjele -pa valjda ste mahnule repovima?

Autor: DIES-DAS   |   15.01.2013. u 13:50   |   opcije


Coco.... ko zna... možda i jesmo :-)

Autor: Bell13   |   15.01.2013. u 14:01   |   opcije


Većini od vas bi bila čast da samo upoznate Coco. a kamoli da se ovak zezate s njom na ti...
blago vama, to možete samo ovdje

Autor: juicy-mama   |   15.01.2013. u 14:47   |   opcije


Hihihihhi Coco, pa ovaj log je stara kineska priča.

Autor: dudhaimurvimorus   |   15.01.2013. u 15:29   |   opcije


...nadam se da nisi bila u štiklama.

Autor: dudhaimurvimorus   |   15.01.2013. u 15:51   |   opcije


Hej, Juicy, fala:) I ja mislim isto za tebe :))

Autor: Cococh-Anel   |   15.01.2013. u 16:02   |   opcije


Dud, bila sam u (nije plaćeno) Walkmaxx čizmicama od brušene kože. I fakat su mi dobro poslužile. Impregnirala sam ih nekakvim sprejem, a zagazila sam u svakakve bljuzge. Jesu malo promočile, ali mi usprkos tomu nije bilo zima u njima. A i za brzi hod su fakat dobre. Na početku sam se rušila na leđa kako nemaju petu, ali sam navikla.

Autor: Cococh-Anel   |   15.01.2013. u 16:04   |   opcije


Coco, sad bih htio da ti grizem list. Da provjerim učinkovitost tvojih čizama.

Autor: dudhaimurvimorus   |   15.01.2013. u 16:25   |   opcije


Dud, moj list i nije nekaj za žvakanje.. A baš te i ne kužim, čini mi se..

Autor: Cococh-Anel   |   15.01.2013. u 17:37   |   opcije


Dodaj komentar