Muškarci i žene...i nešto između

(tak' je nekak' , neki dan bio RR naslov, u spomen na g.W.Bloga na umoru koji se, na radost familije, suseda, ljubavnica i poslovnih partnera ipak oporavlja, zahvaljujući vašim odškrinutim vratima ljubavi :)




Dođoh, vidjeh i ostadoh!
Sažeto, u 3 riječi, uz veznik i dvije interpunkcije.

A u proširenoj varijanti, ide ovak'...

Nisam kao stiki-klinka pisala dnevnik. Umjesto riječi, bojama sam popunjavala bijelu prazninu papira. Tkanina. Zidova. Svega ostalog kaj je višekratno, a bome i samo jednokratno bilo perivo.
I danas su one moja ljubav. Boje. Uz još neke.

Kao mala bila sam šutljivo dijete. Čak toliko da se moja teta zabrinula da li ću ikad, makar u tragovima, pokazati dalmatinsku jezičavost.
I jesam. Nadoknadila. Sve.
Kad sam prestala biti prgavo, inatljivo i najpametnije dijete na svijetu, skužila sam, uglavnom na vrijeme, da je moja mama bila u pravu kad je znala savjetovati u formi naputka da ne moram baš uvijek reći ono kaj me žulja na jeziku.
Ima neke mudrosti u generacijama koje su nam zacrtale putanje kretanja, a mamine riječi sam (hvala mama), ipak malo modificirala i prilagodila sebi. Pa kažem što mislim da trebam reći, prilagođujući se drugima (i) zbog sebe - kad, gdje i na koji način.

Tako i tu...

Prvi zapis na blogu bio je ciljan. Za nekoga ;)
Tako obično počinje.
Blog kao iskoristiv prostor za emotivnu reciklažu. Odvajanje važnog od nevažnog. Provjeravanje da li nam ono, kaj je spremljeno za glomazni otpad, stvarno više nikad neće trebati. Ili ćemo se u zadnji tren predomislili, kad padne mrak iskoristiti susjedovu zaokupiranost nečim važnijim od zjakanja uokolo i dovući nešto od odbačenog natrag, doma. Spremiti negdje kad će nam možda, a vjerojatno nikad, zatrebati.

Bilo je zapisa, iako rijetkih, kad sam pričajujući s vama, u stvari pričala sama sa sobom.
U zadnje vrijeme, već dulje vrijeme, preskačem autopsihoterapeutske tretmane jer osim potrošenog vremena niš se ne bu promijenilo.
Čak ni nemam potrebu, ma koliko god sam sistematična, k'o hrčak vrtiti se po rotirajućoj igrački, brojeći prijeđene krugove u nizu. Nekako se sam se reducirala (osim pisanja :P), fokusirala i usmjerila. Prestala pitati, sebe i druge. Čekati odgovore. Tuđe. Jer svoje znam ;)

A znam se i zapitati koliko vam stvarno koristi transparentno čeprkanje po vama samima, ovdje na blogu?
Da li ima ikakvog efekta kad se blog koristi kao ogledalo?

Ne, odmah da presječem nastavak kojeg može biti – nemam baš niš protiv toga! Toliko smo svi međusobno različiti da ne postoje pravila ponašanja koja bi bila univerzalno primjenjiva na sve nas, bez nužnih korekcija.
Ali ja volim stajati sa strane, naslonjena na nešto ili nekoga i promatrati ljude. Kako govore. Smiju se. Hodaju.
Pružit ću ruku. Pristojno se predstaviti. Poznate pitati kako su. Pričekati odgovor. Razmijeniti još pokoju od rečenica. Ispričati se i otići.

Zato pitam.
Zanima me odgovor.
I zato sam ja na blogu takva kakva sam i inače.
Ne bitno drugačija od dana kad sam ostavila prvi zapis.

Prije mjesec-dva, možda i ranije, dobila sam vrući tanjur jezikove blog juhe jer sam napisala da svima vama, kroz zapise dajem dio sebe, onaj koji želim da je vidljiv, čitljiv, a isto to i od vas očekujem. Ni više ni manje od toga jer smatram da je reciptrocitetni odnos jedino relacijski fer.
Nisam od onih koji se pred drugim ljudima rasprostru u svim smjerovima. Ni svim frendovima ne pričam o svemu.
Možda, da nisam solo, ne bih bila toliko udaljena od svih vas. Ovako, taj svoj mali svijet držim tamo gdje mu je mjesto. A tu na blogu sigurno nije.
(Znam da će ova rečenica, netom napisana/pročitana biti svakojako shvaćena. Nadam se i na moj način ;)

Bilo je dana na blogu kad sam se pitala koji mi je kiki da sam i dalje tu, da bih za par dana dematirala samu sebe, s guštom nekaj napisala, rado ostavila negdje svoje komentare i bila dio iste te ekipe na koju sam par dana ranije frktala.
Bila sam blizu i da nekima pokažem kak' znam sasvim solidno psovati, ne preskakući ni užu ni širu familiju, a ni kućne ljubimce i domaće živine. Ali nisam.
Znala sam reagirati na nekaj na kaj danas ziher ne bih, ali i na ono na kaj ću opet, ako i kad se ponovi.

Danas, na puno toga samo ću odmahnuti rukom. Preskočiti. Ili zaobići.
Jer 4 godine sasvim su dovoljne za naučiti neke stvari. Tu na blogu.
O drugima.
A bome i o sebi.

Ja jesam.
A vi?

:)




(Poruka za stiki: nemoj da ti slučajno padne na pamet da kremiraš blog sutra. Živ je. Ak nisi ziher, tutni mu špigl pod nos, povuci za ...biraj za kaj hoćeš, pa buš vidla ima nade za njega. I za nas :)

jutro mei.....ja još uvijek učim (izgleda da malo teže shvačam).

ma dobro je to...imaš volju NY, a to je navjažnije ;)

ojla i tebi :)

Ubijam se od posla. Radim ko mrav. Nitko mi ne promiče....ovi online, samo na muške idem koji su premium, direktno u glavu: Dobar dan, dobar dan!
Fali nam pokvarenigad za mali nogomet na blogu.
Srdačna pozdrav i link od bloga.

Onda trebamo Stalkera na blogu....danas su pravi stalkeri rijetkost.

Ludilo :-)

Rječit zapis Mei
I zaključak :)

ha?
zaboravila su goluždravog dlakavca u baloneru :P

Kad napunim četiri godine staža, valjda ću i ja tako razmišljati.
Za sada sam još uvijek ugrijan, napet, nestrpljiv....a znam da to nisam ja

paperjasti, viš kak se sve da nadoknaditi....pa i dječja šutljivost :)

(tnx :)

bud, kaj cupkaš na mjestu ili si u niskom startu? :)

(vrijeme čini svoje, vidjet ćeš...ak u međuvremenu se ne upariš i odjedriš s bloga ;)

Mei.......Ovo odjedriš mi se sviđa. Čekam vjetar..........

ne čekaj samo....raširi jedra, zaslini prst da vidiš otkud puše i okreni se :)

jbg.....prevelika jedrilica, nju povjetarac neće pokrenuti.
Možda sam zaboravio izvući sidro?
Vrag bi ga znao. U svakom slučaju savjet ti je dobar....

Navlaži prst
Ak nema ništ drugega, onda u ustima :)

bud, onda otplivaj prema...obali ;)
najgore je ako hrđa nagrize, skupe se alge.... :))

dobro jutro dobar dan gosp.meija
hehe sazeto
puno nas dodosmo.....
meni ostalo samo dodoh
sve ostalo bljedi brise se samo
iskrica-sunce sija li sija
ljep suncan dan zelim ti ;)))

paperjasti, si ti onak jebežljiv? :))
samo pitam, zbog komentara.....ne nužno da čujem i odgovor :P

sunčana, nemrem ja sažeto. i kad napišem kaj napišem, još imam nekaj za dodati, ali se s mukom obuzdavam :))

tu samo kaj ne pljusne...ali sunčano je inače, što i tebi, od srca želim ;)

per..ima vjetrokaz (digitalni).
nema struje niti vjetra, a motor mi se ne pali.
Nije gušt na jedrilici voziti se na motor.

mei....osjećam da kužiš. Navigaš li?

Ako gledamo na frekvenciju, nisam.
Ali, neki vrag me ipak stalno štreca :)
Teško je to opisat

jao ,valjda neće? krepucnuti blog ha? :) učim,pa ne učim,kampanjac vječni...ali proći ću jelda....

Bud
Moraš onda svakak imat na provi jednu vruću u ww bikiniju :)

bud, ne, ali volim more, motre mi je u krvi...i uglavnom plivam, kako kad, ponekad niz, a ponekad uz struju. i pazim na stijene, meduze i...... :)

paperjasti, oće to s godinama, oće...mislim štrecanje :))

Ani, ma stiki je najavila njegovu kremaciju za sutra, ali čini mi se da ne bu niš od toga :P

:)

istina, da sam i ja malo kriva za to...ali samo malo :P
(ovim zapisom, kao s pepelom se posipavam :)

Znači
Paziš guzu
Da ne naleti na meduzu :)

da..i ne samo nju :P

Dođoh, vidjeh i ostadoh!
Sažeto
ps.Dođoh, vidjeh i ostadoh! je bilo ime mog "bloga"
zato ono moje pisanje.....
al ja imam pitanje
zasto se ti bojis kao za blog
nije stiki serif tu heheh pa ona odlucuje kace tko koga

nemam kaj dodati... svi se tak lijepo zekite i nadopunjujete da nemam kaj stipkati...... osim da ste mi svi dragi.... takoca.... sad mogu dalje :-))))

uhvatite svoje oblake danas :)

http://www.youtube.com/watch?v=NXeJYJVDeGA

čitamo se....mah-mah :)

ma ne bojim se, sunčana....ono je bila mala zeka. nemojte to, sa strane, tako ozbiljno shvaćati :)
napisala sam neki dan, i sama, kad sam došla na blog, osjećala sam se kao i novi nickovi ovdje. ovih dana. samo nisam to tak k srcu uzimala.

činjenica je ipak da je prije bilo drugačije. više se pisalo. nije na naslovnici do podneva stajao zapis od ponoći.
i ovo nije ni moj ni ičiji blog. jer blog smo svi mi zajedno.
ovo kaj se dogodilo s pismima je super.... :)

i idemo dalje :)

i tak...sad kad smo si svi tak dobri, da ne postanemo previše razmaženi i njanjavi, nek se netko pobrine za neku žešću raspravu...da se ne uspavam(o) :P

idem....:)*