kroz tremor žudnje
Ostavi čađavu noć na dovratku.
Otresi prašinu traganja i zatvori vrata za sobom.
Nagradimo strpljive plahte i dosadnu tišinu prostora.
Pusti da te svlačim polako.
Da te otvaram kao pupoljak s proljećem uz šuškanje suvišne tkanine.
Pusti da ti kožom prospem meke stope usana.
Da ti zamaglim ekran zjenica dahom
i stresem s kose zaostalu čežnju zvijezda.
Leći ćemo.
Izgubiti kasne sate dana u šetnji po izlozima želja.
Kad naslutim jutro pokrit ću te zaostalim krpicama mraka.
Obojati ranu svijetlost spokojnim zagrljajem u pastelne kolaže mira.
Tiho.
Nježno.
Sasvim pripadajući tebi
04.10.2013. u 19:27 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
btw kad si zadnji put to učinio o čem pišeš? ili bar pokušao?
Autor: mai_sarai | 04.10.2013. u 19:37 | opcije
svaki dan(-:
Autor: zelenaruka | 04.10.2013. u 19:39 | opcije
svaka čast! btw kaj onda delaš na iskrici? pričaš nama ostalim ovdje...bajke?
Autor: mai_sarai | 04.10.2013. u 19:56 | opcije
bajke i pametovanje prepuštam frustriranima(-:
Autor: zelenaruka | 04.10.2013. u 19:57 | opcije
da, kojim slučajem, znam pisati ovako
pisao bi tako
svaki dan
i svaku noć
Autor: perce | 04.10.2013. u 20:24 | opcije
lijepo je to ,dok se sapuce na jastuku...
Autor: cyberlady | 04.10.2013. u 20:38 | opcije