o danima

Ima onih dana u kojima mi cigle padaju na glavu, ali odskaču neprimjećene, protivno svim pravilima gravitacije.

Ima i onih dana kad zrnce prašine kao dum-dum metak nađe pukotinu među rebrima pa podmuklo razara meka tkiva.

Ima onih kad nisam baš ja, plastična lutka iza staklenog izloga prekrivena ničijom odjećom (da se ne vidi plastična golotinja) i opet onih drugih kad sam jaija od ja.

Onda onih nesistematičnih u kojima vrijeme istovremeno prolazi prebrzo i presporo, ovisno u što zaviri.

I onih naizgled bezvremenih u kojima postojim izmješana sa svime i idem zajedno s vremenom, lagana i meka.

Ima i dana koji uopće nisu dani, nego samo čekaš da se kao takvi pojave.

I divnih dana na kojima želiš zaustaviti i pomisliš: „Hej, kad bi sada stalo, bilo bi sasvim u redu. Sasvim, sasvim u redu.“

Danas je jedan od onih kad mi se čini da je sasvim u redu što ih baš ima.


Link

03.12.2013. u 13:24   |   Editirano: 03.12.2013. u 13:48   |   Prijavi nepoćudni blog   |   Dodaj komentar

tosu oni dani u mjesecu

Autor: slova   |   03.12.2013. u 13:29   |   opcije


:)) ti bolje znaš koliko ih još ima.

Autor: styx   |   03.12.2013. u 13:29   |   opcije


Kaj te briga,danas je petak:)

Autor: pelpetum-mobile   |   03.12.2013. u 13:42   |   opcije


kaj, opet petak? :D

je, i ja sam upravo sad fino izbalansirana :)

Autor: meija   |   03.12.2013. u 13:50   |   opcije


ae. i svi su petci:)

Autor: styx   |   03.12.2013. u 13:51   |   opcije


nema gore stvari nego se probuditi, zadovoljno se promeškoljiti u krevetu, skužiti da je subota, a za par minuta alarm na mobu sve to demantira :/

Autor: meija   |   03.12.2013. u 13:53   |   opcije


najgore je kad se probudiš ujutro i skužiš da si 17 puta stiskala snooze i opet kasniš:)

Autor: styx   |   03.12.2013. u 13:58   |   opcije


(off sam, pustilo me ranije danas. solidan dan:)

Autor: styx   |   03.12.2013. u 13:58   |   opcije


Ima onih dana kad me posjete gospođa Depra ( susjeda ) i gospodin Slom Živaca ( majstor ). Valjda su Jehovci, i glasači, i profesoinalni gosti. Dočekam ih vrlo pristojno, upoznam ih uvijek s kućnim redom i primim ih s osmjehom. Kad se smjeste, sjednem na krevet i s užitkom čekam da kažu što imaju i da se odšetaju. Nikad ništa ne počimam raditi. Samo čekam. Uvijek odu. Prije sam bio nestrpljiv čekajući odlazak, sada mi je , s godinama, to čekanje prava uživancija, zabava. Poslije kiše...sunce.
Čak se pogledam u ogledalo. Ta se radost vidi i na mom licu. ( gle...spremaju se za odlazak a nisam ih pošteno ni čuo )
Ako u istom danu dođu još jednom, onda me malo umaraju. Radim na tome da ih naučim primati i obeshrabriti već kod prve posjete. I sve više imam uspjeha.
Kao da dobijem pomć od Iskustva ( to je ona Torba u koju sam ubacivao višak ljubavi kroz ova dva stoljeća....

Autor: MedoDebeli   |   03.12.2013. u 17:23   |   opcije


http://youtu.be/dMg-WuobUp4

Autor: perce   |   03.12.2013. u 21:00   |   opcije


Dodaj komentar