Muškarci i žene...i nešto između

Vruće?
Ma kajgod! :P

Ne znam kak vi, ali ja sam pužasta – niš mi se ne da, usporena sam, a ono kaj mi se i da, odgađam – budem, budem, budem sutra, ma mogu i idući tjedan :)

Odbrojavam do godišnjeg i znam da kad mi tjedan počne, a već od ponedjeljka njurgam i čekam petak, ne bu dobro.

O čemu danas?
Nemam pojma.

Znate kaj bih htjela – da ovaj naš mali zvjerinjak bude dnevni boravak di ćemo moći dignuti noge na stol, ak nam ne smrde :D, a da nas nitko ne špota, lupa novinama po riti jer smo izgrizli treće papuče i popišali se di ne trebamo, ne proziva naše starce zbog fulanog odgoja, mašući nam kažiprstom ispred nosa.
Kužite?

Znam da nismo svi isti i da su nam razlozi boravka na blogu različiti. I to je tak kak je i ne bu nikad drugačije.

Ali…

Ovdje sam dugo.
Brdo tekstova sam napisala. Pametovala. Glupirala se. Svadila. Raspravljala. Inatila se. Potrebno i nepotrebno.
Sve sam to ja. Bila i jesam.

Ovdje nikom od nas, vjerujem, ne treba knedla u grlu ili želudac u čvoru, kao da trebamo ispljunuti grumen sfufljane mačje dlake, pa …

Tu smo svi anonimno, osobnim izborom.
Znam da je znatiželja ponekad jača od razumskog djelovanja, ali…

Poštivanje tuđih granica, ujedno je poštivanje i naših jer za očekivati je reciprocitetno ponašanje ako znamo da je 1+1 uvijek 2.
Ono kaj sam znala reći, nije važno da li nam se ta povučena crta sviđa ili ne, da li je uopće potrebna. Bitno je da li ćemo se znati zaustaviti jer netko želi da budemo tu gdje jesmo, ni korak više, ni korak bliže.
I zato bih htjela da blog bude drugačiji, da ako se i svadimo, a bilo je i bit će tema oko kojih ćemo se zakačiti, ne izvrćemo ih kao smrdljive čarape, ne lupamo se ispod stola, a kao nemamo pojma tko je koga zveknuo, iako znamo, a starce, partnere, muževe i žene, ljubavnike-ice, kućne ljubimce i ostale živine, verbarnu folkloristiku i ine osebujnosti izričaja ostavimo za neki drugi prostor, drugo vrijeme i druge ljude.

Tražim li puno?

Ne znam da li ste primijetili, ali ovdje se tako lako zalijepi tuđa negativna vibra, poberemo ju, uvučemo se u nju i čak ni ne primijetimo koliko se mijenjamo ili smo već postali drugačiji.
Kaj će nam to?
Ne treba nam takva socijalizacija.

*ebeš to, svi imamo skupa dovoljno sranja i izvan ove virtuale, probleme koje moramo riješiti ili ih uopće ne možemo, gluposti na dnevnom nivou oko kojih se namjerno ili nesvjesno vrtimo.
Blog bi trebao biti time out od svega toga!
A ne samo emotivno smetliše i reciklažno dvorište svega onoga kaj nam u reali smeta.

I nemojmo mi tu biti skupljači takvog otpada.



Miša mu, htjela sam napisati nekaj afirmativno, a vidi ovo :P

Ma, nadam se da me kužite.

Volim blog.
Ima tu zanimljivih i dragih ljudi s kojima mi je bilo i još uvijek je ugodno čavrljati i zbog kojih sam ostavila vrata bloga otvorena.

I ne želim da se samo tako zalupe…


Dobar vam dan! :)

Drž'te se hlada i ako se sjetite, ostavite u dvorištu/ispred zgrade zdjelicu s vodom, za beštijice kojima je isto vruće kao nama i žedne su.

mi smo fala na pitanju dobro što želimo i ostatku čovječanstva

:)

ajd da vidimo kak bumo bili kad nas lupe vikend celzijusi :P

dobar dan,meija...baš lijen dan,ni meni se nikamo neide,a morao bih...

bezi, ak moraš, moraš. ak ne moraš baš sad, danas...budeš :)

a lijenost? barem imam(o) opravdanje - vruće nam je ;)

konačno zapis na kojem u ovoj pržioni vlada hladovina.
Zato sam se tu na trenutak sklonio da se ohladim.
POZ svima iz hlada......

e...a kad krenu kiše, pa bljuzga, opet bumo njurgali :)

(ritualno)

dobar dan, pužastima.. i ostalima.

Dobar dan i tebi.. :))

Što se tiče mog funkcioniranja po ovim užarenim temperaturama sve je na nuli... jednom rukom pišem , drugom držim bocu vode.. mislim da se pretvaram u žabu.

Sve ostalo razumijem što si htjela reći.. a reći ću samo ovo - svi prolazimo razne faze u životu , tako i ovdje na blogu , sama ih prošla , nekih se ne smijem ni sjetiti kad sam bila dosadna i bogu i narodu i svima vama tu , ali to je sve bila posljedica mojih nekih drugih mojih problema , a i prilagodbe ovome tu.. :))

No, mislim da se kad tad vratimo izvornome sebi.. :)))

Naravno da se slažem s tobom , lijepo mi je doći tu i naići na drage ljude i malo zafrkancije.. :)

kaj reći? niš... :)

osim da sam se navukla na sensation asia i da sam svela aktivnost na minimum. i da ..i da...:P

Slažem se, Meija, s tobom kad kažeš da nam se tuđa negativna vibra zalijepi i počnemo reagirati drugačije od onog kako mislimo da je pošteno i plemenito. To proradi obrambeni mehanizam.
S druge strane, u jednom dijelu tvog bloga ne bih se složila s tobom. Kad kreneš renovirati stan, povadit ćeš sve trulo i bolesno, za početak. Nema smisla prljavštinu gurati pod tepih ili, što je još i gore, potajice ju bacati na susjedin balkon.
Odnosi bi se trebali raščistiti jednom za svagda, kad je već došlo do kontaminacije.
Trag govna se lako može pratiti, i izvor je vidljiv, samo treba odvrtiti par godina unazad.

Kao i mnogi drugi, bila bih spremna na ustupke, zaborav i amnestiju, no, pazi...Upravo začetnici intriga, podmetanja, klevetanja, laži, ne dozvoljavaju ostalima miran suživot i blogiranje.
Smetao im je oduvijek moj blog.
Rečenica u naslovu i jedna sličica ispod.
Vrijeđale su danomice. I Vega, i Marta i Rozmarina baba. Zašto?
Ne znam.
Povukla sam se s bloga.
Nakon par godina, odlučila sam pokušati ponovo, ali eto vraga skok na skok. :DD
Par sekundi je trebalo, eto Babe i njene nove sljedbenice, za vratom.
Što reći?
Ništa. Povući se opet.

Ili pokušati sve istjerati na čistac.
Sizifov posao.

Tako da, malo pomalo, prihvatiš pravila i igraš po šabloni.
Ili čitaš iz zapećka, poput mene.
Oprosti za ovaj predugačak komentar, pozdravljam te uz isprike.

Pužasta, :)

Ane, znam, kužim...i sebe vidim u tvojim reakcijama jer i ja sam reagirala
pa sam se ljutila zbog toga jer znala sam u startu da ništa ne bu drugačije, a opet naivno vjerovala i samu sebe varala, da bude

predugo smo ovdje, obje, pa pamtimo i ono kaj nije vrijedno da se zapamti

ne želim se prilagoditi ovakvom blogu jer ni ja onda nisam niš drugačija
u zadnje vrijeme sam bila na odlasku, ali su me zeznuli neki ljudi - zašpotali da to nije fer, samo tako otići
pa sam reagirala, kopirala, pokušala ni malo svadljivim tonovima objasniti zakaj me nekaj smeta, zakaj reagiram, zakaj....

a onda skužiš da ovaj blog može biti drugačiji samo ako se i svi mi promijenimo. i ne reagiramo samo zato kaj nam je netko više ili manje simpatičan

ako si se vratila, ostani.
za otići uvijek ćemo imati vremena. i razloga, ako će ga biti. nadam se da ćeš imati razloga i ostati. :)

idem, čitamo se kasnije...

"preživio" sam puno toga ovdje...psi laju,a karavane prolaze...
....i nikoga da me naljuti toliko da bih ga otpilio ili se pobrisao....hm..
svi,ali ama baš svi su mi još uvijek nekako dragi...neki manje,neki više :)))

glavni je problem što neki ne mogu smisliti da mi smije
biti draga i vega i mai i paske i meija i eternis i rex i tape...itd...
jer,s kim si-takav si...a ja želim biti sa svima...jer ja nisam ni sa kime.