Laprdarij

Danas sam shvatila da nisam baš imala suosjećanja za vlastitu majku. Umrla je prije 29 godina. I često mi je išla na živce. Nisam bila prema njoj bezobrazna otvoreno, ali sam puhala, okretala očima, i sl. No, do zadnjeg dana mi je bila autoritet. I poštivala sam njezine želje. U tih 29 godina koliko je nema nedostajala mi je svega nekoliko puta. I to uglavnom kad su se moja djeca rodila, bila bih sretna da ih je upoznala i nosala kao baka, i da su je oni upoznali. A ona mi je znala reći, puno prije nego se razboljela, vidjet ćeš kako će ti biti kad ja umrem. Ta izjava me nije bila dirnula, jer koje dijete može to shvatiti? A sad kad gledam to mislim si ona bi vjerojatno bila sretna da vidi da mi zapravo ne nedostaje.

Ako nisam ja suosjećala sa svojom mamom, onda ne mogu očekivati niti da će moja djeca suosjećati sa mnom. Danas sam shvatila da su majke zapravo jedan veliki davež uglavnom. Najdivnije su - kad ih nema. Moja je mama odrasla bez svoje mame, i kad su se srele nakon puno godina, u njoj je gledala božanstvo. Da ju je ova pilila svaki dan, sumnjam da bi bila tako očarana njome.

Moj je sin danas otišao živjeti k tati. Šteta da se muči sa mnom. Ne želi učiti iz inata, a inati se meni na svoju štetu. Nisam uspjela otkriti zbog čega mi se inati, ali valjda ima razloga.. jer sam vjerojatno davež. Jer za sve ono što mu pružam, tražim da ima pozitivne ocjene u školi. A to je valjda previše.

hej...vratit će se! barem se moja onomad vratila! isto je bila u pubertetu...mislim drugi srednje...i ošla tati. bila sam očajna, jer je tata imao drugu ženu i malo dijete...dakle, otišla je baš u obitelj? no, vrlo brzo se vratila...jedno je misliti da je bolje i da otac neće biti davež. tim više što smo sve tri zajedno "odrasle" u teškim vremenima i više se družile nego li bile majka i kćeri. bje to trauma. tak da znam da ti je teško. no, ako se i ne vrati...neka bude tako. pokušaj primit to ne da si davež i da nisi dobra majka već sin očito ko i većina muških, traži u mladosti lakše puteve?

Coco, dobar ti dan :))
mi jesmo u zrelijoj dobi sve slicniji svojim roditeljima , samo mi to sami ne vidimo, kuzis :))

Hej, Mai, ma nije on sam otišao nego sam ga ja ekspedirala.

ja imam drugi problem , roditelje koji su postali ko djeca, strah me ostaviti ih same :))

ako želiš, možemo pričati o tome ovdje...možda i neki drugi roditelj ponešto razabere iz ovog? ne kažu zabadav nije svako zlo samo za zlo? ponekad je dobro upravo s neznancima pretresti i ogolit sebe...ja sam to davno učinila dok mi je kćer bila na operaciji srca u usa...s nikim nisam tu tešku bol mogla dijelit već upravo ovdje na blogu s neznancima!

kako si to učinila? zašto? jel ti prekipjelo i u ljutnji ili onak..hladno i racionalno?

pa u toj priči bolje da si ga ti ekspedirala nego da je sam odlučio otić. znaš, oni sebi daju neku riječ da neće više i onda im je to preteško i preozbiljno i nemreju samo tak to prekršit. a ti se moš "pokajat" i nakon nekog vremena malo zavapit...pa vrati se sinko...i nema beda da on dođe. no, imam dojam da će vam oboje dobro doć da se malo ohladite? sjećam se te neke dobi kad mi je kćer malo malo (najprije starija pa onda i mlađa par puta) otišle i zalupile vratima a ja nakon toga kad se nisu baš vratile do noći bila u panici...ajme majko, što ću sad? grde su to traume, no majka sama treba ponekad bit gruba i glumit oca!

U ljutnji, naravno

Rekao mi je da koji mi je k? Da on ne želi učiti, i da to što se ja derem na njega neće ništa promijeniti. Jer on ne želi učiti iz inata. Tu mi je para šiknula na uha, iz inata? Meni iz inata? Rekla sam mu - naći ću ja rješenje. I razmišljala sam 5 minuta, nazvala ćaću njegovog i rekla - uzmi ga na neko vrijeme, ja više nemrem.

a to mi se onda čini prilično benigno? proći će...malo ćeš se ti posipat pepelom...a malo će se i on skulirat? preispitaj možda ipak malo preveć tražiš od njega? kćer je izvrsna kolko sam skužila...al on je očito drugačiji...malo ga pusti, ne mora sve bit kak ti oćeš? znaš kaj je meni moja kćer znala reć kad sam davila zakaj čita glupe romane i gleda glupe sapunice (mlađa pametnica i inteligentna al što ćeš lijenčina)...kaj oćeš da enciklopedije čitam? e sad zamisli kak sam ja njoj djelovala...oličenje daveži?

Cybi, meni koja sam rano ostala bez roditelja dođe da srkbim o nekomu, rado bih imala brige s njima. A vidim druge da to nije lako..

o sad kužim iz ovo malo kaj si mi napisala...kužiš kaj mu radiš? inati se zato kaj ga nekaj jako smeta kod tebe? ne prihvaća tvoj autoritet kao roditelja da ti znaš najbolje kaj je za njega...pa se inati? kaj je inat? ti si bar pametna cura i probaj skužit...nećeš na silu ništ dobit. ovo si dobro napravila...neka se malo makne...a kad se vrati, onak budi nezainteresirana...ko da te nema doma ili ko da njega nema...malo ti oladi...vratit će se iz inata i počet opet učit. ako pak ne (a mislim da će bit sve ok), onda opet na silu nemreš ništ napravit...vidi prek sister kaj je to kaj ga muči kod tebe? nešto ga smeta? zbog nečeg se inati tj. prkosi...tako ti pokazuje da mu je stalo do tebe? možda mu nešto ne daješ kaj bi htio...možda je drugi muškarac zauzeo njegovo mjesto? pričaj...kćer je pravi špijun, malo ju iskoristi za to? a ufuraj i ovo muško...ako ima animozitet prema njemu, znači da je to problem kaj imaš dva muškarca u kući...a mali morti osjeća da gubi prevlast i tak...svašta sam ti tu nadbrobila al vidjet ćeš da je blizu? i bolje odmah na početku to rješavat pa makar bilo i burno (vika) nego pustit kao da ništa nije bilo? ne dijelim ti savjete...samo pričam...iznosim svoje iskustvo..,ajme, često ništ ne pomaže...neke stvari se naprosto same smire i slože?

Mai, pretjerali smo i on i ja, ali da sam ljuta jesam. Rikavam od svega, umorna sam, a on vrti palčeve, igra igrice, i čeka da ga učim talijanski. Velim mu pročitaj sam, a ja ću ti pomoći koliko ti fali. Ne, čeka da mu ulijem u glavu. Jbte, uči jedino ako ja sjednem s njim. A stalno to izbjegavam i pokušavam ga natjerati da se trgne. Danas mi je dojadilo.. Ja naučila 4 lekcije talijanskog, a on nije siguran o čemu smo uopće pričali.. Ne zna kad ima školu, ne zna gdje mu je nastava, ne zna što ima za zadaću..

ups, a nisi ga pitala sto ga smeta kod tebe same da se inati?
princip?
strogoca?
previse uputa oko pravog zivotnog puta?
mozda dijete zeli malo vise samostalnosti?

Sad sam tak raspoložena da bolje da mi nije blizu. Urlala sam oko pola sata na njega, ostala bez glasa..

Pitala sam ga razlog inatu, ali mi nije rekao.

nah... mislim da sve tu prolazimo slične stvari sa sinovima.
ja nemam izbor poslat ga k tati, pa sam onda prisiljena izgladit stvari nakon što zagrebemo po dnu.

sad ga ni slučajno ne zovi natrag dok ne ohladite glave, oboje.

btw, moja procjena je da je to momenat kad se mi moramo odreći autoriteta nauštrb osobe, inače gubimo i jedno i drugo.

ja mislim da si ti pogriješila ,,u vezi sa ditetom

Moji imaju samostalnost, pa nema me doma po cijele dane, to i je problem.. Ne branim im izlaske, dobiju što žele, ali uvjet je - učenje. Pozitivne ocjene. Dakle ne petice, nego pozitivne ocjene.

vi matere puno griješite.. oprosti ali tako je

puno više sad trebaju osobu u koju mogu imati povjerenje nego autoritet.
zato što su u dobi kad silno hoće biti i oni priznati kao osobe. niš ti oni ne kuže o učenju.
samo čuju da se od njih traži nešto na način koji više ne žele priznavati.

i tu su ini u pravu, ne mi, sa svojim paničnim inzistiranjem na poslušnosti, a sve u strahu da ne izgubimo kontrolu.
trebao se naučiti vjerovati im.

Raky, da, vjerojatno sam pogriješila, a i tko bi nego ja? I kaj sad? Nemrem više davati, davati, a tele gleda u mene i ne trza

*trebamo.

Ok, Stiki, a što ćemo s jedinicama? Ide u školu u kojoj se fakat ne mora učiti, uglavnom se treba smješkati i pokazivati volju, ali ovaj moj i tam dobije jedinice.

hm...malo je preočito da bi bilo zbog toga kaj je fakat nezainteresiran ili slabijeg pamćenja? jesi li primijetila ovo kaj si rekla...meni djeluje kao da želi tvoju pažnju...pretjeranu! zato jer mu nedostaješ..nema te, iscrpljuješ se previše...posao, svi kućanski poslovi i obveze...on se možda ne snalazi u školi, možda je skužio da to ne želi kaj je izabrao, morti se zaljubio...možda ima neki problem i ne zna ga riješit a nema kome reć...a ti si mu do sad bila alfa i omega...a nema te (za njega) pa te silom traži...zajebava...kužiš? probaj sad dok ga nema (dok je kod tate) kvalitetno provest s njim vrijeme...npr dogovori da se vidite i budete zajedno uru-dvije..al da se baš onak družite, pričate...nađi vremena. jer, očito nešto škripi, valja popraviti...malo pusti druge stvari i posveti mu se...ovak na daljinu je baš dobro! sori...kažem ti ono kak mi se čini...tko zna što je dobro? no ako ne probaš, nećeš znati...kužim da kipiš...na koncu i tebi treba snage...djeca strašno iscrpljuju..i ti malo zastani!

kolko mali im godina,,, a davat ćeš sve dok budeš mogla ,,,,

Dobije jedinicu jer nije znao da je kontrolna. Pa ne zna što je za lektiru. Ne zna kada je lektira. Ne može naći knjižnicu.

Imat će 16 uskoro. Za ženit je..

moje iskustvo je da će imati jedinice dubila ti u ljutnji na glavi ili ga gladila peruškom.

možeš mu samo podrivati samopouzdanje upornim inzistiranjem na onom u čemu baš ne briljira.
ja radila istu grešku. prvi srednje bio koma.

sad je malo bolje jer sam se više friendly postavila, al sam ziher da ću se s njim natezati do zadnjeg razreda srednje škole.
inače je ok klinac, ali škola mu nije đir i gotovo. laknulo malo i meni i njemu kad sam prestala šiljit do krajnjih granica.

Mozda mu je u genima Coco, mozda je na nekog iz uze obitelji, i nema koncebntraciju
ili je jednostavno lijen za sebe, trebas strucnu osobu, mislim da svatko dijete ima neki svoj obrazac
po kojem ga se moze dobiti na dijalog.

mozda ti se osvecuje tako sto te nikad nije bilo doma, pa misli da si mu duzna sve oprostiti

e to su godine , kad oće bit ka svoj čovik... a za učenje
uči za sebe ,,a ne za tebe ,,, kako god bilo ako ne uči nek ide radit ,, sitit će se a bit će mu kasno

mislim da je to zato što sam bila "overprotective" kad je bio u fazi da se uči odgovornosti.

možda je jedini način da to ispravim tako da to postepeno prestajem biti.

ok, možda ti klinac neće bit dr., ali daj mu šansu da malo i sam proba na svoju odgovornost.

Mai, i ja razmišljam u tom smjeru, da mu nedostajem, no ne mogu mu blizu jer stalno bulji u komp. Preko tjedna sam mu zabranila i ok je jer je i on zauzet, jučer cijeli dan na kompu, i jednostavno ode, ne mogu ga vratiti.. ovisnik je o kompu, možda bi trebao na terapiju, ne znam ni sama.. samo vidim da ne funkcionira. Razlog? Jer NEĆE!

raki, pa ko će pogriješit nego mater? pa neće valjda otac kojeg nit nema blizu! dakle, mi majke griješimo...al uvijek ima način kak da se to ispravi! najmanje griješi onaj tko ništa nit ne radi...najlakše za majku reć da nije dobro odgojila dijete..al sigurna sam da se manje više svaka majka trudi. no kak obično biva, uzalud vam trud svirači...tako nam se bar čini dobar dio života. a onda odjednom, ipak to dijete stasa u čovjeka i vidi se to dobro što smo radile, ulagale...čovjek se ne postaje sam od sebe. neke stvari možemo na sebi poradit, al neki osnovni kućni odgoj ipak dobijemo od matere (ili oca ja npr u mom slučaju vidjeh od oca ono kaj i kak ne treba u životu, al sam naslijedila njegovu inteligenciju tak da mi je drago da je i njega bilo u obitelji..sve ima svoje)..znaš raki, teške su te obitelji s jednim roditeljem...uglavnom majkom! ja svaku takvu majku zovem majka hrabrost (courage...ima i predstava pod tim imenom)!

ma to je danas đir tih maldih , nemaju veze o ničemu a i ne vide ništa ,,,
a ti znam da oš najbolje , ali neide na silu ništa...

komp i igrice su bijeg...to mu se mora zabranit! ovisnost je bolest i tu treba pomoć...ali oboje se morate angažirat..potraži pomoć oca (ne samo ovak da ga smjesti, već da i on s njim popriča i posveti mu se)...tu ovisnost o kompu sam imala prilike vidjet u obitelji...strašno!

Joj, ma koji dr,, uvjet mu je da završi srednju, i da ne padne razred. Ispod toga ne idem.

trebaju dobro organiziranu disciplinu.

samo, ja prečesto nemam vremena biti dosljedna u tome.
ali kad uspijevam, krenu stvari na bolje. voli kad nešto radimo skupa, onda se nekako pojavi i motivacija.

čak mislim da na taj način da zariba stvari privlači moju pažnju.

draga moja mai ,, da skratim priču , eto i za to triba virovat u ljubav i brak , zbog dice ,,,
a ne zbog ,, sebe ... ali znaš kako je ...
sad će otac krivit mater ..a mater oca a on opet neće da uči ,,,
ajde boga ti ne znači da je loš ,, ima fazu malo zajebaje ,, e
a normalno da je mater ona koja drži kuću ,,, bar dici ,,,,
ae, neznam ali ,, društvo ulica i ekipa .. tih godina , to je zajebano područje u tim godinama ,,,

Da, vjerojatno je tako u mojem fokusu, iako mi je i kćer u fokusu koja je super-super, ali ja nemrem više. Danas je tak da nemrem više.

i zapravo, ak mu je stari ok, ne vidim ništa loše u tome da bude tamo.
nek si misli, možda mu to bude promjena koja će ga trgnuti malo.

al moraš sebe naučit kontrolirat nad njegovim pubertetom. zapravo si priznala neuspjeh i odustajanje ovim.

da, sad si došla na bit stvari, koko! ne možeš više. na rubu si snaga..i moraš nešto učinit za sebe, zbog sebe! sin je samo posljedica...ako ti ne promijeniš svoju jurnjavu hm...ti ćeš biti loše. a tko zna, morti je tvoj sin s tobom više povezan nego što ti osjećaš pa on kuži prije tebe da ti nije dobro. i on sad boluje zbog tog...možda je to jedini način da privuče tvoju pažnju i kaže ti: mama, stani?

eto ga na .... ne urliči i ne deri se na njega ... nije on dite ili se ne smatra malim ditetom
lipo s njim u kafić na kavu i sve pomalo se ispovidit i ti njemu i on tebi da vidi da ti znaš da je odrasta ,,,,
a odma će mu bit drago e ,,, i ne brini se biće sve ok , i škola i te trzavice ,,,, šta više priče manje buke ,,
i sve bude dobro

Sad mi palo na pamet, moja frendica je isto razvedena, i sin joj nikako zavrsiti srednju
platila mu i dopisnu neku zanatsku skolu, i na kraju struka dijagnosticirala, da se nikad nije oporavio od soka sto
su mu roditelji razvedeni, dijeca jako pate, i razviju neki bunt, zato nemoj biti stroga, mazenje i oprost ti ne gine.

ej, ma svi kližemo.

mislim i da su naši starci tako klizali s nama dok smo mi bili u pubertetu. i dan danas se ne sjećamo di smo mi bili grozni i izluđujući, nego samo di su starci kliznuli i bili grozni. još očekujemo njihove bezuvjetne ljubavi, i još im zamjeramo.

oni nikad od nas ne očekuju da bismo mogli biti van kontrole. u kakvo god sranje da se uvale, očekuju da im budemo roditelji.

sad ga pusti neka điđi kod starog, i kad stvar splasne, poravnaj sa "nije život bajka i nismo svemogući". ja isklizavanja pretvorim u "životna lekcija no. 3427.". To je najbolje čega sam se dosjetila za sad.

i nema alibija na razvedenost.
još nam samo fali da se počnu samosažalijevat zbog toga:)

svidja mi se rakyiev prijedlog

i zajebi autoritet na onaj klasični način. (to mi je najteži dio:)

sad im više treba povjerenje. a to dobiješ pametnim manipuliranjem (paradoksalno, ali da).

aj, dršse.

ma. ja mu ne bih ćaću zvala. neg fino, van, na cestu. oš biti odrastao i neovisan? super. snadji se.

:)

btw... povjerenje je kad kažeš klincu- snadji se. skuže oni to. kad prestanu ritati oko sebe.

Moja je umrla prije 27 godina!

imam 54 godine i moja stara bi mi zube polomila da joj kažem- koj kurac ti oćeš od mene. a i ja bih mojoj kćeri, isto.

budi čvrsta, ženo. dok se istinski ne ispriča i ne skuži da mu ti nisi pajdaš sa ceste- ne primaj ga natrag. pa jbt. moju frendicu sin sastavio šakom u oko. na kraju balade. a krenulo 'bezazlenim', pubertetskim revoltom. sad ima 42 godine i TEK sad je postao ok. al ga vadila. uvijek. sa 35 ga vadila. "sadilo dete marihuanu. skroz malo polje. za osobnu upotrebu." štaš. igralo se. mamrš. uf uf. evo se sad ja ustresla :DD

teze je njemu nego tebi....pa IMA SAMO 15 GODINA...nepunih 16...pretesko mi je bilo citat ovo...i sad kod oca mora slusat kako je ovakav i onakav....a samo je nesritno dite...za njegov neuspjeh krivi ste vas dvoje, a ne on.

I, do koje njegove godine cu ja biti kriva za njegov neuspjeh? Jer je tesko procitati 4 stranice i zapamtiti ponesto?

Ma, većina klinaca i klinki od 15 godina uopće nema svijest o težini života, najveći im je problem što se nisu dokopali nove razine igrice na playstationu ili što nisu danas sreli Josipa iz 1a, pa taman i onda kada su im životni uvjeti jedva prosječni.

U mojoj generaciji djece razvedenih roditelja jedva da je bilo, a većina nas je promatrala kao što se promatraju rijetke zvijeri u kakvom rezervatu. Pa smo ipak stasali u velike bogate platane, hrastove, lipe.. ukrasno grmlje.. :D

Pustite djecu da se uče životu i da rastu. Mogli bi oni i bez vaših deračina. Tu i tamo po prstima preventivno i mir. Ne´š učit? Nema kompjutera do sudnjeg dana. Pa ti vidi.

Jesu li vama roditelji pregledavali zadaću? Ili na bilo koji način sudjelovali u savladavanju novog gradiva?

Moji se jedva sjetili pitati s kol´ko sam prošla.

Trebalo bi to prijaviti socijalnoj....retroaktivno :D

Moji nisu ni znali u koju skolu idem, srednju. Ja sam pustala klinca da se sam snalazi, a onda je zaglibio pak sam ga morala cupati. Ivo, imas li ti djece? Ptiam zato jer sam i ja imala teorije sve dok sama nisam dobila djecu

:)

žao mi je.

al kaj.
živ, zdrav.
vratit ih treba.
rekla sam vam.

I kažnjavati dok su mali.
Batinama.

Nemam, Coco, ali sam dijete razvedenih roditelja tako da otprilike kužim vaša gombanja s vlastitom djecom. Samo velim da im ne trebate popuštati zato što ne žive sa oba roditelja. Jer klinci će naći način da to iskoriste. Zato što svijest o težini života i o onome što vas muči, nemaju.

Ne ubit od batina nego onako..solidno.Kad zajebu.

i objasnit im da su mali sve dok žive s nama.
Što znači-šora sve dok žive s nama.

Je, mali je za glavu veci od mene

Ja bih ti predložila i da ga ne uzmeš odmah doma.Odmorite malo.
Nešti.Nek padne godinu.Duže će trpit batine.

:)

Baš gledam svog kako kopa po frižideru.U pidžami.
od jutra.

Meni je stara znala reći: "Dok si pod MOJIM krovom....!!!" Nastavak sam znala i da me u pol noći probudilo. Al´ kod starog samo preko vikenda. Nema šaranja. Jer stari je bio premekan. Razumljivo, jer nismo živjeli skupa.

Pitao je do kada ce biti kod cace? Rekoh do mature. Uh, rekao je da mu je zao, poslao sms sestri, ne meni, i da bi doma do sljedeceg vikend. Porucila sam mu da cemo razgovarati kad se smirim

Ja svoje ne šaljem tati vikendima.
To je bezveze..mislim.
Vide se tu i tamo i ako odu nekam ok.
Vikendima se samo razbuca raspored.

Ignoriraj ga malo.Ozbiljno.
Odvratni su klinci.

I kad bi ih tata htio sebi, ne bi ih uzimala vikendima.

Ma nisam ni ja išla svaki vikend, a tamo negdje poslije 12te, jedva.

Čak i ako je on dugoročno izgubljen, mala će skužiti.
50% uspjeha.

Noj objasni.Njemu nemoj.
Ljuta si i imaš pravo bit ljuta.

Ma bude on to sve pobrao, vidjet ćeš. Neki klinci malo problematičnije proživljavaju te provale hormona. Prođe to sve. Tu ste i ti i ćaća za njega i to je dobro.

Danas me je bas povrijedio, ja pazim kad pricam s njim i biram rijeci, iako se derem, ali on danas nije birao.

Prerano si digla ruke...prerano :(
A te lose ocjene nisu dosle odjednom....niti njegovo ponasanje...
Danas je kap prelila casu...
Nije smilo do toga doci!
15 godina ...dite.

:)
sad je došla mala i zgasila mi telku.
:))))
čita joj se u boravku.

Ništ´. Idem razmišljati o pretvorbi teorijskog znanja u praktično. Ajd bok, mame!

-Pa..iovak si na kompu.Upali ak želiš.

Upalila.

Pročitao sam samo blog zapis i nekoliko komentara.
Nisam sve pročitao pa neznam hoću li ponoviti nečije rječi.
Koliko sam skužio ti od njega tražiš samo pozitivne ocjene
a on tebi iz inata neće da uči.
Drugo ti im daješ samostalnost i sve što poželi,ali nisi često
s njim to jest kod kuće.Pretpostavljam zbog posla si odsutna.
Ukoliko sam sve dobro razumio pitam te.
Jel ti palo na pamet da on neće da uči i bude poput tebe
na poslu umjesto sa svojom djecom kada ih jednog dana
bude imao?Jel ti palo ma pamet da ne želi sve što mu ti daješ
nego želi tebe?Da si tu s njim da pričate,da ga pohvališ
da mu se povjeriš i da se on tebi povjeri.
Možda bi onda učio i imao pozitivne ocjene i nebi ti se inatio.
Ukratko možda se inati da bi privukao tvoju pažnju.

Tape, malo je nemoguće nestat s posla 6 mjeseci i posvetiti se djeci.
Budu gladni vrlo brzo.

I priče o pažnji su prenabrijane.

Hehe..pazi ovo:
-Mama, ima ujna još kolača?
-Ima.
-Kaj da pitam malo?
-Pitaj sine.
-Kako?
-Kaj misliš kako?
-Kajaznam..Ujna, daš malo kolača?
-Ok je.Još ubaci "Molim"..
-A kako znaš da ima još?
-Znam.
-Da ponesem tanjur?
-Aha.
-A šta ak' nema?

Pitao.
Dobio.
Zapravo je htio izgnjaviti me pitanjima da ja odradim.

Posveti mu svu svoju paznju, ma kako umorna bila...
pomozi mu...vidim, vratija bi se...to je dobro...
i ima vrimena za sve dovest u red....to vam, od srca, zelim.

Da mu velim kak sam ja u njegovim godinama nažicala na cesti za par litara vina i pljugice i popila/popušila to s ekipom u parku?

Nedjelja u pidžami..iss..rodila sam čudovište koje će mi sjedit na glavi do svoje pedesete.

A sad nešto za razmisliti.
Ja mislim kako ti previše objašnjavaš.
Možda to nije dobro za njega.
Sažmi malo.

Razmislit cu o vasim prijedlozima. I meni se cini dobrom idejom pozvati ga van pa razgovarati, kao odrasli. Na poslu ne mogu provoditi manje vremena nego provodim. Subotom i nedjeljom sam doma, ali njega nigdje. Ne treba on mene vise.. tak ose barem cini. Moram sad ici, hvala vam, od srca

sažmi.

Iskustvo 10 godina samohranog roditeljstva troje djece...bez vikenda kod tate, eventualno dva put godišnje po par dana.
Ustrajnost, strpljivost, dosljednost, razgovor, razgovor...
Postoje prava, postoje obaveze i za mene i za njih.
I opet je bilo suza i losih ocjena i testiranja strpljenja i grešaka i mojih i njihovih.
I plakali skupa i dogovarali se skupa.
I sve nekako klapa.
Nije idealno, ali ide...
I ne davati se djeci do kraja, ne traže oni to.
Granice.
Nismo SAMO mame, samo to svako malo zaboravini.
Bit će to ok, ne brini :)

Na poslu možeš provesti deset sati nevno i opet ti ostane
dovoljno vremena za djecu.Djeca trebaju mamu i tatu,ako već
nemaju uza se oboje onda bi trebalo bar jedno da im se više posveti.
Izvinjavam se ako sam pretjerao svojim komentarima i želim
da sve bude u redu.
Eto toliko od mene.

sretno, Koko