Muškarci i žene...i nešto između

...mojoj i "nečijim", davno, jako davno napisano....za Slipi :)



Kava br. 1

Naravno da nisam u prvom pokušaju našla auto. Obično je tako. Javne garaže za mene su labirint. A nije ni čudo: izgubljena u prostoru i vremenu nakon prve kave. Iskričarske. Jedan na jedan. Bilo je zanimljivo. Ne onako kako sam očekivala. Još ne znam da li je to dobro ili loše. Doznat ću, vrlo brzo.

Sva sreća da sam imala narukvicu s hrpom privjesaka, pa sam pauzu kratila brojeći ih: slonić, on donosi sreću, tako kažu, tamno siva kuglica, antracit kockica, srebrno gravirano srce. Srce! Mislila sam da će mi više tika-takati u grlu. Je, čula sam ga, ritmički je udarao dok sam od garaže do kafića, u liftu promatrala svoj odraz. Ha, da uvučem trbuh? A i ova majica nije baš nekaj. Bijelo deblja. Ma nisam debele. Ponovo ću u teretanu poslije mora. Ulijenila sam se.

Nakon o-ho-ho vremena i oj-la-la izgovora, najviše mojih, sjedio je metar od mene. Isti kao na fotkama. Ošišao se. Nadam se da nije skužio da umjesto u oči gledala sam ga niže. Čitala riječi s usana.
I mislila sam si...
Tako mi je poznat, a istovremeno dalek. Ne na onaj strani način. Drugačiji. Dok sam ga slušala, vrtile su mi se po glavi, a niže, znatno niže, sve one poruke koje smo u traktatima jedan drugome slali. A di su sad te riječi? Zapele u njegov tanki zlatni lanac? Ostale na pola puta utopljene u čaši s ledom? Ili zapetljane o moju narukvicu? Obično kad sam nervozna, skrivam je bujicom riječi. Ne znam da li je to prokužio, da li me toliko dobro pozna? A i o tome smo nekad pričali, znali se zekati kako će izgledati naša prva kava.
Ništa nije isto.

Ne znam da li je zapamtio kad sam mu rekla da ako platim kavu, znači da mi je dužan slijedeću. Preduhitrio me.....


***

Kava br. 2

Rekla sam: „Ajd da i to čudo vidim.“ Obećal mi je da bu me naučil roniti na bocu. I skijati.
Ma sve bi on mene. A vjerojatno i štošta drugo osim vodenih sportova. Jedan na jedan. Baš me zanimalo da li je jedan od onih koji su na fotki svoja sušta suprotnost od reale. Kak veli, tip bi trebal ak niš drugo imati pristojno smještene mišiće.
I umjesto dobre zeke, iskoristila sam blagodat tehnike i aktivirala nakon 20 minuta lažni poziv na mobu, kao predah, a i moguća odstupnica.

U stvari, kaj znam o njemu. Baš niš, osim da dobro izgleda i da je to on. Barem nije poslal fotku suseda ili svog kompića. Ali brate mili, dosadan je sa svim tim fotkama koje mi je gural pod nos; pa vidi me tu na Palagruži, tu smo na Santoriniju, e, to sam oderao lijevu stranu potkoljenice na greben. Ma boli me patka za to. Sva sreća da nema kućne ljubimce, valjda bi me i s njima zašodrao.

Čudno je to kako se u pisanoj formi ufuramo u neku svoju priču. Ili sam pretpostavila, a nema veze s vezom, da tip koji ima i neke druge preokupacije osim šaltanja programa i peglanja trosjeda, ima nekaj i u glavi. Gornjoj. Za donju me niti ne zanima ako mi gornja nije zanimljiva.
A kad je počeo s pričom di kaj ima, očekivala sam da će mam izvaditi i odrolati ko harmoniku šarenilo kartica. Očito je jedan od onih koji, unatoč neminovno sportskom duhu, misli da svaka žena ima svoju cijenu. Pogotov iskričarka. I da je on to u mogućnosti platiti. Ako procijeni da vrijedi kao investicija.

Sva sreća da me je Ane nazvala u pravo vrijeme, pristojna isprika za neodgodiv odlazak......


***


Kava br. 3

Nisam imala pojma kako izgleda. I da li ćemo se uopće prepoznati. On mene. Ja njega. Kak je to nekad bilo jednostavno: Večernjak pod rukom i pod repom.

Tri dana sam razmišljala kaj bum obukla. Niš mi se nije sviđalo; jedno predugo, drugo prekratko, u trećoj kombinaciji cice na izvolite, četvrtoj me španalo u struku, moram na dijetu, u petoj sam sve samo ne ja. Bijele sandale me žuljaju, crne su mi onak bzv. za popodnevnu kavu, smeđe natikače su ok, ali ne pašu uz ostalo. Crvene. Nek gleda u noge.
Ima jedna fora, nemam pojam čija, vjerojatno provjerena u praksi: na prvi dejt treba ići onak niš posebno sređena, pa ak nema drugog, opravdanje je u tome, polizan povrijeđen ego trivijalnim opravdanjem, a ak ima, e onda mu slijedeći put priuštiti da ima u kaj blenuti.

Dogovorili smo se u kafiću di ekipu znam, tak da ni jedan od nas ne bu bauljao pogledom tražeći drugog i doveo se u bedastu situaciju da mobitelom traži tko bu se javio na njegov poziv. Dovoljno je Darku na šanku reći ime i on će sve ostalo odraditi.
I je....

Nisam ga tak zamišljala. Spojila sam glas s drugom facom. Rukovali smo se, ali cmoku u obraz nisam očekivala. Nasmijan. Opušten. Vidjelo se da mu sve to skupa, te prve kave nisu niš novo i da već ima rutinu. Za razliku od mene smotane.

Pričao je o svemu. O svojoj kćeri koja mu svakodnevno provjerava zalihu živaca, bivšoj koja ne posustaje od puhanja za vratom. Cucku kojeg priprema za CACIB u Francuskoj. A onda je zašutio. Poklopio svojim dlanom moju ruku na trenutak. Naslonio se. Podigao obrvu i rekao da sam sad ja na redu.

To ćemo na drugoj kavi, sutra.....

dobar dan meija
ps. jesam li ti vec rekla
/od svih sto su mi dosli pametovati /
ti si mi naj realnija i nisi zivac
bayyy ;)))

shvaćam komentar kao veliki kompliment i zahvaljujem se, uz naklon :)

heheh vidis
skuzila si
ti i kad se objasnjavas s nekim imas stila
/ samo sam primjetila / ;)))

ej, nemoj dalje s komplimentima :))

(tnx. još jednom...vele...dvaput je dvaput :)

cureeee...kaj se častite....;-))

I men se to jednom dogodilo i ne u garaži, pa sam se i nahodao tražeći auto.

iiššššš... mijenjaj naslov u RR :-)))))

NY....viš kak smo ženski solidarne :))

super ti je ova danas frizura....a imaš i zgodnu majicu/trapke/trenirku/debele čarape...ak nastavim, bum spomenula i deku :))
(sad ti kažeš hvala, a ja bum dodala - nema na čemu ;)

a ja ću o svojih par prvih .... večeras ... ili sutra.... a možda i prekosutra :-)))

ile...meni su fakat garaže horor. svaki put napravim rusvaj :))) ili tražim auto, suputnike, zaboravim platiti, pa zaštopam kolonu na rampi :P

RR...Bell?

ma, može....pa ti nastavi...krenulo nas je ovih dana :))

(...imam i plavi termofor pod nogama).....:-)))

NY, dakle kompletan outfit...znala sam da si modno osvještena :))

meija, uvijek nas okupiš svojim simpatičnim i čitkim zapisom i ti to znaš,ali danas si me malo i "piknula" pa sam se prisjetila svog odlaska na kavu....prvog, koji mi je ukazao na ono kaj nikad ne mogu zaboraviti i određuje moje iskričarsko kavarenje....
Zagreb je stvarno mali grad.....;-)))
dogode se čudne situacije.....a možda to jednom stavim u zapis ćisto onako kao opasku ....

aaaaaaaaaaaaa...nadam se da sam te ugodno piknula :)

ma, kad se i o nekim škakljivi stvarima znamo zekati, ma tuđi i svoj račun, dobro je

(i piši, blog treba priče...naše, nečije, bilo čije)

grem sad off...došla sam samo provjeriti da li blog diše ili se zagrcnul. i spriječiti stiki da ga skuri prije vremena.
ugodan ti dan...s kavom ili čajem ;)

čitamo se...mah-mah blog ljudeki :)*

baj meija i uživaj u danuuuu..

eh, sad nek ja čitam kad nemam vremena...
nema veze, kasnije ću.... :))
i tebi lijepi pozdrav....