Vampirska posla...
Osjetim te tanke niti što nas vežu. Paučinaste niti. Da se trebam uhvatiti za bilo koju ne bi izdržala. Ovako isprepletene ne čine ništa snažnijim , samo zapetljanijim...zapetljavamo se u njih , grabežljivac i primitivna glad.
Osjetim kako mi se ljepljivo primičeš , isisavaš iz mene dio po dio , trujem ja tebe , truješ ti mene ... istovremeno me hraniš . Vraćaš u život. Ti trenutno sit , zadovoljno se povlačiš u svoj kut , ja zavarala glad , zadovoljno se povlačim u svoj kut. Hoću nazad u svoj život , bez tebe , bez tog ludila , bez tog vrebanja , bez očekivanja .
Kako smirim sve u sebi , tako se probudi tvoja glad i grabež ... sve niti ožive . Igra lovca i lovine opet počinje.
Ništa tu nije suvislo osim jednog trenutka... onog kad svatko od nas na tren nađe onaj dio sebe, davno izgubljen .
Nepovratno izgubljen...
12.01.2015. u 18:15 | Dodaj komentar