Muškarci i žene...i nešto između

(tko potvrdno odgovori ide na ignor, tek toliko da se zna :P)



Skužila sam da se ljudi fakat vole igrati.
Ne mislim na igre koje mogu biti zabavne, čija pravila znaju svi koji ih trebaju znati, i koje se s guštom ponove i nekoliko puta u kratkom razmaku ;)
Mislim na one koje su sve samo ne to.

Jučer je ofca napisala nekaj interno, o komunikaciji, pa i ovoj tu na blogu.

Puno puta sam i ja o tome jer tema je nepresušna, kao i oni koji potiču na reakciju.

Zakaj spominjem igre?
Zato kaj sam skužila i to da zaigrani puno puta ne vjeruju čak ni ono kaj im je na dohvat ruke, na danjem svjetlu vidljivo sa svih strana jer vjerojatno sebe jako dobro poznaju pa znaju da nešto može i ne mora biti tako kako je.

Volim se i ja igrati, o da, itekako volim, poštujući pravila koliko mogu, ali ne volim kad komunikacija završi namjerno u slijepoj ulici ili tuđem dvorištu.

Sa mnom je, unatoč prekapacitiranosti riječi u jednoj rečenici ili izgovorenih unutar jedne minute, jednostavno razgovarati.

Kad postavim pitanje, očekujem odgovor.
Kad dobijem odgovor protupitanjem, ponovim pitanje, ali i čekam kaj bu se dalje zahaklalo u proširenom značenju jer obično postaje zanimljivije od postavljenog pitanja.

Ono kaj odgovorim, tako je i nikako drugačije. Točka. Nema proreda, nema skrivenog sadržaja, nema ni prostora da bude nešto kaj nije.
Ako izbjegnem odgovor, izbjegavam ga ili namjerno, i ponovljenim pitanjem ništa se neće promijeniti. Ili slučajno, pa odradim naknadno, ako se sjetim ili ako me netko drugi podsjeti.

Ako nekoga nekaj zanima, može me direktno pitati. Ne zanima me poskrivečko zjakanje iznad plota ili iza ugla.
Nisu mi zanimljive ni igre pokvarenog telefona, šaptanje od jednog uha do drugog i pretpostavljanje u formi znalačkog odgovora koji je obično šuplja priča, ali eto, dobro zvuči zalijepljeno na neku od određenih adresa.

Na neka pitanja ne odgovaram i tada jasno dam do znanja da je netko prešao granicu koju sam postavila kao liniju koja označava nivo komunikacije koju s tom osobom želim, konkretno s njom. Tada. I ne samo tada.

Jednostavno, kaj ne? :)

Uvijek kad dođe do neporazuma, a neminovni su kad je nekaj izrečeno nejasno ili kad je netko ne znam u kojem filmu, pa se zgubil u jednoj od međuscena, ako je nasuprot mene netko tko mi je važan, objasnit ću kaj sam rekla, na drugi način, pa ponoviti na treći, a ako treba bum i crtala.

Na nesporazume lako je odmahnuti rukom, okrenuti se na peti i otići. To i radimo s ljudima koji su nam tek usputni u našem život, s kojima nismo interesno povezani i koji nam znače kao jučerašnji dan koji se više nikad neće ponoviti, a neće ostati zapamćen ni po čemu.

A opet, zbog gore navedenih igrica, objašnjenja mogu biti i krivo shvaćena. Kao nepotrebna ili kao prikrivanje pravog sadržaja dodatnim, nevažnim riječima.

Tja...

Dobar vam dan! :)


Znam da moji vrtni pužeki s tim nemaju problema. Jer ne kompliciraju kao mi, ljudi.
Ali zakaj bi bilo jednostavno, kad može biti komplicirano, kaj ne?

:P

Previse kompliciras..

hmmmmm .... ja čak ne bi rekla da je komplicirano. Na stranu to kaj ti znaš kak ja tebe lolim ...... al fakat razmem tu potrebu za detaljnom analizom svojih postupaka i reakcija.
Uostalom, tak i ja delam.
Bolje dobro sve objasniti, jer ..... često se između redaka ne nalazi ništa. Još češće se čita ono što ne piše, ili bolje rečeno ..... sve je stvar vlastite percepcije, koliko se tko našao okrznut. Makar to nije tvoj problem, ipak buš se morala ili opravdavati ili dokazivati da nešto jesi ili nisi.

Usput samo ..... naj mi reć da se neko zanimal za tebe ili u vezi s nečim s tobom, a da te nije imal tri čiste sam pitat?

Ko .... ak se smije znati (šapni mi da moremo tračat) :DDDD

Ja volim pojednostaviti stvari...i reći i pitati ako mi nije jasno.
Blog je otvoren za komentiranje i ja komentiram kako vidim.
Ne znam ja jel se to nekome sviđa ali ja tako vidim.
Ne volim nepotrebno secirati, a drugi možda baš bi.
Ne volim sukobe, ali nekad ne mogu preskočiti i okrenuti glavu.
A bilo bi pametnije.
Ono...car je gol, iako netko vidi najljepšu odoru.
Ja ne vidim i to je tak.
Ne kompliciraš, nego proširuješ objašnjenje.

Miro, misliš? si ziher? :D
previše je u odnosu na kaj?
ako je u odnosu na vas, muškarce, ulažem oštri protest jer su to dvoje neusporedive kategorije i nikako se ne mogu složiti s takvim usporednim vrijednosnom sustavom koji je očigledno i subjektivne naravi

eto, sažet i jednostavan odgovor na tvoj komentar :P

(provjeri da li si na ignoru :)

Bell, netko je virnul iza plota. kaj da pustim susedovog pesa da prošeće mojim dvorištem? :DDD

ofco, kad ne bi sve to bilo, tu na blogu, mjereno vlastitim dupetom i selektivno, kako je kome tko simpatičan, puno nesporazuma ne bi ni bilo
pa bome ni tvog zapisa jučer, kao reakcija na jedan drugi ;)

i zgodno je vidjeti kako se pravo drugima uskraćuje, pa i na obično bloško mišljenje, a nekima gleda kroz prsteke, opet iz gore navedenih razloga
zato volim ovaj blog - štošta se o ljudima nauči, čitajući kako kaj piše, a bome i između redova


nastavak popodne, ak bu mi dosadno

mah-mah :)

mah mah

vidi, vidi...koga je to mica-maca dovukla na blog
pa di si ti? :)

Bome, vecernja sihta nije nis zivahnija od jutarnje :P

Nis, vracam se u jutarnju smjenu :)

samo te gedam :)

kaj, pravopisne i stilske greške u tekstu? :D

ako ovo slučajno pročitaš, znaš, bilo bi jako dobro, za zdravstveni status bloga, da počneš opet pisati
pa si ti sad misli da li buš mu pomogel da ozdravi ili ne. ili barem se koliko toliko oporavi ;)

pa..pa..

vis da pisem :)

izazivam te - izaberi temu, nekaj o vama i nama, o nekoj konkretnoj životnoj situaciji...moš i o sranju dalje :))), ali piši kao žena, a ja ću kao muškarac
:)
možeš li to?
dam se okladiti da nemreš
i ako se budeš usudio pisati, ne buš bio uvjerljiv

aj me demantiraj ;)

jok, ne cimam te :D

maaa..di bi ti :)

ovaj zadnji post sam napisao i poslao prije no sto sam procitao ovu poruku.

i mislim..da mi je to najblize sto mogu pisati kao iz te perspektive.

cak da si i pimpeka odrezem na neko vrijeme... znam da ne mogu biti zensko :)