Muškarci i žene...i nešto između

Ovo više nije blog!

Još uvijek nisam ziher da li bum se pozdravila s vama, do ponedjeljka, do idućeg mjeseca ili x dana kad budem ponovo tu. Ako budem.
A tu sam dugo. Sad mi se čini i predugo.

Očistila sam vip-icu. Prazna je.
Kad sam kliknula na ljude koje poznam, nisam zastala. Mnogi nisu više tu, a oni koji jesu, i nisu samo na Iskri. ;)
Ne znam da li da obrišem zapise ili da ih ostavim. Bum vidla...

S guštom sam ovdje bila. Pisala. Pričala. Ozbiljno. Zezala se. Čak i prepirala.
Upoznala sam neke ljude koje nikad ne bih srela. Srela i one koje bih inače rado zaobišla, ali eto, uz njih sam upoznala i onaj dio sebe za koji nisam ni znala da postoji. .

Ali više to nije to!
Skužila sam u onom trenutku kad sam pomislila da bi tako bilo dobro nekoga poslati u mačku pičku. Sočno. Glasno, da me se čuje i više nego je potrebno. Pa pokazati srednji prst i zveknuti nogom u dupe :)
A baš bio mi bilo onak ka treba i vjerujem da bi to dobro odradila, od prve :D

Ma, kajaznam, ne želim da mi blog postane navika, iako na neki način i je.
Ne želim i ja postati dio ekipe kojoj su konflikti hrana jer drugačije očito ne znaju komunicirati.

Zadnjih dana, možda nekih tjedan dva, ponovo se počela razvlačiti tema o hakiranju stranice i svemu onome kaj je prethodilo, i post festum bilo.
Godinu i nešto je prošlo. Očiti postoji razlog zakaj se ta priča ponovo aktualizirala.
Da ne znam da ima ovdje ljudi koji su na cjelodnevnom boravku i blog im je bitan, jako bitan, jer su se ukorijenili, pomislila bih da netko namjerno hoće da sve ovo ode definitivno k vragu, iz njima znanih razloga.

Samo, još uvijek mi nije jasno kaj će nekima privatni podaci totalno njima nebitnih ljudi, a vidljivo je da se, u proredima i dalje provlače.
Kaj, bu netko nekom došao doma? Čučal u grmlju i vodil evidenciju o dnevnim aktivnostima?
Zivkal, kao mene nekad vikendima poslije ponoći, sa skrivenog broja? :P.
Ili reduciral ponašanje na blogu na svoju mjeru zbog privatnih podataka koje o nekome zna, a postoje kao neizgovorena prijetnja?


Lako mi je povjerovati u ono kaj pročitam(o), jer ne bi bilo prvi put da se gura nos di ne treba.
Mogla sam doznati podatke ljudi, kad je pao blog, a bili su na neki način povezani sa mnom, ali sam odbila, uz napomenu, da ako će biti potrebno, odradit ću to službenim putem.
Dobila sam na mail i folder s ..više se ne sjećam o čemu je bilo riječ, da li profili ljudi ili privatni podaci....i istovremeno sam ga neotvorenog obrisala.
Kad sam Bell dala pass za nick, uzvratila mi je svojim. Nikad se nisam logirala na njen nick i nemam pojma koja joj je lozinka.
Par fb poruka sam razmijenila s Pam. Iako sam znatiželjna, nisam kliknula na njen profil da vidim kaj ima tamo.

Zakaj ovo pišem?
Zato kaj sam donedavno mislila da je pristojno poštivati tuđe granice, bile one opravdane ili ne.
Zato kaj ne guramo nogu između praga i poluotvorenih vrata, a ako nam se žuri, pričekamo nakon kucanja barem par sekundi, ako već namjeravamo ući bez poziva.

Pišem zato kaj je ovakav blog kakav je ovih dana, postala arhiva tko je kome kaj rekao, napravio, tko je s kim i kakav je, a meni ne treba takav oblik virtualne socijalizacija.

Više nitko ni sa kim ne razgovara kao nekad. Kao da se samo troši vrijeme koje je višak. Zafrkancije nema, a ono kaj ima je interna zaebancija koja je vezana uz dvoje-troje ljudi, a mnogima vjerujem nezanimljiva.

A meni se više ne da.
Dosadan mi je blog ovakav, tapkajući na mjestu.
Vama ne?

Dobar vam dan! :)

I tak, to je to.
Budite dobro. *ebite se i veselite ;)

Čitamo se kad se čitamo, a ako ne tu, možda negdje drugdje.... :)

A daaaaj..meija... sad i ti .. pa sve dođe i prođe , tako i ovo ovdje..
Ne želim znati ništa - i tako mi je dobro... ali volim pročitati nešto tvoje - i tako mi je dobro.

ne odustaj

puno puta je stvarno dosadan, ali moraš priznati da ima i svijetlih trenutaka.
Čekaj svijetle trenutke.

šćeta baš

htjela napisati da je ovdje ionako sve nebitno, al možda je nekima i bitno, pa se predomislih eto...:)
ne valja sve u svemu biti frustriran ovim sajtom

bok mei :)
prerasla si S veličinu
možda je vrijeme za novo bloško doba
koliko znam ti spadaš u avangardu na ovim prostorima
a možeš i odustati....zvuči mi ko lakši način :)

Meni je isto ovdje uglavnom dosadnjikavo. Tako da kužim :)

"blog kakav je ovih dana, postala arhiva tko je kome kaj rekao, napravio, tko je s kim i kakav je"
Istina, zato sam i počeo zaboravljati da ovo postoji. Pozzz

Oporbice ...:)) Ti si tu godinicama, i ja sam već nakupila staaaaaaaaaaaaža, i navikla sam već na tvoje zapise i na način na koji pišeš, komentiraš...i to si ti, svježa, vedra ...I dio si ovog šarenila :) Voljela bi da pišeš i dalje, no, ako nema u tebi te želje, poštujem :))

i?
kaj sad?

pobjedjuje onaj koji rastura..??

palo sve saptom... ??

hmm..kao da onda nicega ni nije bilo...

ja sam tu s vama par.. ostale ne diram, gluposti ignoriram...svakome se obracam dobrom voljom, smijeskom...dok ne zaslzi suprotno..
sto to nije dovoljno da se ostane i nastavi..

ok..kuzim da sam nebitan, ali..ne kuzim ..zasto su bitni ti koji su bitni i koji te otjerase?

a stas..glupsam :)

veli meija, pimpi .... da odeš vrit :-)))

a ja dodajem .... odi i ti :-))))))))))

i ja skup s vama

došli divlji i potjerali pitome.....

Da.