Muškarci i žene...i nešto između

Kaže Zvone jučer da trebamo ovdje pisati o sebi.
A zakaj?
Mislim, ok...kakala sam i piškila. To?

:P

Kad razmišljam, znate kaj, ovdje o drugim ljudima jako puno doznamo, samo ako želimo čitati tko kaj piše, direktno ili indirektno, kako tko reagira na pojedine komentare, ili ne reagira.

Kajaznam, k vragu, različiti smo. Kaj to nije fora?
'ajde realno – tko bi nas mogao, bez mamca, ucjena ili obećanja, skupiti i držati na jednom mjestu toliko dugo, ha? :D

I, u stvari, kaj znači pisati o sebi, tu ili negdje drugdje gdje je napisano dostupno ne samo jednom paru očiju?

Nemam pojma koliko sam sebe dala vama. Puno, malo, ni malo? Ili dovoljno?
Čini mi se da ste me mogli jako dobro upoznati kroz zapise u kojima sam vam išla na žifčeke jer nikako nismo usaglasili stavove, iritirala sam vas nekim razmišljanjima koje je bilo miljama daleko od vašeg ili kroz one u kojima nije bilo previše kontriranja, suviše objašnjavanja i bez pol frke smo se preklopili.


E, meni je to razlog zakaj me blog još uvijek drži. Ta različitost.
Čak i kad bih nekog s guštom poslala vrit ili srednjim prstom pokazala ono kaj riječima mi malo teže ide, blog komunikacija je sjajna prilika kad možemo vidjeti sebe u situaciji koju bi inače svjesno izbjegli, bilo da se pravimo grbavi ili okrenemo leđa i odemo.

Svojevremeno sam odradila nekoliko tečajeva komunikologije, od poslovne do omraženog političkog marketinga, ali blog je skraćena i ubrzana verzija vikend školovanja.
U 5 godina koliko sam tu, već sam jednom komentirala, odrasla sam.
I znate kaj, nisam požalila ni jedan dan proveden ovdje, smatrajući ga izgubljenim vremenom.

Sad kad sam tako lijepo nahvalila blog, istaknula njegove prednosti, ne spominjući mane, poslat ću upravi Iskricatočkakom broj svog žiro računa, pa se nadam njihovoj adekvatnoj zahvali.

Jutro ljudi :)

Ponedjeljak mi počeo sranjem. Utorak u istom revijalnom tonu. Nešto poslovno. Rješivo.
(eto, pišem nekaj o sebi :)
Danas, bum vidla kaj bu bilo.

Skužila sam da kad mi netko digne žifčeke, izvuče iz mene maksimum.
Volim tu energiju koja me gurne do ruba.
Tada znam da mogu.
I znam da hoću.
Za inat. I u inat.

Nakon dva mjeseca praznog hoda konačno da sam ideju dovukla na površinu i napravila prvu skicu novog modela i posložila priču do kraja.
Hvala glupači koja me je raspigala! :)

Naspavani?

Troje ljudi u mom životu me je oblikovalo. Tata koji je bio uvijek na mojoj strani. Mama koja me je znala privezati na vrijeme i usadila mi je sigurnost riječima - ti to možeš. I teta koja je vječito njurgala na mene, isprobavala pedagoške metode koje je primjenjivala na svojim klincima u vrtiću, a u meni probudila inatljivost.
-Ne mogu? Ne znam? Kak da ne! Sad ćeš vidjeti da nisi u pravu.

:)

Kad se natječem sama sa sobom, uvijek pobjeđujem. Gušt je to!


Magla.
Neka vam dan bude sunčan i bez sunca ;)

Hebiga pa nisi odmah knjigu trebala napisati!
To kaj pišemo o sebi je puno teže nego pisati o drugima.
Najlakše je biti kritizer ili kritikant i sve 5.
Jutro :)

pa nemrem kraće, kaj ti je, žena sam :)

Onda ti je oprošteno,kad priznaš!
Uvukla mi se neka viroza u kuću.Čajevi,med,tablete...bljak.

ajd, proći će. malo bute šmrcali, slinili, ali kae to prema globalnim krizama? niš! ;)

Ma ne brine me da bum ja pokupil,nego mi je pacijent težak kad je bolestan...uff

I tako Dobro jutrooooo,
šta o sebi, hvala nebi.. Nebi se se trudija, nebi se reklamira. Drugi neg sude, prvedne iskrene oli lude.
a onda ponekad kao da sam u pustinji ili je pustinja u meni,
Ko bi ga zna, samo znam da voljet nisam zna, to jest nisam naučija.
Puno njih pita. Koji ti kujac radiš tu na iskrici.. To je kao da pitaju, Kud plovi ovaj brod koji je na pučini, Valjda čeka vijetar u jedra da ga ne nosi kurenat, I dignut će isdro, razapet jedra,
Dva jaja na oko, malo soli, pametnom fratru dosta ..
Jutro u magli, kava se ispija, biće ovo još jedan dobar dan, Pozdrav sa jadrana,

a daj, vi muškarci, kad vam nije dobro, veći ste cendravci od najcendravije babe :P

raky, ti si jedan od rijetkih kojeg bih ovdje zagrlila kao brata. eto ti, pa si ti misli ;)

Priznajem Meijo,tak je i nikak drugačije :)
Jutro Raky kućo stara!

znaš kaj, ja ti patim od sindoma kvočke, tak da mi nje teško hendlati mulca od metar 90, a da ga pri tom, kakti slučajno, ne zveknem u prolazu :D

Budući da sam matori povarenjak:kvočka=sjedenje na jajima?
:)

a gle ga sad...
koristim ustavno pravo da se branim šutnjom :P

A šutnja znači odobravanje ...

ovisi o čemu je riječ :)
obično je šutnja, meni, time out. bome i onima oko mene :D

Baš si mislim kakav je naš odnos tu:parazitski ili saprofitski?

a,e drago mi je to čut meija.
e sad se mislim, Ma šta bi ja ima reć o sebi,
kad kod mene nije bilo posa-kuca -posa.
a majke ti mile, koliko letevo, zemalja, luka svita, barova, laki žena,
Ni papa me nebi sluša, kad bi se ispovidija,
Ka šta je reka don Jere . Ajmo mi na piće do oštarije,a pokora nek ti je .....plati piće.
sijedi i napisa sam ti naslov tvoje priče
Dobrovoljna Robija
sedam kora, trvdog kruva,
Ona svemu je kriva ona, O Bože, o blože šta od čovika učini onaj komad kože. o blože.

a zakaj u svemu tražiti neko značenje, Zvone? kaj to ne opterećuje malo? mene da.

Jutro Meija. Ma ti si men prva liga , a kada bi bila malo kraća koji put bi i pročitao ;)

raky, da možeš, koliko toga bi promijenio, izbrisao?
si ikad razmišljao da je jednostavno tako trebalo biti jer...

Meija samo čitam.Traženje nekog skrivenog značenja nije moj fah.Da mi se komplicira ne bi bio tu.

kakav god odnos bio, ma glavno da je simbioza :-))

dobra Vam jutro

Bell

jab, kaj da ovo shvatim kao kompliment ili da te pošaljem prijateljski, nježno..trep-trep... vrit? ;)

ej maaaaalaaaaaaaaaaaa...jutro ti :)

evo ja trenutno paratiziram .... čak i tu na iskri :-))))

Bell

Jutro Bell,lijepo te čitati.Pa makar i pod nickom ove omražene :)

Hm, Mei....... to što si men na istoj valnoj dužini...... pa i nisam siguran da je nekakav kompliment ;)

Raky, kad kažeš " lakih žena " jel pri tom misliš da su one iz Azije niže rastom i s manje kilograma!?

Bolje je imati u istoj horizontali nego valnoj duljini :)

da mogu, a ne mogu fala dragom bogu,
mijenjao nebi ništa, jer koliko znam u meni postejo ona ja , ali smo dva ja ...
Koliko puta sam ga pokuša odbacit, ostavit i zaboravit, a on se neda i uvijek je tu,
rano je za neku filozofiju, idem popit kavu ..........

Kad kažem lake žene, mislim na one koje su se klele kako vole mene, koje su bile tu da osijetim toplinu i da se ćutim lipo bez duše, sa tijelom,

Raky tu si di si...tako je i drugačije ne ide.

A kad smo već kod žena i kilograma. To žene ne vole mislim kilograme
Moj komentar je jasan kao zakon fizike,
Šta bolji pritisak, to bolji utisak .....................

jab, a kaj sad..tak je kak je :D

Ne kužim zašto je pisati o sebi tako teško?
Pa nitko ne očekuje OiB i neke privatne podatke.

raky, svi ljudi koji nešto jako naglašavaju, ponavljaju, vjerum mi da to ne drži vodu

Zvone, pa svi mi ovdje pišemo o sebi, direktno ili indirektno

Naglašavam: ne seksam uopće! :)

a,e , Najteže je pisat o sebi, jer ima stavri koje je teško reć,
to je kao da se ideš ispovidit , primit pokoru i molit za sebe,
Većina ljudi lažu sami sebi, jerbo im je tako najlakše proć preko svega,
i da nije tako , nebi trebali pomoć likara za glavu, mislim ono stvari koje ih muče jeli
a onda kako sam pročita . Teško je čut i ono ća se nebi volilo čut, i reć ono ća teško prelazi preko usana
od tuda ti problemi ,
jerbo kad otkrijemo di je i što problem onda ga i ne riješavamo,
ajme meni ka da mi je jutros glava za 4 noge, a moga bi u glavi držat i one začine od Talijanske kužine , e bome

raky, ali ima nekaj kaj ipak dijelimo s ljudima koji su nam puno više od usputnih, kaj ne?
zbog nas. zbog njih. i zbog onog kaj dijelimo
barem sam ja takva.

"Bolje izdati knjigu nego prijatelja"
(Grunf)

meni su prijatelji moja druga obitelj!

e evo u mom selu svi pošteni, a jaketa fali meni , Pa se zna reć , sto judi sto ćudi, Svaki je spreman da nam sudi
ka šta je to u ljudima. da si im samo dobar.loš ili zao u njihovim očima.
I svatko ima svoje mišljenje, To je tako i ne more bit drugčije,
A šta je čovik kad je sam ili usamljen, kao da nije normalan, i to je to šta čini život
Život je ono šta prolazi dok mi nešto drugo planiramo,
Nekad je bilo bolje, a danas je tako, kako je ,
Bolesno neko vrijeme, kapitalizma o kojem nismo učili. Danas je borba za egzistenciju da bi preživili.
Danas je bitna ekologija, tako svi ti zakoni,
Ljudi su sve više usamljeni, reka bi dosadni sami sebi , e jebi ga

Ante ima dobru ideju,
Blog na blog i da ova iskrica stavi jednu rubriku, di bi svatko napisa neku svoju misao, pa da izda knjigu,
dobra ideja ,,, Antune,

ma ok, šugava su vremena. ali miša mu, u nekim godinama, u ovima u kojima jesmo trebali bi imati ljude oko sebe koji su naša konstanta. obitelj. prijatelje....
ako ih nemamo, dobro je zapitati se di su nestali. i zakaj

postali smo sebični! očekujemo da drugi prvi pruže ruku, a brzo povlačimo svoju

Ja uvijek prvi pružim ruku!Koji puta ispruženog dlana,a koji puta stisnute šake... :)

volim otvorene dlanove ;)

:)

mekane
tople

pa ni vrag da bum ošla u drugi mod? :D

Bolje u Antunovića :)

i to je ono šta ponekad zaboli ,,
gdije su nestali svi ti ljudi, u šta se ljubav pretvorila,
razlike logosa i mitologije ,
postane vrijeme da se cijeni ko više grabi, ko je više napravija, jesili uspija pobijedit susijeda
a onda zavidimo onima da ih ne imenujem , hercegovcima da dalje ne nabrajam,
kako se neki drže skupa kao šuma se granaju, Neki se dijele i propadaju,
Svijesno ol ne svijesno, Kad pružaš ruku, kad pokažeš srce, Ćute kao da si ranjen i nemoćan,
kad pričaš dušom i srcem, tada riječi nemaju težine, nose ih vijetrovi koji sve raznose , kao magla nestaju.
I šta je to u ljudima, Kad se ne glas nečuje, Hladnoća i zima koja navire
šuše se kao list u ovo vrime jesenje ,
Gdije su nestali ljudi, Zar je teško reć oprosti, ebi ga,
Laži , čut ćemo se , popit ćemo kavu , a onda se zatvore u svoje dvorce i zidaju sve više zidova oko sebe
I tada se čuje ono što se nebi voljelo čut , a čuje se .... Odijebi ,

Odi jebi ili odjebi?

tja, ne znam da li je bolje jer nisam hotelska žena :P

raky, važno je kako se ti osjećaš sa svojom ispruženom rukom. samo to

ma ne samo ti, svi mi

E ANTUNE , kako se čuje, kako se uzme
nije bilo namijenjeno vama dragi ćitaoci,

Da,svi smo mi drugovi krivi...nis to dugo čul :)

kolektivna krivnja kao minimalizacija osobne?
ha, zakaj ne ako prođe :P
ili ipak ne?
ne!

:)

a možda da...

;D

a ja kako se osijećam,
fala bogu dobro, pored svih prepreka i onih uspavanih policajaca koji leže na cesti , fala bogu još nisam slomija nogu
Ispružim ruke i dobro sam, vraga sam dobro , more bit da nisam navika na bolje , ali nedam se
kao šta još ima u svići ulja . Kao i izvori koji nikad ne presuše ,
Tako u meni ima ljubavi za sve ljude dobre volje ,
Šteta šta nisam bija don Ja .... I to je kriva ona Anita, e Anita,
I ona moja pruka na klupi maloga parka, di sam napisa
Voljela ti men ili ne mrzila me ili ne uvijek ćeš mi bit u mislima,
java te ne odnija Volim te ,,, Ćipe
a onda je neko nadoda Ti si samo jedna ružna izraslina oko .. ostalo je bilo bilom bojom prepiturano i napisano H Ž V

Tko laže,ne boji se gladi!

raky, to su te neke ljubavi koje su kao mahovina, otporne na sve ;)

zamirišali su mi čvarki :)

tko laže ne boji se gladi , kaže šjor Ante ,
To je kao onaj veliki političar koji je stvorija stranku
pa je reka imam program i izvadi programator od veš makinje ,
Evo program je tu, idemo na izbore ,,,

e dobro je sad bi moga malo čvaraka i pulente
ili da prevedem na jezik Vlajilanda , Žmara i pure i koja kap maslinova ulja,
Jutros na pazaru. staija gospđa pita , Pošto ovo ulje ,
Gospođo ovo je dijevičansko sto kuna litra
A šjor moj jel imate koje izjebano da je u po cijene,

čitamo se kasnije....budite dobro :)

ajde bog, pozdrav i nemojte kaj zamijerit,
ponekad se dam otet kontroli ,
pa lipo u zdravlju i veselju dan progurajte i narvano ljubavi da vam je ka u priči
veselo do sljedećeg javljanja ,

zapravo ti meija ok pišeš