Pričam si priču



Link

Link

Izmusti argumente i kontra argumente u svezi bilo koje životne situacije u cilju postizanja
zadanog cilja, pametnom nije nikakav problem. Prosječnom se čovjeku takvi servirani
argumenti učine dokazivim i smuljani je pobijeđen. Što smo naučili konfrontacijom?
Apsolutno ništa. Argumenti su do nas stigli prečicom, iako smo to i sami negdje mogli
pročitati i naučiti. Ali smo učinili nešto najgore po nas. Učinili smo ono što druga osoba
očekuje od nas. Osjećamo se poraženo. Smišljamo osvetu.Bez obzira na dokazive argumente,
svi mi imamo pravo biti u krivu. Onaj koji servira argumente, obično servira cijeli paket u kojem nisu
samo argumenti...ima tu i puno neverbalnih začina. Onaj koji preuzima paket, otkrivanjem
sadržaja doživljava reakciju, a u cijeloj toj priči postoje samo dva pitanja:
Koji dio sebe sugovornik ističe (pamet, moć, neprijateljstvo, prijateljstvo, glupavost...itd)?
Zašto mene smeta to što mi je servirao tj. zašto reagiram tako kako reagiram? Jer je
mene piknulo. Mene boli i to je moj problem. Ničiji tuđi. Pozabavimo li se tom boli, učinili
smo puno za sebe...i trebali bi oprostiti, čak zahvaliti sugovorniku što nam je detektirao slabu točku.
A sad zamislite dvije osobe u nekoj vrsti konfrontacije. Prva osoba verbalno i neverbalno
argumentima i gestama argumentira svoju pamet. Iznosi hipotezu koja je samo projekcija
sakupljenih i naučenih dokaza, pažljivo sakupljanih kroz život u cilju hranjenja i rasta
osobnih vijuga. Druga osoba sluša, gleda srcem, čita auru dotičnog prezentatora, proseratora.
Verbalna hipoteza drži vodu, ali izrečeno nema nikakve veze s pravim osjećajima i namjerama
dokazatelja. Druga osoba i dalje sluša, gleda u solarni pleksus sugovornika. Kontra argumenti
joj nisu potrebni. Druga osoba konačno progovara, pozdravi i ode jer nema dokazivih argumenata da će
prvoj osobi duša napustiti tijelo kroz šupak, zajedno sa svim dokazivim argumentima.
The end.

03.05.2015. u 13:57   |   Dodaj komentar

ukoliko se ne radi o nametanju mišljenja, sukob mišljenja je vrlo pozitivan
prilika je to da učesnici uvide neke njima inače nevidljive detalje i da svoje mišljenje
prilagode novim saznanjima
ali nekak sumnjam da se tekst odnosi na tu vrstu polemike

Autor: perce   |   03.05.2015. u 14:26   |   opcije


Najgore je ako se spustiš na njihov nivo! Ako se svađaš i prepireš s budalama, možda publika neće primjetiti razlku!

Autor: ALAN4   |   03.05.2015. u 15:47   |   opcije


Oh kako je vani
lijep i sunčan dan!
U dušici svojoj
sav sam zaigran!

Srce poskakuje,
pjev se ptica čuje
a ja ići moram,
svima dobar dan!

Autor: RexySexy   |   03.05.2015. u 15:52   |   opcije


suglasna pero, no ja ne bih čak rekla da je to sukob...to je prije susret! dobro bi bilo da svatko u takvo nekom susretu ne čuči čvrsto u svojoj busiji (čak niti auri, jano)...već da dopusti, popusti ili pak napusti, ne bojno polje i sukob već previranje, prebiranje i...poniranje!

Autor: mai_sarai   |   03.05.2015. u 20:11   |   opcije


volim poeziju, volim slikarstvo, fotografiju....
učeći pjesmu napamet (nekad u školi), najvažnije mi je bilo poloviti pjesnikove osjećaje..
stil pisanja pjesme mi je bio manje važan..
za sliku mi nije bitno dal' će se boje slagati s namještajem i da li prevladavaju moje omiljene boje,
već me zanima tema i dubina poruke koju je slikar utkao na platno, fotograf ulovio objektivom...
isto tako u interakciji s drugim ljudima, izražavanjem i pozitivnih i negativnih osjećaja,
puno se može naučiti i osvijestiti o sebi i drugima....u koliko ne postoji 'šum u kanalu' između dva ega
od ljudi koji šire negativnu energiju, nesvjesno se odmičem...pa se ponekad pitam..propuštam li nešto

Autor: janardana   |   04.05.2015. u 2:25   |   opcije


ne moš propustiti nekaj kaj ti ne nedostaje
i čega se lako odrekneš
al to i ne govori ništa o drugima
i njihovom egu

drž se ti onoga što smatraš važnim za sebe
dok ti god čini dobro
bili to osjećaji, viđenja, što god....
oni nikad nisu problem (tumačenja su drugo)
ljudi odvajkada tumače pojave na sebi svojstven način (objašnjavaju si tak da mogu pojmiti nerazumljivo)
tak da se, u tom slučaju neopipljivog, šetaju stazama cvijeća i valjda se pri tome osjećaju bolje

Autor: perce   |   04.05.2015. u 9:46   |   opcije


zgodno je trčkarati cvjetnom livadom...to nas opušta i relaksira od mnogih pitanja i potpitanja :)
koje imamo u sebi o sebi....najčešće nemamo odgovore na zašto?kako?zbog čega mi se to događa?
kad istrčimo na livadicu iz svog osobnog mraka...iznenada postanemo eksperti za druge:
pasivno dajemo savjete, tješimo, upućujemo, ispravljamo...
možemo pribjeći i agresiji pa ko iz rukava dajemo dijagnoze uz poneku uvredicu, zveknemo etiketu na čelo
sugovornika uz obaveznu terapiju...:)
prihvaćanje sebe i drugih je rijetko viđen stil komunikacije

https://youtu.be/AbY3unjo7eg

Autor: janardana   |   04.05.2015. u 12:49   |   opcije


suviše si uopćila da bi se referirao na rečeno
ništa od navedenog nije ljudima strano i često se ponašaju tako

al riječ agresija, upućuje na ishodište svega
ona proizlazi iz duboke nesigurnosti
a kakav će oblik poprimiti, nevažno je
po meni je agresija i sasvim nedužno lamentiranje o navikama i sklonostima drugih
oni se bore sa svojim demonima i neka im ih
čime će netko pravdati takvo ponašanje, ovisi o njegovoj sposobnosti prihvaćanja realiteta
ili, sklonosti pribjegavanja misticizmu i paleti odgovora koje tu može naći (to je barem lako)

Autor: perce   |   04.05.2015. u 13:03   |   opcije


ja prihvaćam tuđe različitosti po sistemu pročitanih i nepročitanih knjiga
neke ostave dojam...neke uđu i izađu bez dubljeg traga
jedine dileme koje imam..vezane su uz moju biografiju

u kojoj će sigurno dobar dio zauzimati strast prema muzici :)

https://youtu.be/jp_d3ykZA7Y

Autor: janardana   |   04.05.2015. u 13:52   |   opcije


https://youtu.be/fViR-wJplvc

Autor: janardana   |   04.05.2015. u 14:01   |   opcije


muzika je ok
univerzalna je

bilo bi dobro kad bi život bio samo glazba
otpjevaš fino svoju biografiju i jebe ti se :)
muzike uvijek ima

Autor: perce   |   04.05.2015. u 14:11   |   opcije


jedno i drugo možemo birati, kreirati
https://youtu.be/gOamFXxQQQ0

Autor: janardana   |   04.05.2015. u 14:30   |   opcije


muziku je lakše prigrliti
ona ne ište objašnjenja
i ne obazire se na naše ispade

sviraj ti samo
i ja ću (to činim odmalena)

Autor: perce   |   04.05.2015. u 14:35   |   opcije


fala na dozvoli :))
meni danas savršeno paše enigma stil
https://youtu.be/EApriLYbW94

Autor: janardana   |   04.05.2015. u 14:42   |   opcije


https://youtu.be/zdijmvWT65Y

Autor: janardana   |   04.05.2015. u 14:46   |   opcije


da nisam tak dobar, molila bi ti mene za dozvolu :)
al bolje je ovak
sad smiješ kad, i kolko oćeš
https://youtu.be/uAOR6ib95kQ

Autor: perce   |   04.05.2015. u 14:50   |   opcije


kaj mi moreš..:P
prijavljena sam još jučer :)
https://youtu.be/wCAA03ZZe6M

Autor: janardana   |   04.05.2015. u 14:55   |   opcije


ih.... prijavljena
kaj misliš... da je to nekaj specijalnog
ovak virtualno se more svakaj, al jebo to
opip je opip :)
https://youtu.be/DoAelicv5Ek

Autor: perce   |   04.05.2015. u 15:07   |   opcije


ma to je tu samo krajnji domet djelovanja
i ne mislim da je nešto specijalno i dojmljivo :)
daj si zamisli da se u virtuali možemo doseći opipom :))
mislim da bi na dejting sajtu šamarčine pljuštale ko od šale
a nazirem i smjer tvojeg djelovanja :P
a meni naišla jedna srcedrapateljna :
https://youtu.be/Qs4e59jZXOg

Autor: janardana   |   04.05.2015. u 15:32   |   opcije


Dodaj komentar