Muškarci i žene...i nešto između

Gospon Fulir je u toplicama. Stisla ga reuma. Hofira i dalje, po starom dobrom običaju, ponavljajući se jer je zaboravil kae bilo jučer.
Perica više nije mali Perica. Upisal je faks. Ostao mu je još jedan ispit za jesen.
Kod Žnidaršića više se ne cuga na "tekicu", ali se često spominje Linić. I njegova familija.

A Goge i Stjepka su u Tkalči, na cugi.



-Joj Goga moja, fakat ne kužim zakaj žene stalno jamraju na muškarce; em su ovakvi, onakvi, uglavnom nikakvi. Pa još kad postanu bivši, a niškoristi su, najbolje da ih napune piljevinom, prepariraju kao podsjetnik na svoju glupost, i šutnu u podrum da skupljaju prašinu. Meni to onak' jako tužno. I ružno. Se sjećaš Liduške kaj je prošli tjedan pričala o svom Dinku? Ni danas ni mi jasno, ak' je bil kreten kakvim ga je opisivala, zakaj mu je dala da joj tolike godine grije dupe i hrče iza leđa? Ma, ja ti njoj više niš ne vjerujem. Vidla sam je neki dan na Trgu.

Goga i Stjepka znaju se godinama; ona rastavljena, s uspomenom na bivšeg muža u mjesečnim ratama za otplatu njegovih dugova, a Stjepka nikad sastavljena, ali u stalnoj potrazi za ljubavlju koja će je, kako kaže, učiniti sretnom ženom.

-Nisam ti pričala? Zezaš me, kak' nisam? U utorak ili srijedu išla je prema Maloj kavani tak' utegnuta da je, vidlo se i na daljinu, plitko disala. Na štiklama je jedva održavala ravnotežu, mrdala lijevo desno isprčenim dupetom, a šos samo kaj joj nije popucal po šavovima.
-Ma da? Stvarno? – Goga je jednom rukom pokušavala limunu istisnuti dušu i čaju dati kiselkastu aromu, a drugom izvući maramice iz torbe. Već je danima prehlađena, ali Stjepkin poziv na kavu nikako nije mogla, a ni željela odbiti.
-Moš mislit' kak' je išla na pauzu. – Stjepka je nastavila - Ja teglim k'o mazga u tih pola sata, da ne moram poslije posla. Inače ne stignem se ni popišati. Ak' se ne sredim k'o jučer....-A kae bilo jučer? – Goga nije dočekala odgovor jer Stjepka nije ni čula pitanje.-....znaš i sama kak' izgledam. Muka mi je kad se sjetim - ak' imam love za frizera, nemam vremena, ak' imam vremena, nemam love, kad imam jedno i drugo, ne da mi se. I tak' da, ma kaj da ti pričam. I prije mi nekaj ni štimalo. Bila mi je sumnjiva, uvijek zrihtana, a onaj njen zgledal je sav pocufan, ko bogec uz nju. I ne vjerujem kaj je pričala o sebi i njemu. Prije da je on nju znogiral jer ga je varala. Ziher je to! – Stjepka je mogla kucnut u drvenu ploču stola, potvrditi svoje riječi skvrčenim kažiprstom desne ruke, ali s istinom skrojenom po svojoj mjeri samo se Gogi zadovoljno osmijehnula i zavjerenički namignula.
-Ej Stjepka, sad si me podsjetila, pa to već duže traje! Ljetos se prčila da Dinko puno radi i da ne mogu zajedno na godišnji. Kak' da ne! Je i ona dela, samo kaj i s kim? I umjesto da je brinula doma o mužu i malom, landrala je po gradu. Nema kaj udana žena šmucat se po kavama. Zna se kakve su to žene. Ma, bolje da šutim...

Utonula je dublje u mekani jastuk iza leđa, zaustavila pogled Stjepki iza ramena i sjetila se svog Mihe i njegovih poslovnih sastanaka u 6 popodne, utorkom i petkom, i jedne subote koju je dočekala budna, bez njega, na svojoj strani kreveta.

- Dromfulja jedna, kak' je nije bilo sram! Imaš praf, Goga! Ali zato je moj Željkec baš simpa. Slatki je kad se smije, ima rupice na obrazima, sočne usne i najzelenije oči koje sam ikad vidla. Joj, kak' mi je...ma znaš, kaj da ti velim, kužiš me, ne? Sorry kaj ti se jučer nisam javila, bili smo na ručku.
-Na klopi? Super! – Tek sad Goga je postala svjesna da integralno pecivo u kombinaciji s light jogurtom samo je jedna od tehnika zavaravanja želuca limitiranog trajanja, a glad poslije zadnjeg probavljenog zalogaja ima još veće oči.
-Aha! Ajme kakvu sam tremu imala. 3 dana sam dežurala po wc-u. Molila sam Boga da me ne prišarafi na pol' puta. Ali u stvari, to je super. Ma mislim, ne trčkalica, nego se sjećaš da sam ti rekla da po nervozi znam da je to to, da je on on. A imam i fino speglan trbuh, ne moram ga uvlačiti. Znaš i sama koja je muka kad te sve špana i nemreš disati.
-I di ste bili? - Goga, sad već znatiželjna pažljivo je pratila svaku Stjepkinu riječ, tražeći na njenom licu i nešto više od tih riječi.
-Nemam pojma. Ostavila sam auto u Savskom gaju, tam negdje kod rotora. Sva sreća da nisam išla dalje jer mi je nekaj pod kuplungom grdo roštalo. Jebemu ak' je opet otišla lamela. Ante je rekel da ne bu dugo zdurala, ak ne pazim kak' vozim. Nemam pojma di bum spuknula lovu za servis. Već dva mjeseca, otkad su nam skinuli plaću, gaće su mi na štapu.
-Dobro, lamela, nema veze...dalje...
-Kaj dalje? Niš, nema dalje, bu popravil. Tak' i tak' me je prošli put zveknul previše, a rekel je da bi bilo i skuplje da mi je ugradil originale.
-Daj, fućkaš auto i Antu, mislim na tvog Željkeca.

Goga se naslonila laktovima na koljenja, dlanovima obgrlila bradu i čekala nastavak.

-A na njega? Joj, kak' je drag, nemaš pojma. E, tam di sam se sparkala dočekal me. Zamisli, pridržal mi je vrata od svog auta. Znaš da nisam baš tak staromodna, ali mi je drago da je pažljiv. Znam da sam i ja njemu draga, inače ne bi bil takav, kaj ne? Tak mi je bilo milo oko srca, ali sam skužila i da mu nekaj ne štima sa suvozačevim vratima jer prije nego ih je zatvoril, moral ih je malo podignuti, pa tek onda zalupiti da škljocne brava. Fura golfa dvojku, crvenog, ne običnog. Ima i dupli auspuh. Kak' je to meni foraaaaaa. I ima super šminkerske felge. Onak', spušten je k'o sportski, ali mi se čini da mu to i nije pametno zbog naših graba; drmuckali smo se po rupama, ili su mu morti malo amortizeri razlohani. Išli smo, nemam pojma kam', ali sjećam se da smo skoro jednog kokota pobrali na cesti, i neki babac je mahal za nama. Ak' sam dobro čula, spominjal nam je užu i širu familiju i mahal srednjim prstom. Ma bezveze, kak' su danas ljudi nervozni, a čude se kad im čir proradi i ostare prije vremena.

Goga se ne sjeća kad je Stjepka, kao danas, o nekom muškarcu toliko pričala, ovakvim glasom i s maglom u očima. Da nisu prijateljice, da joj nije draga, sigurno bi olabavila jezik i pustila da ljubomora odradi svoje.

-A ručak – mumljajući, Stjepka je nastavila – tak' fine čevape davno nisam jela. Bilo je baš romantično; karirani crveno-bijeli stolnjaci, vaza sa svilenim cvijećem koje samo na dodir skužiš da nije pravo, domaći ajvar, tak' su rekli, ali isti takav sam kupila u Konzumu, prošli tjedan na akciji. Ma, nema veze, bitno je društvo, kaj ne?
-I kaj priča? – Gogina podignuta lijeva obrva uvijek je označavala onu točku u kojoj se njena koncentracija preklapa sa znatiželjom, ali ovaj put uspjela je samo slušati i ne previše zapitkivati.
-Tak'. Onak'. O svemu malo pomalo. A zakaj svi dragi muškarci imaju bivše žene koje im ne daju disati i stalno im pušu za vratom? Veli da mu ova njegova, odmah poslije plaće, iscica svaku kunu. Baš mi ga je žao. Vidi mu se na faci da je dobar. Ma zamisli koja gadura, nagovara ga za jamca, za nekakav kredit, da treba za decu i kajaznam za kaj još. Rekla sam mu da nema frke za klopu, da ak' nema, da bum ja platila, ali nije dal. Kaj nije galantan?
-Je, je... – Goga se u zadnji tren zagrizla za jezik i ispustila pod stol svoj komentar o njegovoj galantnosti, čevapima i kariranim stolnjacima Bogu iza nogu.
- A kak' izgleda?
-Zgodničko. Simpa. Fura cvike. Baš je onak', k'o da se znamo iz osnovnjaka. Veli da je na dijeti i da planira do kraja godine skinuti najmanje 10 kila. Pola glave je viši od mene. Malo prosjedi, kratko ošišan. I imal je šminkersku, smeđu, pletenu vestu na kopčanje, s kožnim zakrpama na laktovima i plave samterice.

Zaustila je Goga kroz zezanciju, ali pomalo i ironično nadopuniti njegov izgled spominjući prugaste čarape i bokserice s medekom na strateškom mjestu, ali Stjepkin zanesen pogled zamrznuo je njene riječi na pola puta.

-I znaš kaj, cipele su mu bile zglancane k'o pesja jajca. A ti znaš kol'ko mi je to važno. E, nisam ti rekla da i ja imam nove. Ajme kak' su super. Kod Roberta, za 120 kunića na dvije rate, one, svijetlo sive sa šarenim kamenčićima koje smo zadnji put gledale. Sva sreća da od auta do restorana nismo puno hodali jer su me fest nažuljale. Opet me zajebava natisak na istom mjestu. Bum morala do Ančike da to riješim. Obukla sam haljinu na cveteke, tvoju, koju si mi poklonila za rođendan. Malo sam je skratila. Sad, kad sam se zdebljala koljena mi nisu više tak kvrgava, i taman mi je. Baš sam si bila zgodna.
-Pa ti si se zabumbala u njega!
-Ma nisam, kaj ti je? A dobro, jesam. Malo.

Goga Stjepku dobro pozna. Dovoljno je da na trenutak uhvati njen pogled usmjeren ni u što, pa da zna da opet žuri.

-Poslije ručka smo otišli na još jednu kavu, do, kak se zove ona pizzeria na Horvaćanskoj?
-Misliš tam di smo bile na lazanjama? U Baschieri? – Goga je, ne pitajući pojela, nakon svog i Stjepkin čajni kolačić, ostavljajući samo nekoliko mrvica na rubu njenog tanjurića.
-Tam, da tam. E, stara moja, svaki put kad bum išla liftom, bum se sjetila Željkeca.
-Zakaj? Kae bilo?
-Niš!-Kak niš? A smijuljiš se.. - pomalo smijuljila se i Goga.
-Znaš one špigle?
-Da, i?
-Stajal je iza mene. Pa sam otkopčala gumb na kiklji. Pa smo se gledali u tim špiglima. Ono, kužiš: gle-da-li. I onda mi je najednom stavil ruku na dupe. Prvo jednu, pa drugu. Onak fino sočno primil. I pošmucal se uz mene, nekoliko puta Nisam znala kaj da napravim. Malo sam se zacrvenila, malo mi je bilo vruće, malo neugodno. Ne znam kae on mislil kad sam otkopčala gumb, a samo sam htjela izvaditi mrvice kruha koje su mi zalutale u cice. Ali znaš kaj, baš me briga, i nemoj se smijati, a ni krivo gledati, pasalo mi je. Uf, i onda se lift zaustavio.
-Ti nisi normalna!
-Zakaj? Daj, nemoj! Osjećam da smo srodne duše. Znaš-on, ja, jedno. Ma, ovaj put bu bilo drugačije. Znam. Sigurna sam.

I Goga bi bila sigurna da prije nekoliko mjeseci nije čula istu priču.

-Kaj sad, prije ili kasnije. – Stjepka se nije dala smesti - Tak' i tak' je svejedno. Sutra ili idući tjedan, ruka sim ili tam. Čuj, a je l' i tebe tange žuljaju? Meni su bezveze s tom žnjoricom. Bolje su mi one obične gaće, pamučne i mekane. Jučer sam se cijelo vrijeme meškoljila. Došla sam u napast da ih skinem, ali bilo bi mi bez njih, onak k'o propuh doma. Joj daj, kaj si tak blenula? Pa ni niš bilo. Morti bu danas. Drž' mi fige. Obećal je da bu mi pogledal kae s osiguračima. Opet sam u subotu ostala u kmici.

Stjepka je pomalo nervozno cupkala na mjestu, nemirnim pokretima preskakala vrijeme i u mislima bila već u sutrašnjem danu.

- Buš ti platila? Moram do DM-a, imaju nekakve parfemčeke na sniženju. Ak' i niš ne kupim, bum se samo malo pošprickala. Čujemo se. Bežim. Zvrcnem te sutra. Pusa.

Na drugom kraju grada, Željko je kupio nekoliko različitih osigurača i dvije zidne utičnice. Pričala mu je Stjepka da se svaki put namuči kad pokušava ugurati bilo koji utikač u utičnicu pokraj frižidera. Sutra će kupiti i kolače kod Vinceka. Možda i cvijeće na Cvjetnom. Zna da voli kesten kocke i šarene latice.



(Stjepka i Željkec su obrisali profile prije 3 i pol mjeseca. Viđeni su jučer kod Arkada; on je nosio veliki cvjetni aranžman, Stjepka je lagano uz njega hodala, provučene ruke ispod njegove. Goga je odustala. Tu je. Možda baš netko s njom od vas tipka.)

Dakle....
Goga tipka i čeka kvar na utičnici
pa da joj iskoče ziherungi

:)

Goga traži majstora :)

kaj već

dori, piši i dalje u zg slengu....da se ne zaboravi naš kaj ;)

vidim da ti dobro ide..pa nema potrebe..;)

paperjasti, ježi ga...njen Miha se snalazi na svoj način, pa zakaj ne bi i ona našla svog Željkeca. može i bez kavijara :)

tnx..u društvu je zabavnije ;)

Bez kavijara .... da
al ima tam fine klope :)
za malo para

Nego
kaj joj je sa štek-dozom
morti se da nekaj složit

paperjasti, i sendvič na klupici u parku, na pola dijeljen može, ha? ;)
(ak je društvo po mjeri)

koliko sam skužila, nekaj šteka s uzemljenjem. njenim :))

čista romantika
ta sengula popol

:-)

oće onda fidovka hitit sve van
valjda ima lap na baterije

je, i pomoći očistiti mrvice, paperjasti :))

http://youtu.be/_Y9Z0baQkGQ

možda koristi prednosti tehnike, pa tipka s moba ;)
i pada na pozamašni račun koji konobar, bešumnim korakom, donese :P

(zanimljive su ove vaše majice "proud to be hercegovac" i "proud to be zagrepčanec". mi takvih nemamo:)

a stjepki i željkecu uručujem čestitku u ime lokalne dijaspore! :))

jutarnji, kak si kaj? :)

joj ovo je dobro samo jos fali ljubim ruke milostivica....bemu a nogice to mi je basch in...

ive, ovo samo kao moj osvrt na zg i ostale priče ;)
a Željkec i Stjepka su dobro. na moru su. vraćaju se idući tjedan ;)

(svaka sličnost sa stvarnim događajima je slučajna :)

Darling, to oni s milostivom i koljenima, kad ih nitko ne vidi i ne čuje ;)

Mrvice su ključne :)

priča se da je stjepka nvejerna željkecu
i da želkec pati u toj vezi

A uvijek sam se pital
zakej imam običaj reći
Krušnu ti mrvu... :)

paperjasti, jesu..ak se pronađu...u stvari, bolje da se odmah ne nađu, pa potraga dulje traje ;))

Veselo i razigrano...
:-)))

Gušt je u putovanju a ne u cilju

brojček, lagali su ti. zlobnici svakaj pričaju :P
viš da ima ljubavi. i tu. samo treba biti na pravom mjestu, u pravo vrijeme. i voljeti čevape :))

paperjasti...podsvijest kao navigacija? ;)

jutarnji, onda budi i dalje tak :)

Sad bi i ja malo putoval
u planine
di nije vruće

priča je kul, šta jest jest. pazi, do nedavno nisam imala pojma da je ona scena sa plaže u "tko pjeva, zlo ne misli" snimljena na savi. svakoga dana sve više i više napredujem.

Pa bi nekaj okrenul
na ražnju :)

Babinjak sa Save Fanči :)

e da, da, babinjak :)

hoću reć´, lepi je zagreb grad i baš ga imam rad. jel´ :))

tnx ive :)
moja mama je s Trešnjevke. i znam priče, iz prve ruke, o babinjaku. ovak, s vremenske distance fakat zvuči samo kao scena iz filma
šteta :(

:)

paperjasti, imaš Sljeme na dohvat ruke. preko tjedna uživancija ;)
budi kavalir, pa ponudi piškalonca za umorne noge..kandidatkinja bu se valjda našlo :))

Da ni tak, nebi niko nikad ni došel.
Nek dojde ko oće, on bu uvek lepi :)

Sleme ti je kak Jelačić plac.
Vrvi ljudima
To je ko da ideš pecat na Jarun ili Bundek
nema mira

da sam doma, zahaklala bih fotku pogleda kroz moje prozore...Sljeme na dohvat ruke ;)
kažu da nije gužva prek tjedna. provjeri :)

a za pecanje Kupa...otrgnut djelić prirode. totalno nedirnut.

radnim danom je ok prošetati onuda. istina.

jednom, kad postanem bogat i utjecajan, obići ću sve netaknute djeliće :)

i pecati samo zlatne ribice :)

a daj, treba ti samo dobra volja. i netko ko bu te pogural, kad staneš :)

imaš praf Mei
bez guranja nema života :)

je, ovak ili onak, bitno da se gura...tam di treba i u pravom smjeru :))

(ste ikad razmišljali koliko nas način govora identificira, više nego bilo kaj ostalo?)

(ak se zanemari sadržaj)

Meni su super Jarac i Raky kad opizde po svom.
Skroz ih osećam i uživam u toj igri riječi.

moja pokojna baka rođena je bjelovarčanka, a vidiš, koristila je u svakodnevnom govoru više germanizama nego što sam ih čula u bilo kojem zagrebačkom domaćinstvu. do danas je u familiji nekako upotreba tih specifičnih riječi pa i idioma gotovo potpuno nestala. tak´ da.. nemam pojma dal´ je moguće po načinu govora identificirati ikoga.

je, to je bogatstvo jezika koje treba njegovati i ne pustiti da umre

ma, u biti, mi štokavci definitivno nismo specifični u pismu, eventualno u govoru.

kada kažem govor, mislim na naglasak.

ive, nisam mislila na finese
moji su s tatine strane porijeklom s Korčule. tata je rođen u Splitu, proveo dio života na Sušaku, došao ZG na studij...i nije ni malo promijenio govor. kombinacija dalmatinskog, mekanog primorskog, s hrpom talijanizma :)

na to sam mislila :)

..hahahh..e sad ...ja sam prvu šljagu od bake dobila ( i jedinu)
kad sam rekla KAJ umjesto ŠTO
a sad znam reći i GREN, i ADIOVAN i svakaj..
a bome i civediamo
i bok
i dojdem posle
i dođem kasnije
i prekoviše
i baš mi se to sve sviđa..

a viš, moja mama je, kaj se tiče govora, ko spužva. bilo je dovoljno da provede dva tjedna negdje i mam povuče njihov naglasak

;) shvatila sam :) prebacilo me u genealogiju ničim izazvano :))

i tak....bok deca! :)

čitamo se..mah-mah :)

Bok Mei i Fanči

bok meija, bok perce.