Putovanjem po galaksiji riješite se stresa.

..vrijeme , vrt , cvijeće , šetnje ,čitanja , odmaranja ...
Ovih dana ću provjeriti koliko imam još tegliti do mirovine .
Sve je ovo strka na minute , sve više obaveza za što manje vremena .
Dani su se pretvorili u zbroj obaveza koje moram obaviti , jer pouzdano znam da sutra za njih nema mjesta ni vremena.
Mjeseci lete od 1. do 31. To su rokovi koji se moraju ispoštovati. I tako 12 puta... kad se okreneš prošla godina.
U toj zbrci negdje između dana i noći , početka i kraja mjeseca uleti par lijepih trenutaka.
Al , to nije dovoljno ... ustvari je premalo i sigurno će ostaviti posljedice koje ću osjetiti u mirovini... aaaah....

Sreća da kriza na ovim prostorima traje od 1848,
godine, pa kada za jedno 2 godine riknemo ko Grčka,
nećemo niti osjetiti pad standarda, jedino uhljebi,
jer će doći MMF da reže plaće...:))

Znači, spašavaj se ko može? :)

si ziher da neke obveze nisu odgodive?

;)

dan :)

Šta ovaj obdareniRi oće? ..ajd, čovječe zaobiđi me , molim te .. s tim čim si ti obdaren ja zovem viškom gluposti...

inače, volim gužvu, rokove, kad mi je dan prekratak...pa tak do ne pošandrcam :P
onda sve pošaljem k vragu (ako mogu) i razmišljam kak bi bilo super da ne moram sutra na posao :D

Dan meija.. :))

Nisam..ako ih odgodim onda mi se nakupe , pa sam tek onda u banani s vremenom.. kao da se razmnožavaju te obaveze..

a prebacive na nekog drugoog?
ono - znam da ćeš to bolje i brže napraviti od mene - pa nakreneš glavu u stranu i nasmiješiš se :)

Što je najblesavije čini mi se da sam prije znala i mogla puno više toga napraviti ... ne čini mi se ! Znam da jesam... :))

hahahahah,,,pokušala sam i to... prokužili su me ... :D

dam se okladiti da si naherila glavu na krivu stranu :D

a možda...joj kak sam bedasta, ja to ne znam/ne mogu
pa otpuhneš šiške, uzdahneš znakovito i pogledaš isto tako nekoga tko bi to mogao umjesto tebe

;)

To i prebrzo sam treptala... :)))

ili ponudiš deal - ti meni to, ja tebi....
(ovo mi se čini najizgeldnije ;)

Gle.. totalno krivo radim.. krenem zanovijetati , jadikovati , cendrati i kresati sve po spisku.. onda me ovi moji gledaju i sa sasvim mirnim , ničim uznemireni , glasom kažu - opet ti je netko stao na žulj ?? :D

dobro ak ne pobegnu :D

Ako uspijem im suvislo objasniti između deranja i pljuvanja po životu zaključe onak mudro-
Zašto se nerviraš kad znaš da ćeš sve riješiti ???

aaaaaaaaaj...tu mi definitivno para izlazi na uši.. :)))))

a kaj im ne proturječiš?
kažeš - ali ja to nemremeeeeeeeeeeeeeeeeeeee!

i nekaj u nastavku, formom slično - da me volite, pomogli bi mi

:D

Kažem , zadnjim snagama ,padajući na pod u trzajima... :))))))

Nevjerovatno kako im se tad probudi ljubav prema majci - pa zar ne vidiš da te volimo , ljubav je najvažnija , pusti sve ostalo , mi smo uz tebe...taman se krenem dizati..i onak dok još klečim - pita me jedan od njih- jesi oprala one moje crne hlače ???

e baš te hlače sam izbacila iz košare za drugu turu , jer nisu stale u bubanj... :)))))))))))))

Trčim dalje... cmok.. :))))

hahahhahahaha.....drugi put ostani malo duže na podu :D

mah, čitamo se ;)

Mene je kćerka, kad je još bila išla u 4. osnovne, pitala, mama, kolko ja još imam do penzije, tak da je to čisto u redu da se i ti zapitaš :)