Laprdarij

Stres bi trebao biti regulator naših aktivnosti. Ako se pojavi stres - nismo dorasli situaciji. Znači - treba korak dva unatrag. Ok, malo stresa je poticajno, ali mislim na onaj stres kad legnem u krevet, a mozak radi i nikako stati..

Zapravo sam htjela o multitaskingu. I fokusiranosti. Što sam starija, važnija mi je fokusiranost. I kao mlada sam voljela raditi jednu stvar u jednom trenutku. Tu ne govorim o kuhanju i pranju suđa istovremeno, nego o aktivnostima u kojima treba mozak, ili mi je život u pitanju. Drugo je što paralelno radim na više polja, no to ne znači da u jednom trenutku radim dvije stvari. Dakle, razlika je u promatranom vremenskom intervalu. Recimo, na tjednoj sam razini multitasking, ali na minutnoj nisam. Ili satnoj. Ovisi koliko koja aktivnost zahtijeva. Pa do nekoliko sati u komadu.

Postoje situacije i vrste posla u kojima se moram prekopčati. Trudim se da kad radim nekoliko projekata paralelno, da to budu iz iste grupe poslova, da nema prekopčavanja. Jer mi je problem prekopčavanje. Ili mijenjanje mindseta, mi to tako zovemo. Kad se udubim u jednu problematiku, moram biti u nju uronjena ako hoću dobar rezultat. Moram se 'povezati' s problemom, i rješenja tada dolaze. Recimo, ako se bavim programiranjem robota, za to mi je potreban jedan mindset. Ako pak pišem plan za projekt, onda mi treba drugi. Ako radim neku kompliciranu analizu, treći. Za rutinu četvrti. Jer se rutina u mojem poslu samo podlo naziva rutinom, a onda kad dođe kugla iza vugla - jaj i pomagaj.

A radim s kompliciranih strojevima prepunima elektronike, koji su nježnički i osjetljivi su na naboj oko sebe. Kao i svaka fina elektronička sprava. Pa ako dođem nervozna blizu njih, oni otkazuju, brljaju, prgavi su.. Imamo 'muške' i 'ženske' strojeve, tako ih nazivamo prema simptomima koje pokazuju kad su loše volje. Uglavnom, prije nego pristupim stroju, odmeditiram sama sa sobom ako je potrebno. Strojevi isto traže pažnju. Kvalitetnu pažnju. Kad mi stroj počne divljati, a ne znam što mu je, onda potražim razlog u sebi. Sredim sebe, sredila sam i stroj.

I auto smatram osjetljivim, ćudljivim strojem. Kad ulazim u auto isto imam kratko prekopčavanje u vožnju. Dok vozim ne razgovaram telefonom, čak i sa suvozačima ne volim razgovarati previše, i radio me koji put ometa. Volim tišinu dok vozim. Vožnja je ozbiljna stvar, to bi bila jedna od 'rutina' koje to i nisu. Jedna od mojih dopunskih aktivnosti vezana je uz prometne nesreće, i svjedok sam kako jedan dijelić sekunde nepažnje mijenja život, ali ne na dobro. Ili ga oduzima.

Po meni, važno je pristupati situacijama, problemima, predmetima, i na prvom mjestu ljudima s - poštivanjem. A poštivanje izražavamo s fokusiranošću.

jutro, ženo! e vala si me jutrom odmah fokusirala na...zaspis. i pročitah...a sada može srk kave! znaš da se zadnje vrijeme sve manje fokusiram na bilo kaj osim da sam...cool. u stvari, ako je promatranje oko tebe (a jest) fokusiranje, onda jesam ta. kad nemožeš biti fizički puno aktivan (npr invalidi) tada ti mozak stalno procesuira, fokusira...ajd neću više

Jutro :) E, da, nisam spomenula vezanje za problem, osobu, situaciju, predmet.. To smatram nezdravim. Povezivanje da, to je ono kad osjetim nešto ili nekog, poštivam to, ali ne da se i vežem za to. To je doduše lakše reći nego postići..

Mai, ja kad slomih ruku, to mi je bila prilika stati, pogledati oko sebe, usput sve loše otpadne, sve dobro ostane, i što ćeš ljepše!

koji je to dobar osjećaj kad piješ dobru kavu...a i ja omanem, kako ne bi ovi po kafićima. ak išta mrzim onda mrzim lošu kavu! srk...btw jel neko primijetio da nam nema srkačice bože? perce, di je boža

jbt tako gledamo koko ovih dana su me se sjetili ljudi puno više nego kaj sam mislila...tak da sam nekak vesela...ispada da mi je ljepše sad kad sam polumoćna nego kad sam fit? u stvari ljudi vole pomoć, al im mi (ja sam npr jako ponosna) ne damo! dobro, ia i onih drugih kaj bi furt iskorištavali, al nećemo o...iskričarima!

Točno, ljudi vole pomoći, a kad smo fit onda ne vide kako bi nam pomogli... Zez je biti samostalna i samodostatna..

jutro
fokusirano :)
(mai, nisam joj ja mama)

Jutro, Perce :)

perce, a jel bi mogal bit...tata?

kak sad stvari stoje
teško :)

hm...kaj nit mala plava ne pomaže? ma daj...ja imala 45 a moj dečko 55 i napravili smo nekaj i bez male plave...samo treba ...inspiracija!

btw koke kaj nam krelec učini od bloga?

inspiracije štrajkaju

pa znaš da ti i jerujem...dok god si više tu neg tamo (u virtualnom a ne stvarnom svijetu) neće je nit bit! ajd ponekad koji elektro bit (bajt) zamijeni onim pravim...bit!