Muškarci i žene...i nešto između

Vratiti se na blog, kao nekad – gotovo nemoguća misija.

Sad sam na fejsu, malo više nego inače.
I uvijek kad sam tamo, znam da mi je tu dosadno. I da me niš ne pika, ne vuče za jezik i ne gurka pod rebra, pa da moram, ono baš moraaaaam nekaj napisati :P

Inače, dobro sam. Ne onako dobro kao kad vas sused u prolazu pita, a automatski odgovaramo, bilo da nam se ne da niš drugo odgovoriti ili namjerno odgovorom preveniramo njegova potpitanja, nego sam dobro dobro ;)
Malo umorna. Hendlam na par strana i skužila sam da mi to baš i ne ide.
Nekad, mogla sam više stvari raditi odjednom i sve sam stigla. Je, malo sam žifčanila, doma su mi se svi sklanjali s puta, pustili me da uhvatim rokove.
Sad, hm…je, godine čine svoje ili možda ipak sam malo organiziranija, pa odrađujem jedno po jedno, bez nepotrebnog rasipanja energije, uzaludno potrošenog vremena koje je moglo biti i svrsihodnije iskorišteno i bez natezanja tuđih žifčeka jer eto, ja niš ne stignem, ili ne stignem onako kako sam planirala, pa stradaju usputno…

Rekli bi znalci – godine ipak čine svoje, kaj ne?

Sjećam se žene koju sam ovdje upoznala i njene rečenice – imam još samo par godina za nekaj napraviti.
Kaj, nisam je pitala? Vjerojatno posložiti stvari u životu, po osobnim prioritetima, željama i potrebama.
Ne znam da li joj je to uspjelo ili je dodala još koju godinu za ono kaj joj je još u planu.

A u mom planu je iskoristiti ponudu koju sam dobila. I ako mi to uspije, blogu ću biti zahvalna. I svima vama ovdje :)
Ma, čudno je to – kad sam cendrala kak bi bilo super da još negdje pišem, konkretnije, nikakve koristi od cendranja nije bilo. Sad, kad mi je to na dohvat ruke, tja, kao da je to nekaj sasvim normalno...a je frišku figu!

Nekako, kao da se sve važno u životu mora dogoditi baš onda kad se dogodi. I na način na koji se odvrti, nikako drugačije, ma koliko nam se to možda i ne sviđa, izvlači iz nas i onu zadnju mrvu negativne energije ili ljutnje, pa škrgućemo zubima, ostavljamo otiske noktiju u dlanovima ili počastimo nekoga riječima koje inače ne prolaze i zbog osobne cenzure.

Jutros opsovah. Prozujala sam na crveno. Još uvijek reagiram na to. Ako ima budaletina na cesti koji su daltonisti na križanjima, bome ne moram i ja biti dodatni broj.

Dobro je kaj na nekaj još uvijek reagiram, jednako kao nekad. Ima stvari u životu koje se ne mijenjaju, koje su konstanta u svojoj vrijednosti.
'ste ikad razmišljali o sebi prije 20-tak godina i danas, koliko ste drugačiji? I kae to kaj je ostalo isto?
Vjerujem da je ono kaj vam je važno. Ili ako nije toliko važno, po nekakvim objektivnim mjernim jedinicama, ali je sraslo s vama i kao sjena vas prati.
Dobro ili loše, ne znam, svatko od nas zna kaj je to kaj bi trebalo biti drugačije, a jednostavno ne može. Jednostavno, mi ne možemo biti drugačiji.
Ili možemo?

'dan! :)

Grijanje u autu.
Gumene čizme.
Jesen, a nije.

I dalje volim kišu.
Odbrojavam do godišnjeg, već sad.


Fale mi neki ljudi ovdje.

I tak...

Mei :) Nazočna...još :) Dokle...ne znam, ali danas sam tu :)

:)

blog su ljudi, purp!
zato mi ima tu nekih praznina....

sjetila sam se i san216...megi...

srcenijezlato..e, i ona mi fali
azurna

se netko sjeća još jane i njenih flafastih pričica?
;)

Brigh?

Je, ali ja to uzimam kao našu prolaznu stanicu ...neki se zadrže duuuuugo, neki kraće, neki navrate i tak :)

Sjetim se i ja puno njih. Osmjehnem se...i zamislim da su negdje sretni, zadovoljni i furaju neke nove priče ;)

da, baš tako, smajl :)

ček, ko mi još fali?
winetu
lovac na jelene
piconja

Zvone

Bell, ali za nju znam di je ;)

pogni...i nju imam negdje drugdje
:)

wai - di je ona? nadam se da je dobro...

ofca? bome i nje ima tu sve manje

Glupi, definitivno!
majstor zvuzlano erotskih riječi s prizvukom light bezobrazluka u formi drskih provokacija :)

Poslije višemjesečnih bura, oluja, grmljavina...blogom je zavladalo zatišje...uzburkane vode se pretvorile u jezerce...malo, maleno. Tu i tamo netko prozuji...:) No, i to ima razloga. :)

je, ali zbog bura i oluja, neki otišli u zavjetrinu :P

Ja sam klasa optimist....i vjerujem da su oni svi našli ono što su tražili i da tamo gdje jesu i s kim jesu...dobro im , i to je najljepše :)

Zavjetrina ....ponekad se treba odmaknuti od onoga što čovjeka uistinu smeta i to je dobro ...odmak od tutnjave ;)

kajaznam, meni blog je samo blog. mjesto di se istresu zmazani tepisi, npr :P, ali i ne samo to :)

najgore je otići u ljutnji. tkogod je to napravio, dio toga je sa sobom odnio, a to nije dobro

Ma, svemu blog posluži. I čišćenju, i istresanju, i glancanju do imendana, ali i ushitima, i radostima...:)

Ljuti budemo na sebe obično, a ne na druge...uzrok je u nama, a ne u drugima :)

je, ali ne ide to tako
obično ljutnju projiciramo na druge ili u drugima tražimo uzrok.
rijetkima uspijeva zarotirati stvari, na pravi način

ne zaboravite
sve što kažemo drugima, izlazi iz nas
drugi to samo potaknu
a i lako im je prišiti ono kaj nas pika

Da. Puno je lakše baciti kamenčić na drugoga, nego ga zadržati za sebe ili ga usitniti u sitnu prašinicu...glede onih kamenčića u žučki i bubregićima :))

eto, mene (više) niš ne pika, pero :)

boje su u nama, ha, unatoč sivnjikavoslinavom danu? ;)

čak i ta ljutnja je jednostavnija, purp. čini mi se da treba manje energije nego kad smo ljuti sami na sebe, iz istog razloga, ali obrnutih pozicija

sad si me sjetila..jako zgodan doktor radi na urologiji, na hitnoj je bio, u Vinogradskoj :)

Ja sam ovdje, u ovih godinu dana, napredovala uistinu. Naučila se ne jutiti na ono što nije moje :))

znam, purp...odrasle smo, nekako ;)

sve kaj pika, upozorava samo

pero, nije ni pikanje bed, ako znam na to reagirati malo bolje od razmaženog derišta koje je naučilo keljiti drugima žvake u kosu, da bude primijećeno :P

malo ih je sposobno sebi izvaditi bodlju
i drugima onda prići s olakšanjem

Slažem se s percetom :) Ono što me pikne ovdje...treba izanalizirati zašto to mene pikne , što mene to smeta...i onda se čovjek ponekad jako iznenadi onome što otkrije o sebi :)

rekoh na prošlom zapisu - reci kaj te smeta, na kaj reagiraš, pa ću doznati tko si :)

...i još peru nisam uspjela cimnuti provokacijom :P

I skontala sam čitajući sve zapise redovno...puno toga :) Ne vjeruj svemu napisanom ;)

kak misliš - ne vjeruj?

sve kaj je zeka ili nespojiva kombinacije, fejk je. ostalo čitam kako je napisano. a kaj misli o autorima-ica, u proredima, kad spojim sve u cjelinu, tja...i da i ne :)

potreba za provociranjem također je iskaz unutarnjeg nemira
tako da sama provokacija i ne dotiče onog kome je upućena
kad to shvatiš, Mei
reakcija postane izlišna

pero, provokacija ne mora biti uvijek i samo negativnog sadržaja, iako uglavnom je, tu
mogu te isprovocirati, npr. da ti dignem tlak i nategnem žifčeke, pa ti ne ragiraš i potvdiš da si skuliran, a ja te takvim vidim
kužiš, ali želim potvrdu?

To ti je ono tipa...rekla, kazala...igra riječima koje možeš protumačiti dvosmisleno :))

i uvijek, pod adrenalinom reagiramo onako kakvi smo stvarno, bez odmaka

a to? pa to je za žvaku u kosi :D

za potvrde trebaš pričekat u redu na šalteru 8

a di izvadim broj? :)

Slažem se za ovo "pod adrenalinom" i bez odmaka :) No, mene je moja profesija istrenirala da brojim, ako treba, do 20 i natrag...i onda reknem, tak da taj adrenalinček malko ispari negdi :)

pod adrenalinom se zamrači i ono malo svjetla
teško da ćeš u mraku vidjet ono kaj pri svjetlu ne želiš

adrenalin je dobar samo za iznenadne i po život extremno opasne situacije
kada je nedostatak vremena za promišljanje ograničavajući faktor
i tada se najčešće i koristi

Mei ima jednu meni tako dragu osobinu, koju ja nemam...a možda imam, samo joj treba vremena ...vrckavost, ona simpatična, vedra , brza ;)

ma ok..ali u ljutnji smo više mi MI
kaj nismo?

hvala, purp :)

trebaš vidjeti kak izgleda kad sam ljuta. ma, divota kak sam tada i simpatična :P

možd ti jesi
ja se ne volim ljutiti
ne osjećam se tada dobro i to mi je sasvim dovoljan i razuman razlog da to ne činim

To su ti brzi obrati kod tebe :) I kad si ljuta, mislim da je to k'o cunami, projuri i onda :)

ma gle, i ljutnja je emocija i ne bi je trebalo susprezati. nisam za razbijanje čaša i treskanje vratima, ali i ljutnju treba pokazati
i znati prestati se ljutiti ili je preusmjeriti negdje gdje bu bila učinkovitija

i ljutnjom pokazujemo da nam je nekaj ili netko važan

o da...od 1 do 100 obaram rekorde, ali se znam i zaustaviti na vrijeme. ako ne znam, bum se ispričala. ili spekla palačinke u 10 navečer :))

Mei, ako odabereš, a svi imamo izbore, truditi se ne ljutiti i biti nenasilan ni verbalno ni fizički, shvatiš vremenom dobrobit takovog ponašanja. I uvidiš da vrijeme i u tišini odradi neke stvari koje nisi izrekao ili učinio...:)

ok, ne bum se ljutila!
ali ljutnja nije ono kaj kontroliramo. pukne nas. možemo jedino probati kontrolirati njen intenzitet, način na koji ju pokazujemo i koliko bu trajala...ako nam uspije

osim evidentne uznemirenosti (koja je po tebi iskaz da ti je stalo)
ništa što u takvom stanju izgovorimo ne vodi ka uspješnom rješavanju
dakle, takav znak privrženosti meni nije potreban
ali zaista je istina da nas ispizde samo oni koje volimo

ček, onda ni svađa nije dobra?
a ponekad u svađi ispliva toliko toga skrivenog i neizgovorenog. može biti i prijelomna

ili se izbjegava jer tko zna kakve bu bile posljedice?
ha?

nisam za svađu koja je sama sebi svrha. ovdje je to vidljivo, bez cilja i namjere..
ali jesam i za takav način rješavanja problema, ako drugačije ne ide...pa kud puklo da puklo

treba se i znati svađati, bez uvlačenja ljudi koji nemaju veze sa svađom i bez čeprkanje tko je kome kaj rekel ili napravil prošle godine u ovo vrijeme

svađa je potrebna nezrelim ljudima koji na normalan način ne mogu/znaju/žele
artikulirati ono što ih smeta
najčešće zbog slabašne samopouzdanosti u te iste tvrdnje
svađom stvaraju dramu i uvećavaju problem do puknuća, pa kaj bude
tak se ne rješi ništ
sam se odgodi do slijedeće prilike

Zavisno tko nam je s druge strane svađe :) Ako je to netko za koga sam sigurna da neće shvatiti što mu želim reći, zašutim, jer se ne mogu spustiti na nivo gdje bi ta svađa možda i iznjedrila problem ...Onaj tko može shvatiti...riješimo to riječima, mirnim tonom, ozbiljnim..tak je pri meni :)

a vidiš, mogu i okrenuti ovo o samopouzdanju - izbjegavanje svađa može biti indikativno, kao frka me je kaj bu mislil o meni i kaj bu napravil, pa bum radije šutjela

moji starci se nikad nisu svadili. tak ih ja pamtim. a jesu, ali ne da sam ih ja čula
e, to je prednost takvih svađa/rasprava - 1 na 1

sad ispada da sam ja svadljiva, a vas dvoje ne
nije fer :D

za nekaj rješit, svađa je apsolutno nepotrebna
potrebna je samo otvorenost i dobra volja
ma koliko tema bila neugodna
tak to rade normalni i zreli ljudi
ak se i ne mogu dogovoriti, raziđu se ko ljudi
a ne ko neprijatelji koji su si svakaj izgovorili, iako to i nisu htjeli

zapitajte se koliko ljudi izbjegava bilo kakvu raspravu jer ne zna kako će reagirati ili kako će reagirati onaj/ona nasuprot
a to nije dobro!
ako kaj trebamo raspraviti, pa i povišenim tonovima, zakaj ne?
neće nas nitko zbog toga manje voljeti....može se ljutiti na nas, duriti, ne razgivarati x vremena, ali ako je odnos čvrst, svađa ga ne može uništiti. može ga preoblikovati, pa i u plusu

ček, ajmo definirati kaj znači svađati se

povišeni tonovi?
da!
previše riječi u jedinici vremena?
da!

ima još toga...
pa i psovka se zalomi

hahahaha...nisi ti svađalica, ti si vrckavo biće i vrlo okretno u riječima...:) Problem, ako nastaje, riješi se razgovorom, kad se glave ohlade, 1.:1 :)

prednost dugih veza je kaj se više nemrem ni svađati jer me kuži kad krenem...znaš, jučer sam...blablabla :))

sad bez zeze - znamo kako će tko reagirati, pa i svađe su trenutne. ili se ne uhvatimo u bed raspoloženje i nepotrebne rasprave..do neke druge prilike, obično vremensko-hormonalne :))

(zna mi reći, par dana kasnije - jebote, kak si bila naporna..i ceri se :)

već sam to rekao, ali da ponovim

onog momenta kad povisiš glas, počinješ sumnjati u ono što tvrdiš

mei, kod malenih na hrpi je to predivno...pokefaju se riječima, gurkaju...a onda ih vidiš nakon sat vremena kako se smiju i igraju zajedno....:)

kaj, snagom izgovorenih riječi umjesto argumenata?
pero, meni ti je to knjiško psihološko tumačenje realnih situacije koje su jako daleko od onih koje su u takvim literaturama opisane
uostalom, ne volim ljude koji su linearno ravni. kajaznam, ili su mi dosadni ili su previše kontrolirani ili....ne znam kaj da mislim o njima

pa da...raspravili su kaj su trebali , a nisu još naučili da se ritualno dure i funje ;)

Mei
tvoje je pravo da voliš kaj oćeš

ali dozvoli to i ostalima bez negativnih kvalifikacija

djelomično si u pravu mei
kad te nekaj žulja, treba to izbaciti iz sebe
nije to dobro pospremati...nakupi se s vremenom
ali je totalno krivi način silom nametati svoje ispravno mišljenje drugima
(to nazivamo svađom)
ispada...sad bum ja tebe batinom da ti pokažem kak sam u pravu :)

dobri dan :)

pero...zakaj negativne kvalifikacije? samo moje mišljenje koje može i ne mora biti ispravno
i ako se od mene očekuje da dam drugoj strani dovoljno prostora za vlastiti stav, onda očekujem i reciprocitet ;)

ojla jano :)
kaj znači nametati? da ga se prihvati kao svoje?

ok, to nije ok, ali...sto ljudi, sto ćudi :)

u komunikaciji svatko od nas želi argumentirati svoje stavove, kaj ne? rijetko su oni koji ih samo rasprostru kao tepih i puste da skupljaju prašinu ili upijaju sunce

svatko od nas ima različite načine kako stavove uobličiti u razumljivu i prihvatljivu formu
a to ako me netko želi uvjeriti u suprotno od onog kae moje, zakaj ne? da li će uspijeti, ne ovisi samo o njemu/njoj ;)

radi se o finesi, Mei
finesi koja se da iščitati iz tvojih očitovanja naspram ljudi koje kvalificiraš linearnima
vjerujem da ne misliš da su oni loši generalno, već tebi ne leže (jer ne znaš kaj da misliš o njima)
nije li tu ipak problem u neznanju, više nego li u tim ljudima
koji, uzgred budi rečeno, i ne teže izazivati reakcije
već normalno sudjelovati u duhu života

uh, dalo bi se na tu temu svašta pisat........

Sviđa mi se što Perce piše,baš ono lajkam?!

Ljudi koji su linearni, bez većih reakcija, dosadnjikavi po male....kontrolirani, po meni sudim...stekli su svoj unutarnji mir...i čuvaaaaaaju ga unatoč i glede svega ;)

sva naša razočarenja proističu iz naših očekivanja (prečesto nerealnih)
a ne iz onoga što dobijamo kao feedback od drugijeh

Fejs mi je više oflajn, ali nikako da se povratim tu, sve kao u prolazu :-)).

pero, i ja mogu tim emotivno linearnima ići jako na žifce
pa kaj?

jednostavno, kao ljudi emitiramo energiju koja s drugim ljudima može biti kompatibilna ili ne
tak je kak je i nikak drugačije i nema veze s kvalifikacijama tko je kakav, pogotovo ne u negativnom značenju

meni je tvoje stajalište potpuno razumljivo
i ne nazivam ga krivim
volio bi da jednog dana shvatiš da konfliktnost nije strastvenost

zna to meija...samo se preispituje :)

Pozdrav i prijavak u prolazu :))
Tu sam, tamo sam, radim, trčim, leteća ovih dana.
Nekad mi drago da je tako, malo vremena za razmišljanje o glupostima koje me malo muče

bok bis :)
zato volim ovaj blog...možemo o svemu, pa i o istom na različiti način. i totalno suprotno ;)

fck. zagužvalo se baš lijepo
a moram na šljaku
lijep pozdrav svima :)

ej nemoj zgibati..perooooo!
di si pročitao i kak si uspio povezati da je moje mišljenje o konfliktnosti i strastvenosti istoznačno?

:)

eto, i zato volim blog. zbog čitanja u proredima :)

Ono što je lijepo u ovom zapisu i komentarima je to da je svako iznio svoje mišljenje o nečemu i zadržao osmjeh ;)

ofco, znam slušati..znaš li to? ;)

možemo Mei, možemo, ali ne na svakom zapisu( ako ih uopće ima?!) jer se odmah etikete lepe i stavljaju ljude na neku stranu, a to izaziva konflikte.....zato sam prestala pisat blogove ( nemam ih malo !!) pa i komentirat. ZATO su/smo ljudi otišli u ćošak čučat:-))

:)

purp, da...još jedan plus u voljenju bloga :)

(inače, imam jednog kandidata na pvt spuštenih gaća. čini mi se da je jako nestpljiv jer cupka na mjestu u prvoj poruci. oće ga netko? znam da neće, ali samo pitam, reda radi :))

bis...onda ajmo više ne čučati u kutu. može? :)

Previše je bilo toga,za sada volim ćošak ...........
( ima nas puno pa se zabavljamo na svoj nevidljivi način, ja to malo karikiram sa humorom, nemrem bez njega)

......vozila sam i kroz žuto , sada je crveno.

čekaj onda zeleno ;)

nakon nekog vremena, poslože se stvari i ovdje, bis. i dobro je ako je (još bolje -kad je) kut osobni izbor. sve drugo, vezano uz kutno čučanje nije...

pozzz i cma u preletu :)
(sad sam ko ona red griffin..zumzumzum..vushhhhhhh)
:)

mims...paaaaazi...drvo :))

a đes vidla drvo među oblacima..hahahahha?

di? s tvoje lijeve strane. daj, kaj ga ti ne vidiš? :))

(naraslo je jako, poslije jučerašnje kiše...ccccc)

brzo rastu, nanuim :)..više čovjek nemre mirno ni letjeti..

crvena je boja ljubavi , boja pokreta života, ponekad je i čučanje u kutu bolji odabir, iako je to samo jedan način izražavanja prisutnosti i stanje na blogu. Sve ostalo..osmjeh i van na buru..pozdrav.

a navigacija? samo ne znam da li je apdejtana, danas poslije kiše :D

bis, pazi da te ne otpuše. uhvati se za..nekaj..po osobnom izboru ;)

mah :)

mah-mah i svima vama. bilo mi je je ugodno danas s vama čavrljati :)
ugodan vam nastavak dana. i vama kojima će vikend trajati 4

čitamo se...


hbg. nemrem bez bloga :)

pozdrav. jebajga, imao guzvu cijeli dan na poslu...

na iskrici sam shvatila da je motika izašla iz raja.
kad netko pati za ljubavlju daj mu motiku i neka okapa kukuruz (ekološka proizvodnja prosim lijepo) nakon pola dana mlaćenja motikom neće se više niti sjetiti onog/one zbog koje se patilo.

pa ta ista motika reducira kilograme, formira bicepse, tricepse i gluteus
liječi nesanicu..


nego, malo sam se udaljila od iskrice jer mi više nije zanimljivo biti hrana piranama.