Mene frka!
Ne bojim se mraka.
Ni zmija, iako ih s respektom gledam.
S mnogim beštijama sam friendly.
Mogu, s ruba zgrade, buljiti u mrave, iako znam da ih ne bum vidjela, ali znam i da mi ne bu želudac skočil u grlo.
Kao ni kad letim avionom.
Ne bojim se dubina i ne razmišljam da bu me nekaj hapilo za nogu.
Stršljena, kad nepozvano uleti, a solo sam doma, mogu, bez vrištanja, brzo i učinkovito srediti biokilom.
Pauke baš previše ne ljubim, unatoč priči da su srećonoše u kući, i to sve od one godine kad su me opako zavoljeli i bili razlog, jedan od njih, da se malo družim s doktorima na Hitnoj. Pikali ili ne, ne volim ih zalijepljene za klompu, i koliko god mogu, zalažem se za njihovo humano preseljenje u vrt.
Ali...
Ima nekaj kaj nikak nemrem riješiti - suzbiti strah, paničan, ako sam s tim uzrokom straha na dohvat ruke. Noge.
Skakavac!
Njega se bojim.
Znam da mi nemre niš, ali jednostavno si nemrem pomoći kad ga vidim.
Na prvi pogled, na njegove stražnje nogice, spretno zgrčene koje jedva čekaju da se odraze, naravno prema meni, zbrišem što dalje od uzroka mojih nevolja.
Je, a vama je to smešno, znam.
Strah je opravdan. Mislim nije, ali meni je. Jer nakon opetovanog pokušaja da mu žbocanjem dam do znanja da mu tu di je nije mjesto i da je uzurpirao tuđi prostor, a bahato je i bezobrazno skočio prema meni, od tog trenutka više mi ne pada na pamet isprobavati zvukove koje mogu glasovno proizvesti, a bome ni brzinu izlaska iz sporne prostorije.
Na priloženoj fotografiji je:
-antique gold pasta, kom 1
-sintetički kist br. 4, kom 1
-spužve na štilu, kom 3
-skakavac, kom 1
Na fotografiji je nekako mali, ali po mojoj slobodnoj procjeni, s pristojne udaljenosti, ali ne toliko da bi podatak bio nerelevantan, čini mi se da je riječ o impozantnom primjerku skakajućeg bića, veličine oko trifrtalja metra i težine dvije kile, tu negdje +/- 10%.
Ticala nisam stigla izmjeriti, a budući da ne bum paušalno ocjenjivala njihovu dužinu, mogu samo reći da su jako, jako duga.
I ne, nema to veze s pričom da su u strahu velike oči jer kao realna osoba nisam sklona uvećavanju problema.
Ne znam kako se vi suočavate sa svojim strahovima i svime onime kaj vam izaziva nelagodu, neugodu i još nekaj na –ne.
Kažu da je dobro suočiti se s frkom.
Kad skupim hrabrost, bum ga pogledala oči u oči. Skakavca, mislim. I javim tko je prvi trepnul ili sklonul pogled u stranu.
Do tada bum rješavala, zajedno sa svojim kolegicama, drugi problem: deložaciju mišonje koji je drsko, bez pitanja, poštrmljal krekere i ostavil tragove svog postojanja.
I tak...kaj bu bilo dalje, bumo vidli.
Naravno, javim vam jer znam da vas to jako zanima :P
Dobro vam jutro! :)
14.08.2014. u 8:33 | Dodaj komentar
Moja maca ih bezdušno tamani...rješenje?
Autor: Antun_Zvonecan | 14.08.2014. u 8:34 | opcije
ha, da je angažiramo ko vanjskog suradnika, na autorski ugovor?
koliko love, po danu?
:)
vele moje curke nek dofuram svoju miconjicu. i pitam ja nju jučer oće sa mnom na posel. rekla je - jok, ne budim se za manje od 3 konzerve gourmeta
:)
Autor: meija | 14.08.2014. u 8:37 | opcije
Onda je to već problem.Moja je sa mnom na poslu.
Autor: Antun_Zvonecan | 14.08.2014. u 8:37 | opcije
čitala sam kako kućni ljubimci povoljno djeluju na svoje vlasnike, ako su u uredu
smanjuju napetost, ko mali psihoterapeuti
:)
da privat radim, bila bi sa mnom
kad delam doma, uvijek se negdje muva, osim onda kad joj zabranim ulazak u radnu sobu, da ne napravi neko sranje, prolije boju, prožvače kaj ne bi smjela...
Autor: meija | 14.08.2014. u 8:40 | opcije
Moja maca ne trpi autoritete,prava princeza :)
Autor: Antun_Zvonecan | 14.08.2014. u 8:44 | opcije
mace su svojeglave
zato ih volim :)
Autor: meija | 14.08.2014. u 8:46 | opcije
Bemti strahove...
Ja sam se cijeli život bojala pasa jer me kao klinku jedan ugrizao...ono, tresla se kada bi mi bilo kakv pas došao na par metara
Klinci mi na prevaru jedan dan dofurali na par dana malo crno štene, nije me pojelo svih ovih godina :)))
Autor: ovca_ko_ovca | 14.08.2014. u 8:47 | opcije
deca pametnija od odraslih ;)
znaš li da psi kuže strah jer nanjuše adrenalin?
i nikad im ne smijemo prilaziti s rukom iznad glave. griješimo kad nepoznate želimo tako pošmajhlati
Autor: meija | 14.08.2014. u 8:50 | opcije
Djeca ne kompliciraju, reagiraju instinktivno, na prvu....
A mi, brate mili, razmišljamo, važemo, uspoređujemo, kalkuliramo..i često prođe vrijeme.
:(
Autor: ovca_ko_ovca | 14.08.2014. u 8:54 | opcije
a ježi ga, dobro ako smo toga svjesni, pa se možemo i zaustaviti
ako nismo...tja...
Autor: meija | 14.08.2014. u 8:55 | opcije
Ja se bojim p...e...ima koja da me izliječi?
:)
Autor: Antun_Zvonecan | 14.08.2014. u 9:09 | opcije
patke?
joj, pa one su simpa
i fine
:D
Autor: meija | 14.08.2014. u 9:12 | opcije
Da,meija...patke :(
Autor: Antun_Zvonecan | 14.08.2014. u 9:13 | opcije
kažu da se strah najbrže pobijedi ako se fakat s njim suočimo.
tak da znaš kaj moraš napraviti za p........ ;)
:D
Autor: meija | 14.08.2014. u 9:19 | opcije
Zvonac, kukavica?
Autor: ovca_ko_ovca | 14.08.2014. u 9:20 | opcije
perfidna navlakuša!
Autor: meija | 14.08.2014. u 9:23 | opcije
Uzmi plastičnu čašu, staklenu ili onu prozirnu posudu od tapervera i poklopi "čudovište".
Onda podvudi dolje jedan papir i izbaci beštiju na slobodu. Sigurno se mama brine gdje je.
Autor: georgi | 14.08.2014. u 9:32 | opcije
podvuci
Autor: georgi | 14.08.2014. u 9:32 | opcije
đorđi....stavili smo mu ljepljiv mamac na 5 mjesta
jučer
nije se uhvatio
ali je prije sat vremena protutnjao. skrivao se iza fotokopirke i otišao nemamo pojma di
mali je.
beba, veli kolegica
i upravo mu radi novi mamac...
Autor: meija | 14.08.2014. u 9:35 | opcije
meni bed ako se uhvati, ali nesmem nikom priznati jer me budu čudno gledale
Autor: meija | 14.08.2014. u 9:37 | opcije
Ti njega moraš osloboditi iz svog prostora, jer se njegova mama već jako brine za njega.
To je tvoj zadatak.
Lako ubit životinju.
Autor: georgi | 14.08.2014. u 11:27 | opcije
đorđi, niš od živina ne ubijam, nosim ih u vrt, ali ovaj mali mišonja je poslovni višak.
ako ga možemo knjižiti kao inventar, ok. ako ne, ne znam kak bu prošlo. prošao
nadam se da bu se preselio nekom drugom u zgradu, tak da nemamo veze s njegovom egzekucijom
:(
Autor: meija | 14.08.2014. u 11:36 | opcije
Ajd molim te nemoj taj ljepljivi mamac, zaštopat će mu se nos i ugušit će se.
Autor: georgi | 14.08.2014. u 14:22 | opcije
Miša se hvata na staklenku u kojoj je komadić špekića.
Moš mu složit i stepenice od registratora ili knjiga nek se popne do otvora, onda će se on sam bacit unutra, u staklenku,ali je ona nauljena pa neće moći van jer je staklo samo po sebi preglatko i još ako to malo podmažeš, nema šanse izać.
U ponedjeljak dođeš s poklopcem i pustiš ga van zgrade.
Autor: georgi | 14.08.2014. u 14:27 | opcije
nemrem više niš. kae tu je.
ak o se do ponedjeljka ne uhvati, bum napravila to sa špekecom
u stvari, koliko god se zekamo na svoj račun, kak smo bedaste jer se bojimo miša, malo je bed. meni.
jadan mišonja.....
a možda je prefrigan, pa bu otišel do ponedjeljka na novu adresu.
Autor: meija | 14.08.2014. u 14:58 | opcije
...a do tada ugodan vam vikend. nadam se i našem uredskom podstanaru
mah ljudi :)
Autor: meija | 14.08.2014. u 15:29 | opcije