Laprdarij

Prije tridesetak godina zavodio je moj bratić jednu, i pita on mene kao iskusniju - kamo da ju odvede? On bi ju odveo nekamo wow, a ja eto žensko pa nek mu predložim. Mislim ja pa mislim, gdje bih ja voljela da me netko otpelja? I predložim mu - odvedi ju na Sljeme, lijepo šetnjica do gore. Bijelo me pogledao i rekao, nije ti ona od takvih. I tako meni privlačna ideja nije prošla.

Da, meni je odlazak na Sljeme, ili na neko brdo, ili nešto slično - pojam sreće. Nisam se snalazila u gradskim provodima, diskačima, kafićima, restoranima.. Što dalje u prirodu me je vuklo..

Tako sam i provela mladost, svaki vikend negdje po Hrvatskoj, ili šire. Prvo vlakom, onda autima, spavanje u šatorima, skloništima, pod vedrim nebom, ili oblačnim, svega je bilo..

U hotelima sam spavala jedino na službenim putevima. Ispočetka su to bili jeftini hoteli, jer u znanosti nema baš para, da bi u zadnje vrijeme to bili poprilično dobri hoteli. Imam doma zbirku šlapa iz tih hotela, tako se i sjećam u kojima sam bila.

Privatno sam škrta plaćati nešto za što se može proći jeftinije. A to su hoteli. Čemu, ako mogu spavati u šatoru, u kampu? Čemu skupi restorani ako mogu jesti s nogu? A taj novac radije potrošim za avio kartu ili nešto slično. Službene večere (i neslužbene) u skupim restoranima su mi tlaka. Cifranje bez veze. Pogotovo konceptualna hrana, a zapravo ostaneš gladan. I moraš klimati kao - sve je prekrasno! A jedino je račun za uzdisanje.

Prošle sam godine bila s klincima u Londonu, u Hiltonu, no bila je neka akcija i prošli smo ludo jeftino. Zato jer smo puno unaprijed rezervirali. A i teško je tamo na divljaka..:(

Dobar provod po meni je onaj koji je u dobrom društvu, neovisno o mjestu. Onda i jedino kad je zabavno - pa makar to bila i neka narodnjačka birtija (birtije su mi na zadnjem mjestu). Ili šetnja Maksimirom. Ili bicikliranje. Može i vožnja tramvajem (autobusom) - istraživanje zadnjih stanica. Lutanje autom po okolici Zagreba - kartu u ruke pa ajmo vidjeti gdje je Kraljev Vrh, recimo. Može i dalje, do Rastoka.. Ili uzeti večernjak ili neke dnevne novine i vidjeti što se događa ili spominje, pa otići tamo. Imam sto ideja..

To su jeftini, a nezaboravni provodi. Kad imaju dušu!

provod mora imati dušu :)

mora imati fukodrom...

zadnja rečenica je presudna za provod i ne samo provod

s 20 mi je bilo bitno spavati brzo, bilo gdje, jesti s nogu, putovati autostopom, busom, u vreći za spavanje na trajektu,
maznuti paštetu i paradajz s toplim sendvičima.

danas cijenim udobnost, poslugu, dane kad ne moram pospremati ili biti kuharica, domaćica.
avion i, ili prvi razred na brodu.
s godinama sam postala komotnija.

teško da bi m oborilo s nogu šetnja do grafičara.
u stvari, pala bih s nogu, imala muskulfiber i možda kakvog krpelja na tijelu.

i posjet fukodromu ima svoje čari ;))

A zašto birati izmedju šatora i Hilton hotela?:-) Zašto ili ili? Šta ne može biti i jedno i drugo i guštat u šetnji po prirodi a isto tako u dobrim škampima u nekom ribljem restoranu na moru?

Zato što tu većina vas piše prepucavanja radi :-)

...meni je naj...naj...otići u ivanja reku s tuffom i bell...na ćevape :)

.. Moj najveći domet ...je ručak u restotanu na vinkovačkom kolodvoru

vikend u velnes centru s mojim prijateljicama, bez muških pripadnika obitelji i bez djece, sa zabranjenim temama:
posao, kuhanje, odgoj, formula za savršen odmor i užitak.

meni :)

slipi gdje ti je to ;)

...avion?...švercam se u tramvaju...kakav avion

..karo..koje to?

ćevapi

..aha...ne restotanu...r
..valjda kužite

..meni je naj...naj...otići u ivanja reku s tuffom i bell...na ćevape :)

Autor: sleeping | 11.07.2013. u 21:12

..karo...moram pitati tuffa...zaboravila sam kako se zove

sad sam malo prije pojeo izvrsne ćevape u svetoj nedelji,odavno nisam jeo tako ukusne

btw još sam jednom pročitala main (svoj) zapis i nemrem ne načudit se zakaj ste svi (ali baš svi redom) zapeli za...restorane i ručkove i večere! ta tamo je izrečeno toliko toga meni osobno važnijeg..a ovo sa izlascima bje tek tako..an pasan. no, svatko o onome što mu je važno, biva tako da se čini da mu je... nevažno! i dobro reče more...volim otići i na sljeme al isto tako pojesti finu slasticu npr u valentinovom, u dvorcu bežancu...iako nemam pojma jel to još uopće postoji. no njihova juha od luka, račići u umaku, a osobito palačinke su nekaj najbolje kaj sam ikad jela u životu! hm...za te palačinke bih se prodala (sumnjam da ne bi i vega?) ha ha

Evo kako smo različiti.. Pa kak nas onda upariti?

Mai, znači da je u tvojem zapisu svatko pronašao nešto za sebe, i to je onda dobar zapis. Ja sam se prisjetila onog što je meni lijepo. Klopa mi je uvijek bila nevažna, glavno da nisam gladna. Nisam nikakav šmeker.

I kad bi mi netko rekao - moraš probati to i to u tom i tom restoranu. Zakaj? To je nekaj kaj me ne pali. Klopa ko klopa. Kad sam gladna sve mi je fino, kad nisam sve mi je tak-tak..

Ili spike - koja je piva bolja. A meni sve podjednake.. Ok, ima razlike ako pijem jednu za drugom, odmah.. ali ako mi serviraš pivu i pitaš me koja je - nemam pojma.

Već prije rekoh, ne volim prehrambene izlete i druženja. Ono - skupi se ekipa pa se roštilja, pa se nacvrca.. Umirem od dosade. Moje prijatelje i mene vežu druge stvari, a ne šnicli..

Ajd, ima nekoliko klopa koje su mi ostale u sjećanju. Tamo negdje osamdesetih, na ulasku u slapove Krke, skompali smo se s nekim domaćim. I taj nam je ubrao paradajz iz vrta, donio svojeg sira i domaćeg kruha. E, to je bio doživljaj!

niti ja nisam kulinarski tip...gurman...no moj pok. bivši je bio taj...uživao je u finom jelu..etc. meni su jedino slastice besmrtne...u tome bih mogla uživati dok se ne ispovraćam (ne baš, al skoro)! ja sam više tip za ples, priču, šetnju prirodom..u stvari ne volim ići po restoranima jer ja bolje doma kuham. no, volim od vremena do vremena otići na neko lijepo mjesto i nešto fino pojesti...više zato da ne kuham doma i kao događaj nego kao gurman. svojevremeno sam jela tartufe ko da su nekaj obično...a i danas mi to preseravanje! najdraža mi je bila klopa u kamp kućici iz plastičnih tanjura...onak skuhana improvizirano...uglavnom pržena...a nemam ništ protiv roštilja...iako mi to brzo dojadi. glupi vicevi i čoporativna druženja uz pivu..bjak! radije bih čupala travke (voli-ne voli) i ležala u travi!

Ili na jednom jedrenju Kornatima, pristali smo u jednu uvalu, sve divlje. I nekakva kuća. Pitali mi - imate li štogod za jesti, nismo znali je li restoran ili nije.. A tip nam donese salatu od hobotnice i veli - evo to nam je ostalo od ručka ako želite... mljac! Još uvijek imam tu sliku pred očima. E, ali kak sad da ja velim nekomu - joj, moraš probati salatu od hobotnice u toj i toj uvali? Kad je to neponovljivo..

Eh, Mai, da, imam tih priča o jelima koje smo kuhali na divlje... To su događaji! Od zeca kojeg smo pokupili, pa kokoš koju smo pekli u glini (bila je za baciti). Zapravo - volim kad je događaj neuobičajen, kad doživim nešto što se ne da preporučiti. I kad se sami zabavimo i organiziramo neku ludost..

I kad je klopa usput, a ne centar događanja..

Ma da, Mai, te junačke oko klope su mi kao i junačke tko je koliko i kad popio. Dosadno!!!

Čime bi me netko mogao zavesti, pitanje je sad? Ono, jel, kad bi nekomu baš stalo... Ne znam što bih mu rekla.. Evo: Dekica, lubenica i neka livada (koja nije zasrana od pasa). Po mogućnosti voda u blizini da možemo pljuckatiu koštice u vodu

Može i badminton. Super :)) Došlo mi da samu sebe zavedem :)

Eh, sad, koliko ih je od 50+ koji su razgibani i vole igrati badminton?

A do tamo smo došli biciklima.

badminton s papagajem,da se puno ne trči

Papagaj kao loptica? Jadan :((

Nekad - prije ere pasa - sjedili smo mi na livadi pred mojom sadašnjom zgradom, na dekicama, i krkali sendviče, ili kaj već. Nedavno sam klincima znala dići šator da se igraju, ali sam morala ciljati među govnima.

Idem slušati zrikavce. Laku noć

noććć

ha ha mene ova tvoja priča s otoka podsjeća na jedan boravak na hvaru...negdje na sred otoka...davne 2000 kad još hvar nije bio in...i tako zabasali mi uz obalu neki gustiš a kad tamo od pruća i šiblja onak improvizirana koliba..restoran...tada sam prvi put jela mator...hobotnica salata, ne sjećam se više al bje još nešto..i kak veliš onak...podjielo čova s nama...nešto slično je i na rtu kamenjak u istri...više pod zemljom onak pokriveno trskom...bar koji se uopće sa zemlje ne vidi..i u tome je fora jer se uklapa u okoliš...

a ovo sa erom pasa prije i poslije je ok. iako i sama imam psa mislim da je to postala prevelika pošast. parovi (bračni i oni drugi koji samo žive zajedno) mladi...umjesto da bajle djecu imaju pse i ostale četvoronošce...a to baš i nije zdravo! o govnima po parku neću...mislim da me smetaju više neg tebe...

je bolje je doma iskričara držat,bar bu parkovi čisti