spavaj kao djetinjstvo u mojim neprobolima ko»stvari koje su prošle»spavaj
I niz dunav se strahovi lome ko dječje lutke
strašan prasak naglasi teške zvuke tišine
mi se na sjever spremamo neodlučno i šutke
sa strahom da nema puta iz ove sive tmine...
16.11.2014. u 12:09 | Dodaj komentar
Trajno napuštam ovu sivu
ulicu
Nekad ideju o znanju
i neznanju damo
Put što daljina je
tu je
dugačak a opet tako sam
stalno pun
U stvarnosti sam i
žalostan
Nestvarno sve to je...
Autor: wasyxde | 16.11.2014. u 12:16 | opcije
Niti su imali svjetlo na dlanu
da prepoznaju put do večeri
niti su nosili tamu i glasu
da ranu zoru suncem zazovu...
Za svu moju braću po oružju koji su
ostali u Vukovaru i nikad se nisu vratili..
Neka im je laka ova Hrvatska zemlja..
Autor: wasyxde | 16.11.2014. u 12:25 | opcije
Leži ranjem u vodi..u blatu..sve tamno crveno..još jedan rafal ga presjeca..pokazuje
mi nešto rukom...krečem po njega Arćo me
ruši...to oni i hoče ostani tu..vidim kako se u
onom blatu trza ..mir ..pobježe mi suza niz
obraz...
On je mrtav u vodi..Odjednom privid tišine..
Tišina privid smrti..Znam ležaće tu do mraka
onda ću otiči po njega..zakopaču ga s ostalima
tu iza kuće u dvorištu..
Autor: wasyxde | 16.11.2014. u 12:40 | opcije