Muškarci i žene...i nešto između

O da, ima ga!



U ljubavnom pismu sažeto je sve ono kaj postoji kad sami sebe ogulimo kao naranču. Iscijedimo.
Jer ljubav nije samo sreća. Nije samo sretna.
Kad je, dovoljna je sama sebi. I ništa više nije potrebno da je uokviri.

Ali...

Kaj s onom koja je skrivena, koja još nije toliko hrabra da se suoči i s odbijanjem?
Ispruži ruku, pa je u zadnji tren povuče.
Potraži usne, a skrene i smjesti se na njegovom/njenom obrazu.
Zagrize jezik i proguta „volim te“.
Ne postoji?
Itekako postoji!
Čeka da sazrije.
Naraste.
Do one veličine kad će biti tijesna sama sebi. Postat će opipljiva i u mraku onome kome je namijenjena.

Kaj s onom koja je spakirala stvari i na odlasku je?
Ne možemo je samo tako zaustaviti.
Ni zaključati vrata, pa namjerno zagubiti ključ.
Zažmiriti.
Ugasiti svijetlo.
I čekati jutro s nadom da će nestati?
Ljubav postoji i onda kad se zatvore vrata, dvaput zaključaju, a mi naslonjeni na njih brojimo korake u hodniku koji su sve udaljeniji. I to je ljubav!

Kaj s onom koja nije na dohvat ruke?
Pa rukama obavijamo svoje tijelo, čežnjom načeto.
Čekamo.
Spoznajemo da sati mogu biti dulji od 60 minuta.
I opet čekamo.
Zabavimo misli nevažnim stvarima da ne bi mislili o važnim.
O čežnji koja sputava, ali i budi tijelo.
Nije o ljubavi riječ? Itekako je!

Kaj je s onom koja se pretvorila u svoju suprotnost?
Negirati njeno postojanje ispod skorene mržnje?
Zaboraviti, kad si dopustimo luksuz sjećanja, na vrijeme koje je nepovratno ošlo k vragu, sve ono što je bilo, a povezivalo nas je čvršće nego išta drugo?


Super je kad je ljubav dvosmjerna, kad ne vijuga, ne skreće di ne treba.
Kad postoji bez da je provjeravamo. Pitanjima. Odgovorima.
Ne moramo je ni opipati, ni pogledati, znamo da je tu. Jer osjećamo je.

Ali ljubav ima lica i ona koja su nama neprepoznatljiva.
Nepoznata.
Koje još nismo ni sreli, a možda nikad ni ne budemo.
I dobro je da je tako. Jer za svakoga od nas ima je ;)



Dobro jutro, svima vama koji u ljubav još uvijek vjerujete.
Ma, dobro jutro i onima koji su je po putu negdje izgubili. Nadam se da će je uskoro i pronaći.

:)

Komercijalizacija ljubavi.
Kad bi onaj pored nas trebao biti točno po šabloni, jer ako nije po šabloni, onda nas ne voli.

Ja znam da meni moj nikad neće poslati ljubavno pismo. Nije slatkorječiv.
Ako odem (ili ode daleko) kad me poželi daljina mu neće biti prepreka..
ali kad me zagrli, kad cijela nestanem u njegovom zagrljaju onda znam što je ljubav.

Prošlost u pismima ne čuvam.

Pridruzujem se zeljama..zelim vam dobro jutro i uspjesnu potragu. :) preporucam da prvo potrazimo u sebi...

je, ljubav mora biti točno određene veličine, oblika i boje. sve kaj nije takvo, nije ljubav
a je!

čini mi se da je veliki problem upravo u poimanju ljubavi i identificiranju nas samih s nekom, nečijom ljubavi (koja se ne poklapa s našom)

shoot...ak je nemamo u sebi, nemamo kaj dati ni drugim ljudima, ma koliko se trudili

Pae...samo,neki to ne znaju..pa da ih podsjetim. :)

ha, a kaj, shoot, ak je to težak posao...to, potražiti ljubav prvo u sebi?
pa je jednostavnije tražiti je u drugima...

danas se ljubavna pisma ne čuvaju, jer ih nitko ne piše. Zašto? Znamo. Postoje mobiteli, SMS, poruke, telefoni, mailovi, komjuteri, svatko ima auto, pa može doći do svoje ljubavi u tren oka, dobre ceste. To je tehnologija i napredak u življenju.
Sve je to normalno u današnje vrijeme.
Ali....ja govorim o pismima koje smo nekad primali...ako smo ih primali...o nekadašnjim vremenima, kad nismo imali blagodati današnjeg napretka i tehnologije.....
Zato, neka se ne ljute oni, kojima je bez veze što nemaju ljubavnu prošlost sačuvanu i pismima.
Mislim da su ona dio uspomene, koju smo mi, većina odavno pobacali. Ali, što je čovjek stariji, više mu se vračaju sjećanja na neke stare ljubavi. To je i normalno, bez obzira da li smo sada i nekoj vezi ili smo sami.
Ne treba šturo gledati na one, koji imaju takva pisma i ponekad, možda jednom u tri godine, kad spremaju stare ladice, pronađu neko takvo pismo, sjednu u naslonjak i sa sješkom na usnama se prisjećaju, kako je to, nekad, bilo.
Ne treba svaku minutu života, živjeti u strogoj reali. Koji put je lijepo odlutati u mladost. Ne zbog žaljenja zbog nekoga tko nam je poslao to pismo, već zbog uspomena, nostalgije. I treba takva pisma čitati sa smješkom , jer su zaista napisana davno, davno. No svatko ima izbor. Različiti smo. Netko je romantik, netko nije. I cijenim svako mišljenje.

čitam jučerašnje zapise - razlog zakaj još uvijek volim blog :)

kad god mogu, napišem osobnu poruku. čak i čestitke. ak ih šaljem mailom, zaigram se u photoshopu. čak znam i napisati, pa fotkati :)

rukopis je nekaj kaj ne može ni jedan font zamijeniti!
a čini mi se da svoju lijenost i komociju opravdavamo tehnologijom :P

Nemre bit teze nego uporno u drugima trazit ono kaj nama fali,kaj ne? Meni to slici na Sizifov posao...

o da, shoot...ali rijetko smo toga svjesni. barem onda kad je potrebno

mei ....slažem se s rukopisom. Danas rijetkost.
Treba cijeniti ljubav i trud potreban za napisati bilo što rukom.
Zato sam stavio original na svoj zapis.
Ja se ne sjećam kada sam što nekome pisao rukom, pa čak ni čestitke.

Trvrdim, da buduće generacije, neće znati pisati. Tj. prepoznavat će samo slova na tipkovnici, a rukopisa više neće biti...

je bud...žurimo!
šteta

a koliko se toga iz rukopisa može pročitati, ne samo ono kaj je napisano ;)

i ja volim blog, zbog ovog :)

znam :)

I moj brat također :)

paperjasti, pod moralnom i materijalnom odgovornošću, ni od koga nagovarana, javno izjavljujem da su muškarci, kad su romantični, bolje to odrade od nas, žena ;)

pa drago mi je da imam puno pisama od kojih sam pregršt i jučer objavila...da ih još pišem...da mi ih (istina rijetko) još pišu...netko ih voli pisati, netko ih mora pisati...no vjerojatno ih je svima lijepo čitati! čak i sms koji je isto pismo...zna bit predivnih poruka...

Mei
Baš mi je drago da se mogu složiti sa tobom :)

o da, mai. to je dio nas :)
neke od prvih njegovih sms poruka povukla sam na komp i čuvam ih..istina, da danas nakon toliko godina, sasvim drugačije zvuče, onak malo njaaaaaaaaa....ali neka ih ;)

konačno, paperjasti!
:))

ali znaš, nisam odustala da te verbalno pričepim, pa da malo zarežiš ;)

Ima nešto i u tempu :)

kaj, misliš na ono - žuriti polako? :)

Ta mi je omiljena :)
I, skoro, uvijek stignem

ne skreći s teme....di smi stali?
:))

napisala sam nedavno da ljude bolje upoznamo kad pokažu svoju mračnu stranu. imaš li je?

Naravno
A ko je nema
Kad bi ti to otkrio
Moral bi te......
Znaš već :)

kaj, kaj.....obesiti za noge? :PP

bez zezanja - zakaj hodaš na prstima? blog opekline, pa pušeš na hladno?

ne znam za vas, ali ja kada se zaljubim nisam pri sebi. ne znam napisati niti kako se zovem (:D), a kamoli napisati pismo. netko je ovdje napisao da je ljubav magija, da se ljubav piše svaki dan. nevidljivom tintom. dobro je napisao.

..a ono što pišem kada tulim radi toga što je magija nestala ili mi se samo učinilo da je nestala, izgleda ko patnja mlade vertere koja je odlučila živjeti. ko bi to čitao.

ive, bome nisam ni ja. moji leptiri u trbuhu su doslovno produktivni, pa prije prvog dejta dežuram/dežurala sam po wc-u...ali ak niš drugo, imam fino speglan trbuh :PPPP

a ljubav....ma, ona je nekaj drugo. kao topla voda u kojoj opuštamo umorno tijelo ;)

kako god.. trenutno nemam potrebu secirati samu sebe i smatram to ooogromnim uspjehom :)

kod mene je tuljenje faza prije ljutnje i "ko te *ebe" :)

o da....to čeprkanje, kak je jučer smrda napisala, po krastama i njihovo skidanje iako znamo da će boljeti ko sam vrag, nepotrebno je

Laganini
Tiho na prstima
Faktor iznenađenja pojača doživljaj
Ponekad :)

kaj...BUUUUUUUUUUUUUUUU u mraku? :)

Zašto u mraku ??
Ja volim sve videt :)

ali u mraku se pojačava doživljaj jer se aktivira ono kaj je uspavano...pa i BUUUUUUUUUUUU opakije zvuči :)

Zato joj ja stavim povez na oči
Pa joj je jako sve :)
I nikad ne zna, kaj je slijedeće

ma da...sad još fale i jagode u čokoladi + šlag...pa neka mjuza...pa...pa...pa :))

neću tak!

:P

Ko te tera
Ti si u stabilnoj vezi
Sve je već uigrano
Al, kad već pitaš :)

znate što.. čitam ova pisma i tu nema mjesta skepsi: sviđa mi se ovaj vaš round robin. super ste. oplemenili ste blog, svi odreda. cvjetate :)

je, ko mi kriv kad pitam, a unaprijed znam odgovor...s kojim ne znam kaj ću ;)

je ive...tak malo treba da blog prestane hroptati :P

ima još jedan RR koji je stiki pokrenula neki dan....upravo ga dovršavam, pa bu nastavka i vaših. nadam se :)

Odvjetnik, na sudu ne smije postaviti pitanje, na koje unaprijed ne zna odgovor.
Muškarac ženi, ne smije postaviti pitanje, na koje je odgovor: Ne!
Osim: Imaš li što protiv :)

možda...je odgovor koji otvara sve opcije, a ne zatvara vrata samim odgovorom :)