Laprdarij

Kako se bliži vikend, razmišljam - što mi je bila tema ovog tjedna? Ne na blogu, nego u reali. Prijateljica i ja kao da živimo u paralelnim svjetovima. Njoj se recimo nešto dogodi, i ja samo čekam kad će se meni odgoditi to isto, ali naravno s drugim ljudima. Vrijedi i obrat. Ona i ja imamo iste teme tjedna. Bitno, ali nebitno.

Jučer sam gledala Broadchurch, finale. I jedna rečenica mi je ostala u sjećanju. Ne čujem je prvi put, i svaki put kad je čujem razveselim se. I jučer me je hitila. A ta je: Bog nam ne daje ono što želimo, već ono što trebamo. A kaj je, je, samo on zna što nam treba. I na kraju ispadne njegova mudrost beskrajna. Ne dobijemo partnera kakvog želimo, nego kakvog trebamo. Da bismo rasli. S tim da neki u ovom životu miruju. Izabrali su - spavanje. Po tomu kako moj život izgleda, mirovanje mi očito nije bio izbor.

Proizlazi da je meni trebao - muž alkoholičar. To ovak zvuči grubo. A s druge strane gledano, preko njega sam spoznala puno vrijednih stvari. Naučila sam čuda.. On je tip koji nema granice, ili su mu jako slabe. U njega ulazi, i iz njega izlazi bez zadržavanja, bez filtera.. Kao školjka bez oklopa. Njegove obrane praktički ne postoje. Svaki drek se zalepi za njega. I dobro, i loše. A pogotovo loše. Takav je. Da, loše je to što se ne može obraniti od zla, a opet, upravo zbog tih labavih granica njegova duhovnost je neupitna. Njegovi svjetovi se isprepliću bez zapinjanja. Njegov um ne da je otvoren, u njegovom je umu propuh. Ali je zato izrazito umjetnička duša. Presenzibilan. Šteta što taj svoj potencijal nije njegovao. Starci mu nisu dozvolili, jer kaj bu on tam nekaj bez veze, kad je trebal biti inženjer. A biti inženjer je za čvrste mentalne strukture. On je sve samo ne čvrst.

Ja sam ta koja je u našem odnosu bila čvrsta. I upravo mi je trebao netko takve labave strukture, amorfan, da olabavi moju čvrstoću. Pokraj njega sam omekšala. Pokraj njega sam naučila da ne mora biti sve baš onako kako je red, po ps-u. Meni se prije njega nije moglo dogoditi da mi noževi u kući nisu nabrušeni. Da sat stoji pokvaren. Škare tupe. Zemljišne knjige da su mi nesređene. Općenito da nešto stoji nesređeno. Inače volim red, i strukturu. No, to ipak ne znači da sam uredna, baš naprotiv. Volim red i strukturu u nekoj drugoj dimenziji. A kod struktura je uvijek pitanje - je li struktura u našoj funkciji, ili smo mi u njezinoj? Tanka je granica.

A on me je olabavio. Trebao mi je taj njegov - 'lako ćemo'. Bilo bi dobro da je i on od mene dobio malo strukture, ali nažalost nije. Njegova amorfnost je prejaka. A ja sam od njega dobila dozvolu - ne mora se. Može čekati. Ne mora se niti napraviti. Može biti ovako, ali može i onako.

Za razliku od mojeg prvog muža koji je kristal. Visoko uređena struktura. Koja se ne savija. Ali puca. Ja sam pak u odnosu na njega bila mekana, savitljiva.. Što je njemu išlo na živce. Ali je on meni, tada onakvoj sa svijetom u raspadanju, trebao.

Sve u svemu, dobro je, upravo je onako kako treba biti. I izgleda da je božji stav da mi trenutno nitko ne treba.

reci, jbs' bože, naći ću nekog po svojoj volji.
pa vidi.

ne znaš nikad. mogućnost da pokažeš bogu srednji prst, postoji.
(bez brige, neće se on naljutiti, za njega je prst samo prst).

Ma jok, sve prepuštam njemu

:) jedna od onih, s rukama u zraku.
ok.
mora nas biti svih fela.
ja uvijek preko nišana, pa i s bogom.:)

Hahha, da, srednji prst!

Ja mirnodopski. S bijelom zastavom.

Uh, umorna sam. Ajme, da se sad moram s nekim posvadit...

meni ti to nije neki problem. samo reci oko čega? :)

dam ti pet koma fore.:)

Ovaj tjedan mi je bio jedan od težih. Od svih stvari koje sam polagala u životu, vozački mi je bio i ostao na prvom mjestu. Zato jer mi je jako bilo stalo. Pa sam imala veliku tremu. Prošla od prve. A ovaj tjedan sam polagala drugu prevažnu mi stvar, nekakvu akreditaciju. I fakat sam se umorila.

Kaj je to 'pet koma'?

lažem. ni meni se ne da svađat. zato sam ti i došla. kod tebe mir.

Kak da se svadim kad mi mozak ne radi :(

Mir božji. Kad su mi svi u ignoru :)

pet koma? pet komentara.

i ja sam bila malo u ignoru kod tebe, nemam pojma kaj smo se zakačile.
nije ni bitno..:)

Aaa, to je... ok, samo mirno, bez buke...

Jel, pod kojim nickom? Ne sjećam se

Kak se uopće vidi tko mi je u ignoru?

S kim sam se uopće zakvačila?

pod ovim.:)
a razlog, nemam pojma.
neš' sam valjda ustala na lijevu nogu, vjerujem.
( nije do tebe, ne brini).

nego, ti zbilja misliš da smo božjom rukom vođeni u našim postupcima?

Mene zakvače povremeno. Točnije, nakvače se na mene. Pa ne puštaju, ko čički. Kak im se da..

daš im se.

Ne mislim, nego znam. Čak niti ne vjerujem, nego znam. To, da smo vođeni božjom rukom.

onda ja mislim da se bog zna povremeno napušiti.
ili popije previše.
svejedno.

Ah, dam.. kad nemam adekvatnu obranu, ostave me bez riječi... fala blogu da postoji ignor.

A joj... ja to gledam - mi ne znamo viši smisao, ali on postoji. Pa nešto ponekad izgleda kao poptuno nesuvislo. A možda nam spasi život.

ignore je ok. ali te kopka iznutra, jbga, kao neki crv savjesti.:)

Uh, jedva pišem..

Niš me ne kopka. Nek mašu ručicama izvan mojeg dvorišta. Da me zanima kaj mi hoće reći, i da mislim da mi imaju kaj za reći, ne bi bili u ignoru.

Viš, zanimljivo pitanje savjesti. Trebalo bi nekaj napisati na tu temu...

svašta se da opravdati višim smislom.
(bog mi šapnuo u uho, ubij prokletnika, npr, nebitno čiji je bog u pitanju, zar ne?)

meni draži razum i činjenice. isključivo.

laku noć.:)

Točno. Razne silu šapću...

Ajd, laku noć :))

Da, postoji i vjera u razum, i činjenice. To se zove - znanost.

Njoj je povjerovala Angelina.. ccc