Laprdarij

Kad bi me netko htio mučiti da izvuče neku info od mene, bilo bi jednostavno sa mnom. Samo nek mi struže vilicom po rajngli i sve priznam. Vilicom po nečemu metalnom, rajngla, metalni tanjur, zdjelica, bilo što malo veće. Rostfrei. Emajlirano je isto grozno, ali rostfrei vodi!

Često ljetujem s prijateljima, pozivam ih, i najteže mi je istrenirati ih da ne stružu. Sve može, ali nemoj mi vilicom po rajngli. A kako to nikomu kog sam dosad upoznala ne smeta, nisam ni čula da je nekomu taj zvuk brrr, teško je ljudima shvatiti. A ja propištim kad mi dvadeseti put postrugne jer 'samo da uhvati još ovaj komad'. Uh!

Ako mi serviraju nešto na metalnom tanjuru, ili u metalnoj šalici, ostanem gladna. Tako sam išla na Baš Ćaršiji na ćevape, i dobijem ćevape na metalnom tanjuru. Pitam imaju li neki drugi? Nemaju. I jedi ja iz papira.

Ili oni metalni ovali u restoranima, pa žlica i vilica za grabljenje! Žlicom može, ali vilicom nedajblože!

To je jedini zvuk koji mi smeta. Ježim se na rostfrei. Moj bratić živi u zgradi gdje imaju gelender u stubištu od rostfreia. Brrr!

I gledam neku večer masterchef zabunom, netko okrenuo, a oni tamo imaju metalne zdjelice i miješaju u njima! Vilicom! Aaaa! Ni preko tv ne mogu!

Koke, taj zvuk je ružan.
Ne može ga se poljepšat :)))

I onaj zvuk kad kreda vrišti po ploči je isto ružan.

...a tek onaj, kad promrdaš vatu među prstima i zamišljaš zvuk koji proizvodi suha vata, brrrr

...nekome smeta stiropor na staklu...meni, ne...

meme nervira zvuk pucketanja gnjida
zato ih nekad ni ne gazim
(ne odnosi se komentar na te)