Čačkanje nosa za neke je jedini način da uđu u sebe....

Kad si klinac zbilja se sve čini moguće.
Bar se meni često tako činilo.
Baš sam napunila 17.
Nisam imala dečka.
Imala sam super društvo.
Solidne ocjene u gimnaziji.
Planove o fakultetu psihologije.
Nisam se puno šmikala.
Samo maskara i ruž boje mesa.
Omiljena odjeća traperice i majice.
Mislim da sam u to vrijeme imala toliko popularni minival.
Glazbu sam otkrivala uz ujaka i tetu.
Obožavala sam satima mijenjati ploče na gramofonu kod bake, u ujakovoj sobi.
Baka je radila u vrtu ili oko krava, pravila maslac, sir, vrhnje.
Imala sam malo i osjećaj krivnje jer bi me mama posla na selo uz obavezne riječi : "malo pomozi baki, nemoj samo čitati knjige i skitati okolo".
Gutala sam knjige, da i to spomenem.
I ujakove stripove, skrivene u sobi.
Djed je bio pokojni već par godina a baka je zemlju, blago i svu brigu oko radova morala preuzeti na sebe.
Teta je radila, ujak studirao, a moji roditelji i drugi oženjeni ujak su uskakali pomoći baki.
I ja sam bila dovoljno velika da mogu svašta raditi.
Mlađa sestra i ja vikende provodile na selu.
Ona da se nesmetano igra, a ja da malo pomognem.
Baka je znala reći neka ja pospremim malo kuću, a ona će sve vani.
Tako sam otkrila Stonese, Davida, Queen.
Stavila bih ploču i mela kuću, prala suđe, spremala krevete, ložila vatru, prala prozore.. sve uz rock glazbu.
Doma sam guštala uz kazetofon ili walkman, ali zvuk gramofonske ploče je bio nešto čarobno, bar meni.
Kad smo nas tri skužile da Bowie dolazi u Zgb, skovale smo ratni plan.
Prijateljica je imala rođendan u ožujku, ja početkom travnja.
Žicat ćemo lovu od rodbine i skupiti dovoljno da imamo za ulaznice i kartu za vlak do Zagreba.
Treća je imala bolji džeparac i stariju zaposlenu sestru koja joj je uvijek davala lovu.
Trebalo je nagovoriti starce.
Moji su me puštali i na more bez njih po cijelo ljeto, ali kod rodbine ili prijatelja.
Prvi izlasci su bili u pratnji starijeg bratića.
Sve je uglavnom bilo ok, jer bismo otišli svatko na svoju stranu, a skupa se vraćali.
Ja sam imala iluziju slobode, a oni su me puštali u kontroliranim uvjetima.
Svi sretni i zadovoljni.
Ali za taj koncert se nikako nisu dali nagovoriti.
Jel zbog toga što sam uporno htjela probušiti još koju rupu na uhu, prestala trenirati te zime...
Nemam pojma.
Nisu me pustili.
Nijednu od nas.
Zaključak je bio da smo u osjetljivim godinama, tko zna što se može desiti, nismo punoljetne, zvrkaste, malo buntovne...blablabla...
Ja sam samo čula blablabla i cvilila uz walkman u svojoj sobi.
U inat njima sam dobila jedinicu iz kemije.
Koju sam nakon dva tjedna ispravila.
U inat njima sam kupila cigarete i zapalila u parkiću.
Dušu iskašljala do suza i po peti put zaključila da cigareta nije za mene.
Dala ih najboljem frendu.
Njima u inat sam hodala po stanu i sve ih kažnjavala svojom šutnjom.
A ja bila ljuta i vrištala u sebi.
Oni bili sretni što ne pričam više o tom vražjem koncertu.


Demantiram naslov.
Uopće nije sve lako kad si mlad.
Samo su lepršavije iluzije, bliži su nam snovi i lakše poletimo.
I neka je tako.
Život bi beskrajno siromašan bez takve light mladosti.
:))
 

Sve je lako kad si mlad. Uvjerit ćeš se u to za koju godinu.

Uostalom vidiš kako si lako preboljela taj koncert.

Love, što sam sve preboljela nakon tog koncerta.
A tih dana se činilo da se sve urotilo protiv mene
Mladost je sklona drami :)))

hahaa ovči .. imaš dostojnu zamjenu u svojoj djeci, pa ti vidi kako je lako kada si mlad
sve se vrti u krug i to je dobro, dok ne stane kao Davidu.

O, da, bud, prepoznam ja sebe u svojoj djeci.
Malo onda zastanem, pa se pitam da li da se zabrinem ili umirim :)))
Ovisno o situaciji dižem paniku ili se povlačim.

Kako sam koju god starija, bila sam na tom koncertu. Nažalost, više je bilo predgrupe (zaboravih koja) nego Bowieja.
Svejedno, bila sam :-)).

drama.. tragedija! (kad si mlad), usputno umro je the Bowie.
ali i prilika za karmine večeras? jedino tko će biti ucviljena narikača (selo i običaji..), s mikrofonom.. Boža?

hahaaa Hush .. odradili smo karmine za propast Bloga. Vidim da ti se sviđalo pa bi ti još.

kakve su to karmine kad su vam svima bile usta od uha do uha, nikakvo poštovanje do "pokojnika"!? pihhh:-)))

hahahaa bis .. takav Bloški pokojnik nije drugo ni zaslužio nego da mu se smijemo u brk

-pa kad razmislim to nam je osobina (autohtona?), napraviti feštu.. i na sprovodu '' i bi dobro''. :))
prigoda, smrt 'znane' nam osobe, koja je ostavila traga u nama (i ofci).. čak ima smisla, više nego sahrana bloga (prije nego umre).
problem su samo komplicirani ljudi koji (iz 'nepoznatih' razloga) danas moraju raditi, kuhati, odmoriti... pa teško. Al moglo bi se..

ma ja bi mu pokazala i srednji prst, ne dam se ja tako lako zavesti, pogotovo dezinformacijama o smrti:-))

možda je Ovca i na tim karminama vidjela da mladost i starost hodaju rukom u ruci, ništa strašno , treba samo sinkronizirano stisnuti šake:-))?!

a da se vratimo ovčinoj traumi iz djetinjstva? da je malo tješimo u njenoj (običnoj-ljudskoj.. razumljivoj) temi?
kako su nam neke nama važne stvari, zapravo stinice, jako bitne.. kako ronimo suze ili se ljutimo, .. ni za što. Ali upravo to je ono bitno, sol, život. Sitnice.

Hus, kao što sam gore napisala, ciklus života je to, neminovan kad se rodiš pa do smrti.
Svako život nosi na svoj način, i godinama primjerno reagiramo, , a to naučimo tek kad dođemo u "starost".Tada smo mudriji ili pametniji. Kako ko nauči.

Ja iz "velikih priča" pamtim male stvari.
Naoko nebitne...

hmmm, ona iz velikih priča pamti male stvari.

Kakav je ovo strašan udarac za muški ego. :)

Love, male stvari mogu postati i velike :)))
O da!

Dioptrijske naočale čine čuda.

Znam ja još trikova. :)

Gledanje iz određenog kuta?
Ne budem više skidala naočale ni za vrijeme sexa...
Nek sve izgleda veće.
Fala za trik :)

Mutnije djeluje veće :-)).

Zlica, misliš??
Tapkam u mraku...dok ne napipam :)

Evo jedan prastari:

Vidi Mujo crnca za šankom pa ga odluči priupitati.

Ponudivši mu piće on reče:"Slušaj stari, vele za vas crnce da imate velike. U ćemu je štos?"

Crnac se nasmješi pa reče: "Ma pretjerivanja. Mi zapravo polako ulazimo i polako izlazimo, pa žene imaju osjećaj da je velik, jer tako dugo traje."

Sav sretan Mujo odjuri kući i navali na Fatu.

Ulazi on polako, izlazi polako, kad nakon dve minute veli Fata: "Man' se Mujo crnaćkih štoseva. Il' jebi il' me pusti da dovršim rućak"

A to se zove crnački???
Polako nutra-van?
Aaaaaa....

lako je bilo nekad (sexati, polako..) grah se krčka par sati, a sad fastfood i expresslonac

Hmm ne znam.

U mojoj mladosti je bilo na brzaka dva jaja na oko i vozi dalje.

Sad se kuhaju kerefeki i pripremaju oblizeki. I nakon jela se obavezno ospava malo. :)